Gde su i kako Rusi krili telo Vladimira Lenjina za vreme Velikog Otadžbinskog rata

Sa početkom Velikog Otadžbinskog rata prestonica Sovjetskog Saveza bila je jedna od glavnih meta fašističkih bombardera koji su danonoćno nadletali grad. Hitlerovi projektili gađali su sve važne infrastrukturne objekte i zgrade od istorijskog i kulturnog značaja, a sve sa ciljem da se Moskva dovede do neprepoznatljivosti. Možda i najvažnija meta u tom trenutku bila je mumija Vladimira Iljiča Lenjina, koja je za sovjetski narod bila svojevrsna svetinja. 

Zadatak je jasan: Telo Lenjina se mora sakriti

Kako bi sačuvali balzamovano telo bivšeg vođe proletarijata, Sovjeti su morali da osmisle plan njegovog izmeštanja iz srca ruske prestonice. Prvi korak bio je maskiranje centra Moskve, a potom i drugih njenih delova, kako bi se fokus Nemaca preusmerio sa Mauzoleja u kome je Lenjin na neke druge, lažne mete. Samo tako se mumija mogla dobro pripremiti za transport i natenane preneti u voz koji bi je odvezao na sigurno - što dalje od udara razornih fašističkih granata. Ova taktika nije sačuvala samo mumiju, već i celu Moskvu, premda je zahvaljujući njoj čak jedna trećina projektila usmerena na pogrešne mete.

Od Moskve do Tjumena vozom, ali u tajnosti

Nakon višesatnih sastanaka odlučeno je da se balzamovano Lenjinovo telo vozom prebaci iz Moskve u Tjumen. Međutim, to nije bio jednostavan zadatak, budući da je bilo važno da se u njemu naprave uslovi kakvi su u Mauzoleju, kako se telo ne bi razložilo ili oštetilo. To je podrazumevalo određenu temperaturu i vlažnost vazduha. Za planiranje i dalji transport mumije bio je zadužen Boris Zbarski, čovek koji je Lenjinu podario drugi, "večni" život. Osim toga, bilo je važno da čitava akcija prođe neopaženo, kako se ne bi privukla pažnja Nemaca ili nekih drugih, nedobronamernih ljudi.

Skoro 4 godine je telo Lenjina bilo sakriveno u zabačenoj zgradi

Misija Borisa Zbarskog bila je uspešna - Lenjin je pod okriljem noći prevezen u Tjumen i smešten u staru, zapuštenu zgradu u centru grada, koja je bila okružena visokom kamenom ogradom. Međutim, tu se njegova uloga nije završila - on je morao da danonoćno bdi nad telom, prati njegovo stanje i Josifa Staljina izveštava o svim, čak i najmanjim promenama. Na kraju krajeva, on je bio taj koji je naložio da se Lenjin izmesti iz Moskve. U improvizovanom mauzoleju najpoznatija sovjetska mumija nalazila se od jula 1941. godine, pa sve do marta 1945. godine, kada je konačno vraćena tamo gde i pripada - u centar Moskve.