Magazin
Zemlje koje jedu i udišu najviše mikroplastike - iznenadićete se na kom mestu je Srbija
Mikroplastika, mali komadi plastike koji zagađuju okolinu, uvukla se u svaku poru našeg života. Nehotice je unosimo kroz hranu i puće, udišemo je iako mislimo da smo da zdravom vazduhu. Neke zemlje prednjače u ovakvim crnim statistikama "konzumiranja" mikroplastike, dok se Srbija nalazi na iznenađujućoj poziciji.
Nema gde je nema - leti u vazduhu, unosimo je kroz hranu, mažemo putem krema na telo. Mikroplastika je velika opasnost za celokupno čovečanstvo, jer tako mala i nevidljiva, uzrokuje more zdravstvenih i ekoloških problema. Koliko je opasna govori i činjenica da je svoje "mesto" našla i u krvnim ugrušcima.
Kritični podaci
U okviru nedavnog istraživanja, uzete su u obzir navike u ishrani, tehnologije za preradu hrane, starosnu demografiju i disajni kapacitet. Dakle, posmatrali su se faktori koji doprinose razlikama u načinu na koji stanovnici svake zemlje unose mikroplastiku, piše Dejli mejl. Takođe, uzeto je u obzir koliko su ljudi jeli ove čestice i istraživači su sakupljali podatke o koncentracijama mikroplastike u voću, povrću, proteinima, žitaricama, mlečnim proizvodima, pićima, šećerima, soli, začinima i evo šta kaže statistika.
Zemlje u kojima se jede najviše mikroplastike
1. Malezija
2. Indonezija
3. Egipat
4. Filipini
5. Vijetnam
6. Laos
7. Tajland
8. Kambodža
9. Gana
10. Kongo
Zemlje u kojima se jede najmanje mikroplastike
Baš na ovom spisku, u prvih 10 država, našla se naša zemlja.
1. Paragvaj
2. Pakistan
3. Sirija
4. Gvineja Bisao
5. Bolivija
6. Južna Afrika
7. Jordan
8. Irak
9. Srbija
10. Venecuela
Zemlje u kojima se udišu najviše mikroplastike
1. Kina
2. Mongolija
3. Velika Britanija
4. Irska
5. Gambija
6. Egipat
7. Laos
8. Mjanmar
9. Malezija
10. Filipini
Zemlje u kojima se udiše najmanje mikroplastike
1. Južna Koreja
2. Zambija
3. Namibia
4. Portugal
5. Španija
6. Amerika
7. Kanada
8. Malavi
9. Mozambik
10. Kuvajt
Studija je objavljena u Environmental Science & Technology.
Nevidljiva pretnja po sve
Treba imati na umu da miroplastika nije neki poseban vid plastike, već bilo koje parčence koje je manje od 5 milimetara. U prirodu dospeva iz industrije, odeće (mikrovlakna), raznih kozmetičkih preparata. Ima je svugde od kopna, preko morskih i rečnih površina, do vazduha. Nalazi se u flaširanoj vodi i prema jednom istraživanju čak 93 odsto flaširane vode pokazuje da u sebi ima ovog nevidiljivog neprijatelja. Mikroplastika koju riba i rakovi gutaju, završi u telima ljudi.
