Kako je Lav Tolstoj postao pionir vegetarijanstva u Rusiji i zašto je ovaj "pokret" kasnije zabranjen

Vegetarijanstvo se prvo pojavilo u evropskim zemljama, pa tek onda i u Rusiji, negde krajem 19. veka. Za ljude koji su odabrali da se hrane isključivo namirnicama biljnog porekla, taj način života postao je ideologija - stvar uopšte nije bila u tome što je takva ishrana zdravija, već su oni smatrali da je potpuno pogrešno ubijati životinje zarad obroka.

Lav Tolstoj - najpoznatiji vegetarijanac u Rusiji

Lav Tolstoj se i danas smatra najpoznatijim vegetarijancem u istoriji Rusije. Njegova ideologija zasnivala se na tome da je odricanje od mesa zapravo znak duhovne uzdignutosti koja je svojstvena samo čoveku, i u nju je toliko verovao da je ljude koji su bili skloni zadovoljavanju svojih "animalnih" nagona duboko osuđivao. Doduše, Tolstoju je bilo lako da bude vegetarijanac - u svojoj bašti je on gajio i pšenicu, i povrće i voće.

Inspirisani njegovim načinom života i ishrane, vegetarijnstvo su počeli da prihvataju i drugi ljudi - pisci, naučnici, doktori i obični stanovnici Rusije. Malo-pomalo, propaganda o zdravom životu i ishrani bez mesa postala je vrlo glasna. Istomišljenici su bili toliko opčinjeni ovom "novotarijom" da su čak oformili i sopstvenu organizaciju koju su nazivali "Ni riba ni meso".

Prva javna vegetarijanska kuhinja - zdravo, a jeftino

Tolstoj je ovom načinu života bio toliko veran da je čak na svom imanju u Jasnoj Poljani organizovao vegetarijanske ručkove za obične ljude, a nešto kasnije otvorio i preko 200 kantina u kojima se služila samo hrana biljnog porekla. Prva javna kuhinja ovog tipa u Rusiji je otvorena baš po uzoru na one koje je otvarao Tolstoj, i to u Sankt Peterburgu, 1894. godine, da bi ih 10 godina kasnije bilo već 7, od čega 4 u Moskvi.

U naredne dve decenije broj takvih kantina je porastao do 76, a godišnje je u njih dolazilo oko 650 hiljada gostiju. Međutim, nisu svi gosti ovih kuhinja bili vegetarijanci. Za studente i građane koji su imali finansijskih poteškoća, ove institucije bile su jedina opcija zdrave, a relativno jeftine ishrane: ručak je koštao svega 30-40 kopejki.

Vegetarijanstvo u SSSR - zabranjen je ne samo "pokret", već i sama reč

Vegetarijanski "pokret" je počeo da slabi sa početkom Prvog svetskog rata, naročito jer je sva pažnja bila usmerena na hiljade i hiljade ljudi koji su ubijeni u ratu. O ubijanju životinja niko nije ni razmišljao. Kada je revolucija 1917. godine okončana, pristalice vegetarijanstva su se duboko u sebi nadale da će se stvari vratiti u normalu: da će se ponovo podići svest o biljnoj ishrani i tome kako je životinje suludo ubijati zarad hrane.

Međutim, sovjetskoj vlasti i boljševicima se iz nekog razloga ovo uopšte nije dopalo - ni "pokret" kao takav (jer je bio veoma glasan u svojoj propagandi, pa čak i nametljiv po mišljenju mnogih), a ni sama reč vegetarijanstvo. Vlasti su bile toliko protiv da su tu reč čak isključili iz rečnika i zamenili je terminima dijetetska ili biljna ishrana. Naravno, javne kuhinje su nastavile da postoje, ali uz obaveznu promenu naziva.

Kraj 20. veka i ponovno rađanje vegetarijanstva

Ovakvo "kenselovanje" vegetarijanstva trajalo je nekoliko decenija i tek je 80-ih godina 20. veka ponovo postalo prihvatljivo nazivati se vegetarijancem i glasno govoriti o takvom načinu ishrane. Još 10 godina kasnije na jugu Rusije, u Krasnojarskom kraju, organizovano je i prvo urduženje vegana koje je okupilo oko 3 hiljade pristalica koji su se hranili samo darovima prirode. Polovina pristalica bili su vrlo učeni ljudi, doktori nauka iz raznoraznih grana, lekari i prosvetitelji.

I pored toga što su oni bili neuporedivo manje nametljivi u svom načinu života, njihovo postojanje veoma je intrigiralo državne činovnike, koji su malo-malo pa slali doktore kako bi proverili kako se veganstvo odražava na zdravlje. Ostavili su ih na miru tek kada su u nekoliko navrata dobili veoma pozitivne rezultate - krvna slika pristalica biljne ishrane bila je bolja od krvne slike običnih građana. Malo-pomalo, i veganstvo i vegetarijanstvo je potpuno prihvaćeno u Rusiji i od tada se pogled na ovaj način života nije drastično menjao.