Magazin
Zašto žudimo za određenom hranom kada smo tužni ili pod stresom
Posle stresnog dana mnogi od nas utehu pronalaze u frižideru ili brzoj hrani, tražeći ukusan obrok koji će navodno pomoći u ublažavanju anksioznosti. Ova, "utešna" jela obično sadrže mnogo ugljenih hidrata i šećera koji utiču na raspoloženje, ali kratkoročno. Zašto tad baš žudimo za čokoladom, kolačima, pljeskavicama?
Događa nam se da u peridima kada smo neraspoloženi ili pod stresom, posegnemo za slatkišima i prerađenom hranom. Znamo da nije zdrava, čuli smo 100 puta, ali baš nam se tako nešto jede i to u izazovnijim situacijama. Ove namirnice navodno pokreću centre zadovoljstva u mozgu i sistem nagrađivanja, što kratkoročno podiže raspoloženje.
"Izgleda da 'hrana za utehu', posebno visoko prerađena hrana, može poboljšati raspoloženje sat ili dva nakon konzumiranja. To se događa zbog oslobađanja dopamina i drugih hormona za dobro raspoloženje u našem mozgu", pojašnjava Kejt Ingram, dijetetičar.
Još jedan od razloga zašto se okrećemo ovoj hrani su asocijacije koje imamo na nju, kaže dr Uma Naido: "Sećanja igraju veliku ulogu. Za razliku od drugih vrsta, ljudi donose izbore i odluke u vezi sa hranom koju jedu, i to se prirodno uklapa u psihološki momenta".
Kako konzumacija ove hrane utiče na zdravlje
Osim početnog poboljšanja raspoloženja koje bismo mogli da osetimo, većina 'hrane za utehu' nije dobra za nas: "Dok se kratkoročni efekti mogu biti pozitivni, dugoročni fizički i mentalni efekti nisi dobri - osim ako ta hrana nije brokoli", naglašava Naido.
Testenina, krofne, peciva, hleb i slatkiši izazivaju skok šećera u krvi. To može da bude povezani sa atrofijom mozga i demencijom. Drugim rečima, direktno utiču na moždane ćelije i ovo može biti jedan od razloga zašto jednostavni ugljeni hidrati izazivaju tako veliku zavisnost.
Stalan unos, ovakvih jela, povezan je sa dugoročnim zdravstvenim rizicima kao što su bolesti srca, dijabetes i gojaznost.
Stručnjaci naglašavaju da ne moramo da se odričemo omiljene hrane sve dok je jedemo umereno: "Ne volim da stvaram čvrsta i brza pravila jer nisu održiva i ne utiču na poboljšanje mentalnog zdravlja. Pokušavam da objasnim pacijentima da mogu nekad da pojedu parče torte ili picu, ali da se u sledećem obroku vrate na balansiranu ishranu. Drugim rečima, uživajte u parčetu torte na svoj rođendan. Nakon toga, vratite se na zdraviju hranu, jer ako sebi nekad uskraćujete parče torte, onda ćete sledećom prilikom poželeti da pojedete celu", kaže Naido.
