Gastronomski stereotipi o Rusima na primeru Fjodora Dostojevskog

Glavni junaci književnih dela Dostojevskog mnogo vremena su provodili u razmišljanju o moralu, a to je verovatno i jedan od razloga zašto nisu mnogo ni jeli - biće da nisu imali vremena za to. Ipak, "književni meni" ovog velikog ruskog klasičara bio je dovoljno upečatljiv da jedan restoran u Sankt Peterburgu svoj meni kreira upravo po ugledu na omiljene obroke glavnih junaka njegovih romana.

Sa druge strane, prema rečima prijatelja i članova porodice Dostojevskog, sam pisac bio je veliki gurman, i ne samo da je uživao u specijalitetima ruske kuhinje, već je i svaki obrok voleo da oboji sebi svojstvenim i nadasve neobičnim ritualima.

Ostaje nam da zajedno degustiramo kuhinju samog Dostojevskog!

Tradicionalna ruska kuhinja

Prema rečima piščeve druge supruge, Ane Grigorijevne Dostojevske, njen suprug je voleo rusku kuhinju, i često je tražio da mu se pripreme jela koja su u to vreme bila popularna u Sankt Peterburgu, poput "moskovske soljanke" (masna supa koja za osnovu ima bujon, sa dodatkom iseckane šunke, kupusa i kiselih krastavčića), skalopina od teletine (teleći file u korici), takozvanih rastegaja (korpice od testa otvorene sa gornje strane, filovane različitim nadevima), kao i raznorazne vegetarijanske timbale sa filom od graška, repe, mariniranih pečuraka i slično. I pored ljubavi prema tradicionalnim ruskim jelima, bio je sasvim ravnodušan prema gastronomskim eksperimentima - nije imao ništa protiv ni da prezalogaji sendvič sa kačkavaljem, a od svega, najviše je uživao da jede kuvanu piletinu koji bi "zalio" čašom mleka, a pred dezert se počasti čašicom konjaka.

Sama Ana Grigorijevna je, pak, uz svaki ručak tražila boršč - tradicionalnu rusku čorbu od cvekle, koja se retko služila u visokim krugovima u kojima su se Dostojevski kretali, navodeći da je to jelo vraćalo u njenu, kako je volela da kaže, "bezgrešnu mladost".

Sve ovo po mnogo čemu se kosi sa zapadnjačkom kuhinjom, u kojoj se obroci i njihov redosled i sadržaj poštuju daleko više. Za doručak se obično služi kroasan uz šolju kafe, za ručak je to najčešće pasta, pica ili neko meso zapečeno sa povrćem i krompirićima, a večera je obično nešto laganija, uz čašu vina da "ubije" melanholiju. Sam Dostojevski se sa melanholijom borio malčice drugačije - za ručak bi tražio malo supe, teleće skalopine, čaj i vino, dok bi, kada bi bilo lepo raspoložen, preferirao sir, orahe, citrusno voće, kao i pečurke i kavijar.

Votka za doručak - zašto da ne

Mnogo je stereotipa koji se vezuju za ruski narod, počevši od tih da su pripitomili medvede koji sa njima ručavaju, preko onih vezanih za hladnoću, kako u međuljudskim odnosima, tako i u smislu klime, pa sve do onog najčešćeg - da svi Rusi vole votku. Sam Dostojevski se lepo uklapao u taj poslednji, budući da je među njegovim ekstravagantnim navikama bila upravo votka za doručak, i to uz parče crnog hleba. Kako je govorio - to je najzdraviji način da se votka popije.

Kolači uz čaj - ruski ritual koji živi vekovima

U Srbiji, kao i u ostatku sveta kada kažete da pijete čaj, pogledaju vas začuđeno i pitaju "Jesi li se razboleo?". Ipak, u Rusiji ispijanje čaja može se smatrati delom kulturnog nasleđa - poseban ritual tokom koga se služi slatko, domaći kolači, a katkad i sušeno voće. U tradicionalnom ispijanju čaja uživao je i Dostojevski, koji je sa posebnom pažnjom pripremao ovaj okrepljujući napitak, vodeći računa da bude dovoljno jak, i obavezno sa dve kockice šećera. U policama stola uvek je imao svoje omiljene dezerte, kao i voće, i sušeno i sveže. Zamislite samo taj radni prostor i police prepune voća i slatkiša, i velikana ruske knjževnosti, Dostojevskog, koji za radnim stolom ispija šolju vrelog čaja dok stvara neke od najpoznatijih književnih dela u istoriji!