Magazin
Zdravo starenje - da li proteini igraju ključnu ulogu
Proteini se nalaze u mesu, mlečnim proizvodima, mahunarkama i neophodni su za pravilan rast, razvoj i rad ćelija. Pomažu da se nadoknadi gubitak mišićne mase i značajni su u zaštiti od kognitivnog pada, posebno kod starijih ljudi, te se smatraju veoma bitnim za zdravo starenje, kažu studije.
Proteini ili belančevine su sastavljeni od aminokiselina i nalazi se u svakoj ćeliji tkiva i organa. Obezbeđuju telu strukturu, grade nove ćelije i ima ih svugde - u kosi, mozgu, organima, koži. Njihov svakodnevni unos je neophodan, a češća i izbalansirana komzumacija proteina povezana je sa zdravim starenjem, govore istraživanja.
Šta je zdravo starenje
Zdravo starenje je definisano kao dobro mentalno zdravlje, bez memorijslih ili fizičkih oštećenja i bez hroničnih bolesti kao što su rak, dijabetes tipa 2, srčani udar, insuficijencija bubrega, Parkinsonova bolest, multipla skleroza...
Proteini značajni za mozak, mišiće
U istraživanju se ističe da je izbalansiran unos proteina povezan sa pozitivnim zdravstvenim ishodima kao što su očuvana mišićna masa i manja slabost. Iako veza nije sasvim jasna, pretpostavlja se da protein može pokrenuti hemikalije za izgradnju mišića.
"Proteini pomažu da se nadoknadi sarkopenija, gubitak mišićne mase i funkcije koji se prirodno javlja kako ljudi stare", naglašava nutricionista Sara Četfild, a prenosi Verivel.
Stručnjaci ističu da su belenčevine bitne i za mozak i pomažu u zaštiti od kognitivnog pada.
"Neurotransmiteri, poput serotonina i dopamina, napravljeni su od sićušnih proteinskih molekula zvanih aminokiseline. Ovi hemijski glasnici pomažu u regulisanju našeg raspoloženja, fokusa, pamćenja i spoznaje. Proteini su neophodni gradivni blokovi za naše moždane ćelije i daju strukturu ćelijskoj membrani. Antioksidativni proteini pomažu u zaštiti od oksidativnog stresa i upale, za koje se zna da izazivaju kognitivni pad", rekla je nutricionista Sara Hormačea.
I biljni i životinjski proteini
Kada pomislimo na proteine, možda prvo padnu na pamet proizvodi životinjskog porekla kao što su oni koji se nalaze u mesu i jajima, ali ne treba zanemariti i one na biljnoj bazi i koji su u semenkama, sočivu, mahunarkama, tofuu.
"Ako konzumirate puno crvenog i prerađenog mesa sa velikom količinom zasićenih masti, ove masti mogu biti štetne po vaše zdravlje i dovešće nas u veći rizik od srčanih oboljenja, između ostalih hroničnih bolesti", kaže Kirisi.
Zato, nutricionisti predlažu da unosimo razne proteine i konzumiramo ribu, živinu, jaja, mlečne proizvode, ali i mahunarke, orašaste plodove - namirnice koje su pune važnih mikronutrijenata, pa je zaista vredno uključiti ih u ishranu.
Koliko proteina treba da se unosi zavisi od godina, fizičke aktivnosti i zato je najbolje da porazgovarati sa nutricionistom kako bi odredio gramažu. Ukoliko preterujemo sa unosom proteina možemo imati problema sa bubrezima, varenjem. Takođe, ako ne konzumiramo dovoljno, primetićemo nedostatak po slabijoj kosi, noktima, gubitku mišićne mase...
