Magazin
Velika subota: Hristov boravak u grobu i silazak u Ad
Velika subota posvećena je uspomeni na pogreb Gospoda Isusa Hrista i Njegov silazak u Ad. To je ona subota u koju je Gospod Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja, dan koji svi Hrišćani željno očekuju – Drugi Hristov dolazak.
Danas je ujedno i poslednji dan Velikog posta.
Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba.
Velikosubotnom Liturgijom Svetog Vasilija Velikog počinje Vaskrsenje. Sve do čitanja Apostola, sveštenik služi ovu Liturgiju u crnoj odeždi, a potom oblači belu, jer su se u toku ove liturgije krštavali oglašeni, koji su se tokom celog Vaskršnjeg posta pripremali za čin.
Jedino na ovoj Liturgiji, Jevanđelje se ne čita sa amvona ili sa carskih dveri, već na Hristovom grobu, jer je Anđeo na grobu Gospodnjem objavio mironosicama vest ο Hristovom Vaskrsenju.
Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.
Svake godine na Veliku subotu, na dan između golgotskog raspeća na Veliki petak i vaskrsavanja u nedelju, u Jerusalimu na zemlju sa neba silazi Blagodatni oganj.
U kućama, završavaju se neophodni poslovi vezani za doček velikog praznika.
Sprema se i čisti kuća, priprema odeća, ko nije obojio jaja i to će završiti. U pojedinim delovima zemlje mesi se kolač vaskršnjak, okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.
U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.
