Magazin
Deca ili brak - šta treba da bude na prvom mestu
Stavljanje dece u centar naših života može izgledati kao dobra ideja, ali generalno nije, kažu psiholozi. Ukoliko roditelji ili jedan od njih, ignorišu potrebe braka onda mogu da se osećaju zanemarno, ogorčeno, otuđeno, što svakako nije dobar primer koji dajemo mališanima.
Mnogi kažu da roditeljstvo jeste najlepši i najteži zadatak. Treba se snaći u ulozi mame i tate, gajiti i podići mališana. Pri tome, ne bi trebalo zanemariti odnos sa partnerom, kao i negovanje braka. Jer, ukoliko ovde "zakažemo" postoji mogućnost da ćemo narušiti kvalitet veze i tako ćemo dati deci poruku da brak nije "zabavno mesto".
Deca na prvom mestu
Pored očiglednijih rizika kao što su preterana zaštita i popustljivost, ono što može biti veoma očigledno u tim situacijama jeste da "promovišemo" detetu ideje da brak zahteva žrtvovanje ličnih potreba i želja kako bismo odgovorno vaspitali decu.
Psiholozi ističu da je potreban određeni stepen žrtvovanja da bi bilo koja veza bila uspešna. Ali, što se tiče roditeljstva, prava pitanja za mame i tate su - "gde je granica između moje odgovornosti prema deci, moje odgovornosti prema supružniku i moje odgovornosti prema sebi"?
Kada jedan ili oba partnera sreću svoje dece stavljaju na viši prioritet od svog braka, rizikuju da zanemare potrebe braka, i da pri tome "neguju" osećaj ogorčenosti, zanemarivanja, rezignacije i otuđenosti.
Srećan brak - najbolji primer koji možemo dati deci
Prirodno je i korisno za roditelje da dobrobit svoje dece postave kao glavni prioritet. Bolje je pogrešiti brinući previše nego premalo. Ipak, podređivanje potreba braka potrebama dece može, kao što su mnogi otkrili na teži način, dovesti do velikih posledica.
Više od svega što možemo da učinimo za svoju decu jeste da pokažemo primer srećnog braka koji podržava i podstiče mogućnost stvaranja takve veze u njihovim životima. Vreme da se dožive istinski blagoslovi braka nije nakon što deca odu od kuće, naglašavaju psiholozi.
Slikovit primer šta može da se dogodi u situacijama kada zanemarimo brak
Za Anu su deca uvek bila na prvom mestu. Tvrdila je da njen suprug Stefan može da se brine o sebi i da mu ne treba mnogo pažnje. Čak i kada su njena deca odrasla nikada nije promenila svoj stav i pravdavala ga je govoreći da sve i dalje mora ona. Stefan je smatrao da se "ne fokusira na decu, jer treba da stanu na svoje noge".
"Nije te briga za sopstvenu decu", promucala bi Ana kroz suze i ciklus bi se nastavio. Vodili su ovaj razgovor stotinama puta tokom svog braka i godinama je njihova veza patila zbog nedostatka pažnje. Pošto su oba deteta odrasla njihov brak se pretvorio u hladnu, ogorčenu stagnaciju.
Anina pažnja prema svojoj deci bila je način da se izbegnu stvarni problemi u braku, koji su se odnosili na nedostatak intimnosti i gubitak poverenja. Stefanova nespremnost da neguje brak priznavanjem sopstvene usamljenosti i tuge poslužila je da se ovekoveči obrazac. Ironično, ali predvidljivo, deca su takođe bila gubitnici u ovoj igri. Ne samo da su izgubili podršku koja im je bila potrebna da i sami postanu nezavisniji i odgovorniji, već su propustili priliku da odrastaju pod vođstvom i primerom partnerstva pune ljubavi.
Ana i Stefan su uspeli da ostanu zajedno i nakon što su se njihova deca odselila od kuće, ali njihov brak je ostao nezadovoljavajući jer se nikada nisu suočili sa pravim problemima. Ostali su zajedno jer su se plašili da budu sami i odlučili su se za stari obrazac, piše Sajkolodži Tudej.
