Magazin
Svetska pobuna protiv "loših turista": Koji putnici su dobrodošli, a koji ne
Žitelji popularnih destinacija glasno govore turistima da ne dolaze na žurke i zahtevaju od njih minimum kulture, jer sudeći po učestalim pobunama protiv "loših tursta", stanje za starosedoce postaje neizdrživo.
Kako se bliže sezone putovanja tako raste i antiturističko raspoloženja među lokalnim stanovništvom na popularnim letnjim destinacijama. Demonstracije su već viđene u Barseloni, Atini, Malagi i drugim gradovima Evrope i žitelji upućuju jasnu poruku "Turisti - poštujete moju zemlju".
Mnogi stanovnici preterano posećenih mesta, traže elementarne stvari - poštovanje lokalne kulture i prirode, ne ostavljanje flaša od piva po plažama, pikavaca zabodenih u pesak. Takođe, jasni su u tome kakve turiste žele, a kakve ne.
Koji turisti su dobrodošli, a koji ne
Dobrodošli su oni ljudi koju troše novac u lokalnim prodavnicama, podstiču lokalnu ekonomiju i ponašaju se s poštovanjem, dok veliko "ne" upućuju pijanim turistima, često Britancima, koji se ponašaju loše, ne poštuju lokalne tradicije i negativno utiču na lokalne živote i stil života, piše Bi-Bi-Si.
Uvek je bilo turista lošeg ponašanja, samo što ih je sada više nego ikada, kažu istraživanja profesorke Karine Ren.
Preduzeti su izvesni koraci
Ove godine u Barseloni, lokalne vlasti su uklonile određene autobuske rute sa Gugl mapa kako bi sprečile turiste da uskaču u prevoz i izbacuju laktom starije meštane. Na Ibica su stupila na snagu ograničenja alkohola u pokušaju da se povrati kontrola na ulicama. Bali je nedavno najavio novu turističku taksu nakon niza incidenata u kojima su posetioci skrnavili sveta mesta i ponašali se bez poštovanja. U veoma posećenoj Veneciji, turističkim taksama pokušava da se zaustavi priliv beskrajnih posetilaca. Amsterdam je najavio da želi da kontroliše broj turističkih kreveta dostupnih u gradu tako što više neće graditi hotele.
Turistički bum nije dobar za svakog
Kako se nastavlja oporavak u turističkoj industriji nakon pandemije, sve veći broj destinacija doživljava rušenje turističkih rekorda, govore statistike. Turističke vlasti uživaju u procvatu putovanja koji nadoknađuje stanje za vreme pandemije, ali kako pokazuju sve glasnije žalbe lokalaca, turistički "bum" nije koristan svima.
"Diskusija zapravo nije o pravoj vrsti turista, već o tome da se osigura da lokalni ljudi imaju koristi od turizma. Ako pogledate Kanarska ostrva, pročitao sam da trećina stanovništva živi na ivici siromaštva. Turizam nudi veliki prihod ovim ostrvima - ali za koga? Nije dovoljno reći da želimo da dočekamo dobro vaspitane turiste koji su tihi i troše više novca, već je važno gde novac ide. Trenutno veliki deo stanovništva nema koristi", kaže Sebastijan Zenker, stručnjak za prekomerni turizam i dodaje:
"Ako lokalni stanovnici mogu dobro da žive od toga, ako vide da se od toga gradi infrastruktura koja je korisna, onda može postojati zdrav suživot".
Ideja o "pravoj vrsti turista" još uvek je živa u marketingu. Svetske turističke zajednice biraju koje vrste ljudi i koje nacionalnosti će biti ciljne grupe, razvijajući tržišne segmente koje vide kao pravu vrstu turista za njih.
"Kada lokalno stanovništvo krivi turiste za loše ponašanje, ne radi se o turistima. To je znak da je turistički menadžment zakazao", naglašava Antije Martines, stručnjak za turizam. Ona izražava zabrinutost i ističe da ako se izvrši pritisak na destinacije da smanje broj turista, čini se da bi mogli da targetiraju samo bogatije putnike u pokušaju da zadrže visoke prihode. Ovaj metod je već primenjen na Novom Zelandu i nije se pokazao korisnim. Nema dokaza da "veliki" potrošači doprinose boljoj ekonomiji. Takođe, mogu biti lošiji za životnu sredinu, zaključuje stručnjaci.
Šta može da se dogodi u narednom peridou za turiste, ali i žitelje
Uvođenje turističkog obećanja koje naglašava vrstu ponašanja koje se smatra prihvatljivim na lokaciji, postoje već neko vreme. Island, na primer, ima obavezu da traži od turista da izbegavaju vožnju van puta ili odlazak u toalet u prirodi. Teže intervencije uključuju turističke takse, kao što se vidi u Veneciji. Iako se dnevna naknada od 5 evra teško može smatrati destimulativnom, druge zemlje hrabrije koriste ovu tehniku - u Butanu turistička taksa je 100 dolara dnevno i efektivno deluje kao prekid u obimu poseta turista i dužini njihove posete, ali takođe isključuje one sa niskim budžetom. Stručnjaci napominju da će u narednom periodu i dalje biti priče o određenim tipovima ljudi da nisu dobrodošli.
"Ako ne upravljamo pravilno uticajem turizma, onda zapravo ubijamo destinaciju. Moramo da postanemo održivi kao industrija, jer ako nismo, na kraju nećemo imati nijedan proizvod za prodaju. Moramo da putujemo pažljivo i da se pobrinemo da ove destinacije opstanu. Jer na kraju krajeva, za ljude koji žive na tim mestima - to je njihov dom", naglašava Martins.
