Transplatacija organa može da promeni osobine ličnosti, smatraju naučnici

Zdravstvene promene koje transplatacija organa može da donese su velike, ali postoji nekoliko slučajeva u kojima su ljudi prijavljivali promene i u njihovoj ličnosti. Još od prve transplantacije ljudskog srca 1967. godine, pacijenti su često opisivali da su im se određene osobine i preference menjale, prenosi "Sajens alert".

Nakon operacija, neki bi rekli da se ne osećaju "kao da skroz svoji", već više kao njihov donator. Na primer, jedna pacijentkinja, koja je tokom devedesetih primila transplantaciju srca mladog muzičara, je prijavila da je iznenada razvila ljubav prema muzici.

"Nikada ranije nisam svirala, ali posle transplantacije, počela sam da volim muziku. Osetila sam je u svom srcu", rekla je naučnicima u radu objavljenom 2000. godine. Drugi primaoci transplantacije kažu da su nakon operacija razvili nove ukuse za hranu, umetnost, seks ili karijeru, a neki čak tvrde da su im "ugrađena nova sećanja".

Interesantan primer je anonimni slučaj jednog profesora, koji je primio srce policajca ubijenog hicem u lice. Nekoliko nedelja nakon transplantacije, primalac je rekao da je sanjao "blesak svetlosti koji mu je išao pravo u lice", a neposredno pre toga bi "video lice Isusa". Donatorova žena je istraživačima rekla da je upravo tako poginuo njen muž, kao i da je glavni osumnjičeni izgledao "kao neki od prikaza Isusa na slikama".

Sedam organa bez kojih možemo da živimo potpuno normalno

Ove kontroverzne anegdote su na ivici neverovatnog, ali nova studija sa Univerziteta Kolorado sugeriše da nisu samo transplantacije srca ono što može da izazove takve promene ličnosti.

Ako se ovi simptomi mogu direktno povezati sa transplantacijom drugih organa, to možda znači da je naša samosvest sadržana u svakoj ćeliji našeg tela, a ne samo u jednom ili dva organa. Jedna onlajn anketa u kojoj je učestvovalo 23 primaoca srca i 24 primaoca drugih organa otkrila je da je skoro 90 odsto iskusilo promene ličnosti nakon operacije transplantacije, bez obzira na organ koji su primili.

Većina pacijenata u studiji rekla je da su doživeli četiri ili više promena ličnosti, a većina ovih promena se odnosila na temperament, emocije, hranu, identitet, duhovna uverenja ili sećanja.

Iako je studija premala da bi bila statistički značajna, medicinski istraživač Brajan Karter i njegove kolege zaključuju da "primaoci transplantacije srca možda nisu jedinstveni u svom iskustvu promena ličnosti nakon transplantacije".

Prethodne studije su se fokusirale na transplantaciju srca, jer se smatra da su ove anegdote najekstremnije i dugotrajnije - u slučaju transplantacije jetre ili bubrega, pacijenti u prethodnim studijama imali su tendenciju da prijavljuju promenu i osećaje stresa, anksioznosti, depresije ili drugih problema sa mentalnim zdravljem.

Neki istraživači su objasnili ove razlike tvrdnjom da postoji "mali mozak u srcu". Ova potencijalna objašnjenja, međutim, ne uzimaju u obzir transplatacije drugih organa. U tim slučajevima, možda su imunosupresivni lekovi krivi za promene ličnosti, a možda su i nečija sećanja "zapisana" naširoko po celom telu (a ne samo u nekoliko "ključnih organa")...

Iako su nervne veze organa za transplantaciju prekinute, nervi i dalje mogu funkcionisati unutar organa. Drugim rečima, interakcije neurotransmitera zasnovane na sećanjima donatora mogu izazvati fiziološki odgovor na nervni sistem primaoca, koji utiče na njegovu ličnost, pretpostavljaju neki stručnjaci.

Naučnici su otkrili da ćelije donora "kruže" u primaocima čak dve godine nakon transplantacije. Gde te ćelije idu i šta se dešava sa njihovim DNK za sada nije jasno, ali ako su promene ličnosti zaista uobičajene i rasprostranjene kao što sugeriše prethodno navedena studija, onda su sigurno potrebna dalja istraživanja.