Magazin
I KGB je bio nemoćan: Misterija najozloglašenije krađe u SSSR
U sovjetskim muzejima se umetnička dela nikada nisu krala. Odnosno, sve dok se jedan ministarka na nekom okupljanju u inostranstvu nije time pohvalila. Već 2 nedelje kasnije Sovjetski Savez potresla je vest o tome da je ukradeno jedno od remek-dela slikara Fransa Halsa, "Sveti Luka". Priča o tome kako je slika pronađena je neverovatna, ali je još neverovatnije ono što je usledilo nakon toga.
Krađa slike "Sveti Luka" iz moskovskog muzeja i danas je jedna od najneverovatnijih krađa u istoriji Rusije. Ponajviše jer se remek-delu Fransa Halsa iz 17. veka dugi niz godina, čak ni uz pomoć ruskih obaveštajnih službi, nije moglo ući u trag.
"U Sovjetskom Savezu se u muzejima ne krade"
Slika "Sveti Luka" je pedesetih godina 20. veka smeštena u Puškinski muzej u Moskvi kako bi narod imao priliku da se upozna sa jeedinstvenim delom umetnika Halsa. U to vreme su krađe u muzejima širom Evrope bile jako česte. Na jednom od okupljanja predstavnika evropskih zemalja tema je bila baš to: kako zaštititi dela velikih slikara.
I dok su ministri drugih zemalja pričali o tome kako je iz njihovih muzeja ukradeno na stotine dela, ruska ministarka je ponosno govorila kako se u Sovjetskom Savezu u muzejima ne krade. Samo nekoliko nedelja kasnije, kao za inat, desila je jedna od najvećih krađa u istoriji SSSR.
"Sveti Luka" je preko noći nestao
Početkom marta meseca, tokom jednog od neradnih dana muzeja, u muzej se ušunjao lopov. Njegova meta je bila upravo slika "Sveti Luka", a način na koji je ukradena bio je i više nego varvarski: slika je isečena iz rama tupim nožem. Međutim, iako je lopov bio amater, on za sobom nije ostavio ni jedan jedini trag koji bi policiji ili tajnim službama poslužio.
Prema zvaničnoj verziji, slika je ukradena po narudžbini anonimnog kolekcionara. Prisećajući se prethodnih dana, zaposleni u muzeju su rekli da je su u nekoliko navrata u izložbenoj sali viđali nekog stranca, koji je dugo stajao pred slikom i nešto zapisivao u blokče koje je nosio sa sobom, pišu RIA Novosti.
Ko je misteriozni gospodin koji je "pikirao" sliku
Organi reda su brzo ušli u trag osumnjičenom - bio je to Belgijanac Žak van der Berg - i čak su pokušali da ga "namame" tako što su mu ponudili neku retku Rembrantovu sliku koja je san svih kolekcionara. Međutim, u poslednjem trenutku on se predomislio i prvim letom napustio Moskvu.
Od tada su sliku tražili i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, i specijalizovane službe, pa čak i KBG. Ali, bezuspešno. "Sveti Luka" kao u zemlju da je propao! Sve do jednog avgustovskog dana 1965. godine, kada jednom inspektoru-obaveštajcu slučajno nije obratio 27-godišnji momak Valerij Volkov.
Sudbonosni susret i "nepristojna ponuda"
Volkov je, neznajući da je pred njim obaveštajac, ponudio da proda sliku koja je "u rangu sa Rembrantovom", a budući da potraga za umetninom nije jenjavala sve ovo vreme, inspektoru se "upalila lampica". On je brže bolje prihvatio da se nađe sa njim ponovo i vidi o kom je delu reč, ubedivši ga da je zainteresovan za kupovinu.
Ponovni susret je bio sudbonosan: Volkov je iz kutije za lutke izvadio sliku "Sveti Luka", a inspektor ostao u šoku. Kako je moguće da je slika za kojom se toliko tragalo dospela kod jednog običnog momka koji čak ni ne liči na nekog lopova? Volkov je odmah priveden, ali njegov odgovor nije otkrio mnogo.
Hoće li istina ikada biti otkrivena
Kako je mladić ispričao inspektorima, slika je kod njega dospela sasvim slučajno: izvesni poznavalac umetnosti mu je obećao pomoć ukoliko je pričuva kod sebe neko vreme. Posle toga mu se izgubio svaki trag. U to da li je Volkov ispričao istinu ili ne, inspektori nisu želeli da zalaze - zbog Halsove slike Volkov je dobio kaznu zatvora u trajanju od 10 godina.
Pravi naručilac krađe ni danas nije otkriven, ali se sumnja da je to zaista mogao biti Belgijanac Žak van der Berg koji se onomad "motao" po muzeju. Kada će prava istina isplivati na površinu niko ne zna - deo dokumenata se i dalje čuva od očiju javnosti sa napomenom "Strogo poverljivo".
