Magazin
Deca nisu zbog šećera hiperaktivna, kako se verovalo
Mališani se na rođendanima raduju poslasticama i zabavnim igrama. U jednom trenutku, napola pojedeni kolačići, keksići i lizalice nađu se na podu, a čini se da su deca stekla nadljudsku brzinu i energiju. Da li je za to "kriv" šećer? Ipak, bez obzira u šta mi verujemo, nauka ne podržavau tvrdnju da šećer čini decu hiperaktivnom.
Decenijama vlada mišljenje da slatkiši i prerađeni šećeri dovodi do hiperaktivnosti kod dece. Roditelji se trude da shodno tome, manje dozvoljavaju mališanima da jedu čokolade, bombone, keksiće.
Stručnjaci kažu da je uravnotežena ishrana je ključna tokom detinjstva. Neuronaučnici koji su proučavali negativne efekte ishrane sa visokim sadržajem šećera na funkciju mozga, kažu da prekomerna konzumacija šećera nema koristi za mladi um. Takođe, skorišnji naučni dokazi ne podržavaju tvrdnju da šećer čini decu hiperaktivnom.
Mit hiperaktivnosti
Šećer je brz izvor goriva za telo. Mit o hiperaktivnosti izazvanoj šećerom se provlači u nekoliko studija sprovedenih tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Tada je fokus bio na istraživanju pedijatra Benjamina Feingolda, koji je smatrao da se eliminacijom veštačkih boja, aroma, salicita i određenih konzervanasa poboljšava fokus i ponašanje. Sproveo je neke male studije, za koje je tvrdio da su pokazale da je veliki broj hiperaktivne dece pozitivno reagovao na njegovu ishranu.
Metode korišćene u studijama bile su pogrešne, posebno u pogledu adekvatnih kontrolnih grupa i nisu uspele da uspostave uzročnu vezu između konzumiranja šećera i hiperaktivnog ponašanja, piše Sajns Alert.
Naknadne studije su pokazale da je manje od 2 procenta ispitanika je odgovorilo na ograničenja, a ne 75 procenata kako je doktor tvrdio. Ali ideja je i dalje zavladala javnom svešću i ovekovečena je raznim iskustvima.
Sada je priča drugačija
Danas su istraživanja jasna - stroge studije koje su sproveli stručnjaci nisu uspele da pronađe vezu između šećera i hiperaktivnosti. Brojne placebo kontrolisane studije pokazale su da šećer ne utiče značajno na ponašanje dece ili na raspon pažnje.
Značajna metaanaliza, objavljena pre skoro 20 godina, uporedila je efekte šećera u odnosu na placebo i ponašanje dece u više studija.
Rezultati su bili jasni: u velikoj većini studija, konzumiranje šećera nije dovedeno do povećane hiperaktivnosti ili ometajućeg ponašanja.
Naknadna istraživanja su pojačala ove nalaze, pružajući dodatne dokaze da šećer ne uzrokuje hiperaktivnost kod dece, čak i kod onih kojima je dijagnostikovan ADHD (poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću).
Dopamin je možda kriv za sve
Iako je veza između šećera i hiperaktivnosti u najboljem slučaju nejasna, postoji dokazana relacija između neurotransmitera dopamina i povećane aktivnosti.
Mozak oslobađa dopamin kada naiđete na nagradu - kao što je neočekivana slatka poslastica, a nalet dopamina takođe podstiče kretanje.
Zašto mit opstaje
Složen odnos između ishrane, ponašanja i društvenih uverenja traje. Očekivanje da će šećer promeniti ponašanje deteta može uticati na to kako tumačite ono što vidite, kažu naučnici. U jednoj studiji je roditeljima rečeno da je njihovo dete ili dobilo zašećereno piće ili placebo napitak (sa zaslađivačem bez šećera). Oni roditelji koji su očekivali da će njihovo dete biti hiperaktivno nakon što su dobili šećer primetili su ovaj efekat, čak i kada je dete popilo napitak bez šećera.
Stručnjaci napominju da okrivljavanje šećera za hiperaktivnost kod dece je česta pojava, jer u svetu ima puno izbora i sukobljenih glasova.
Zdrava hrana, zdrav mozak
Šećer sam po sebi možda neće učiniti da dete bude hiperaktivno, ali može uticati na mentalno i fizičko zdravlje deteta. Umesto da demonizujemo šećer, trebalo bi da podstičemo umerenost i uravnoteženu ishranu, podučavajući decu zdravim navikama u ishrani i negujući pozitivan odnos sa hranom.
