Magazin
Da li je vaš kućni ljubimac prezaštićen? Može li previše brige biti štetno za životinje
Kolica kao za bebe, prilagođeni planovi ishrane, SPA tretmani, igračke vrhunskog kvaliteta, mekani kreveti, luksuzni proizvodi za negu - ovo su samo neke od stvari koje vlasnici kućnih ljubimaca obezbeđuju svojim ljubimcima, kako bi ih usrećili. Sigurno i sami poznajete nekoga ko ima mačku ili psa, životinju koju vole i brinu o njoj "kao da im je dete". Ipak, neki stručnjaci veruju da toliko ljubavi i zaštite zapravo mogu da sputavaju razvoj i zdravlje kućnih ljubimaca.
Iako ne postoje zvanični podaci, procenjuje se da skoro svaka druga porodica u Srbiji ima kućnog ljubimca, kao i da vlasnici ukupno potroše oko 200 miliona evra svake godine na ishranu i održavanje zdravlja svojih životinjskih prijatelja. Mnogima su pas ili mačka najbolji prijatelj, koji im ulepšava život, nudi bezuslovnu ljubav, toliko da se mnogi mladi danas opredeljuju za odgajanje kućnog ljubimca, pre nego za stvaranje porodice.
Ni ljubimcima nije loše - danas postoje raznovrsne usluge i proizvodi koji garantuju da će mu život biti maksimalno udoban. Vlasnici će rado "razmaziti" svoje životinje kad god su u mogućnosti, a nedavno se otvorila i posebna luksuzna avionska linija za pse.
Dok vlasnici samo žele da svojoj "krznenoj deci" pruže sve najbolje, neki stručnjaci smatraju da ipak "previše ljubavi" može da bude loša stvar.
Neki etičari za dobrobit životinja i veterinarski stručnjaci se pitaju da li smo, u našim naporima da humanizujemo svoje ljubimce, otišli predaleko. Što se više ponašamo prema kućnim ljubimcima kao prema ljudima, tvrde oni, životi naših ljubimaca postaju sve ograničeniji, oni postaju zavisni od nas, a u isto vreme dobijaju više zdravstvenih tegoba i problema u ponašanju.
Prekomerna zaštita
Problem je što, koliko god vlasnici vole svoje ljubimce, lako je zaboraviti da psi i mačke nisu ljudska deca. Ovo dovodi do ograničavanja njihovog razvoja i radoznalosti - svega što ih zapravo čini životinjama, tako da mnogi ljubimci nisu u stanju da izraze sopstvenu prirodu onoliko slobodno koliko bi mogli.
Nivo ograničenja sa kojim se suočavaju je veliki. S obzirom da životinje sve više žive u urbanim okruženjima, povodac, trasporter, kavez, visoke ograde, zaključana vrata doma su postali deo njihove svakodnevnice. Iako su na ovaj način sigurno bezbedniji, ovo im znatno umanjuje slobodu kretanja i prilike za istraživanje.
U isto vreme, dok je dozvoljeno uvoditi pse u sve veći broj prostora, kao što su restorani, kancelarije, prodavnice, hoteli, ovo im nije donelo više slobode i nezavisnosti.
Pogoršano zdravlje životinja
Zdravstveni rizici počinju sa uzgojem. Danas, jedna od najpopularnijih rasa pasa je francuski buldog, član brahikefalne rase pasa koji se dobro slažu sa ljudima, ali gotovo uvek imaju otežano disanje, kao i druge ozbiljne zdravstvene probleme.
Zatvaranje i izolacija radi izbegavanja opasnosti, takođe, izazvali su povećanje anksioznosti i agresije životinja ako se razdvoje od vlasnika. Tu je i drugi ekstrem, a to je da, zbog tereta i troškova posedovanja kućnih ljubimaca (veterinar, troškovi hrane, posebnog smeštaja i udobnosti tokom putovanja), sve više ljudi poptuno napušta svoje životinje, što dovodi do viših stopa eutanazije.
Iako je pripitomljavanje životinje oduvek podrazumevalo uspostavljanje ravnoteže između njene i naše prirode, stručnjaci smatraju da je ovaj odnos otišao u ekstrem, tako da se životinje danas mnogo više prilagođavaju nama. Javlja se paradoks: Što više posmatramo pse i mačke kao autonomna bića, to manje možemo opravdati našu želju da ih posedujemo kao kućne ljubimce.
Poslednjih nekoliko godina, skandinavske zemlje su počele da zabranjuju uzgoj nekih rasa pasa koje su posebno sklone bolestima. Pored toga, u Švedskoj je nezakonito ostavljati kućne ljubimce same kod kuće na duži vremenski period, a u Švedskoj i u Finskoj, čuvanje životinja u kući je u većini slučajeva nezakonito, prenosi "Njujork tajms".
Ali još uvek nije jasnoda li ove politike dobrobiti životinja rešavaju brojna pitanja modernog držanja kućnih ljubimaca.
Šta vlasnici mogu učiniti
Ako volite da svom kućnom ljubimcu udovoljite, da mu pružite najbolji život koji možete, to je sasvim u redu - ali svi vlasnici bi trebalo da budu svesni prirodnih i instinktivnih potreba životinja.
Na primer, ako imate psa i živite u vrlo urbanom okruženju, u kom nema slobodu kretanja, potrudite se da mu odredite vreme koje provodi u prirodi. To mogu biti učestalije posete parkovima ili vikendi namenjeni za odlazak u prirodu, gde pas može da trči, da istražuje, da iskusi drugu vrstu okoline...
Isto važi i za mačke, a čak iako je vaša maca "introvertan tip", to ne znači da njena radoznalost i potreba da bude aktivna ili lovi nisu prisutne. Možete da joj obezbedite što više igračaka i prostora u domu da može da "trenira" svoje prirodne sposobnosti.
Najvažnije je da vlasnici budu svesni da, koliko god na ljubimca gledaju kao na svoje "dete", to je ujedno i biće koje ima sopstvene (neljudske) potrebe, koje ne bi trebalo ugnjetavati, čak ni iz najbolje namere.
