Magazin
Manje keša, više trošenja: Kako nas bezgotovinsko plaćanje "zavara" da kupujemo više
Ako želite da budete štedljivi, odredite koliko vam novca treba i ponesite gotovinu, jer je potvrđeno da korišćenje mobilnog telefona ili kartice kada plaćamo dovodi do toga da budemo manje strogi sa svojim budžetom, u poređenju sa korišćenjem gotovine. Ovaj fenomen se razvija godinama, ali zašto lakše izgubimo kontrolu nad trošenjem kada se oslanjamo na telefon ili "plastiku"?
Da biste sebe sprečili da trošite više od planiranog, preporučljivo je da koristite isključivo novčanice, jer ovo može da bude najefikasniji metod samokontrole. Iako nam je gotovina dobro služila hiljadama godina (još od kada su se koristile školjke, koje su bile preteče novčanica), zabeleženo je sve učestalije korišćenje elektronskog plaćanja, bilo da je putem kartica ili plaćanje preko mobilnih bankarskih aplikacija.
"Kada koriste gotovinu, ljudi fizički broje i predaju novčanice i novčiće, čineći čin trošenja očiglednijim. Ako se ništa fizički ne preda, lako je izgubiti pojam koliko je potrošeno," objašnjavaju istraživači koji su sproveli analizu analizu 71 ranije objavljenog rada, posmatrajući navike potrošnje u 17 različitih zemalja.
Razlika u potrošnji je uglavnom bila "mala, ali značajna", kažu istraživači, ali je bila veća kada se analizirala "upadljiva potrošnja", to jest kupovina predmeta koji signaliziraju status (luksuzna odeća i nakit).
Takođe, primećeno je da, iako negotovinsko plaćanje ljudima ne dozvoljava da "vide i osete" koliko troše, takođe ih ne čini velikodušnijim. "Suprotno našim očekivanjima, otkrili smo da bezgotovinska plaćanja ne dovode nužno do većih napojnica ili donacija u poređenju sa plaćanjem gotovinom", rekli su autori. Čini se i da nivo inflacije nije uticao na gotovinu u odnosu na bezgotovinsku potrošnju u prikupljenim podacima.
Otkrili su i da je efekat bezgotovinskog plaćanja (nekontrolisana kupovina) vremenom postao slabiji, što sugeriše da kako metode bezgotovinskog plaćanja postaju sve češće, one imaju manji uticaj na ponašanje potrošača, ali da se, za sada, još uvek mogu uočiti razlike u korišćenju gotovine i kartica/aplikacija.
Faktor koji bi se mogao istražiti u budućim istraživanjima je da li postoje različtosti između više vrsta bezgotovinske potrošnje - na primer, analiza korišćenja kreditnih kartica u poređenju sa plaćanjem putem aplikacija.
Autori studije žele da prošire svoje istraživanje na najnovije trendove u potrošnji i najnoviju tehnologiju plaćanja, uključujući kriptovalute i mnoštvo dostupnih usluga ("Kupi sada, plati kasnije"), kako bi videli kakve efekte imaju, prenosi "Sajens alert".
"Tranzicija ka bezgotovinskom društvu izgleda skoro neizbežna. Verujem da je ovo istraživanje ključno jer osvetljava zanemareni aspekt ove promene - kako metode plaćanja utiču na naše ponašanje u pogledu potrošnje", kažu autori, "Ovo može da nam pomogne da donesemo informisanije odluke o kupovini."
