Magazin
Sobe bez klime, kartonski kreveti i stolice: Kako izgleda Olimpijsko selo u Parizu
Vest da olimpijski meni čini čak 60 odsto namirnica biljnog porekla je iznenadila mnoge, ali izgleda da se ekološki pristup ovom sportskom događaju ne zaustavlja kod hrane. Olimpijsko selo u Parizu ove godine će od same strukture, pa do principa hlađenja bez klime i materijala korišćenim za nameštaj "biti primer održivosti za ostatak Evrope".
Olimpijske igre se vraćaju u Pariz vek kasnije, ali francuski zvaničnici ovoga puta rade nešto sasvim drugačije - u nadi da igre ove godine učine "najodgovornijim i najodrživijim u istoriji", oni grade nešto što bi trebalo ne samo da bude izuzetno ekološki odgovorno, već i da traje.
"Ovo selo je zamišljeno kao komšiluk koji će posle imati život", rekla je Žoržina Grenon, direktorka za održivost u Parizu 2024. "Pariz 2024. ga samo iznajmljuje na nekoliko meseci."
Umesto da se smeštaju u stanove napravljene po meri, sportisti u Olimpijskom selu ovog leta će živeti u kompleksu koji će nakon manifestacije postati nečiji dom ili radno mesto. Kada se Paraolimpijske igre završe početkom septembra, ovo selo, koje sadrži 82 zgrade, biće pretvoreno u poslovni prostor za 6.000 radnika i stanove za još 6.000 ljudi.
"Ogromna laboratorija za testiranje"
Kao i sama Olimpijada, za koju organizatori kažu da će se u potpunosti odvijati pomoću obnovljive energije, sve što je izgrađeno za selo urađeno je imajući na umu, pre svega, održivost. Prema organizatorima, ovo je zapravo ogromna laboratorija za testiranje, kako bi se uverili da li su nove zelene tehnologije i metode izgradnje održive i u stvarnom svetu.
Da bi obim izgradnje sveli na minimum, organizatori su privremeno ili trajno rekonstruisali nekoliko postojećih objekata na lokaciji (kao što je stara fabrika koja je pretvorena u "stambeni centar"). Iznajmili su i postojeće filmske studije u okolini, kako bi se koristili kao objekti za obuku sportista, umesto da se za njih grade nove zgrade.
Zgrade koje su podignute izgrađene su od drveta i recikliranih materijala, primenom procesa kojim se navodno smanjio ugljenični otisak projekta za 30 odsto po kvadratnom metru (više nego što to zahtevaju francuski ekološki propisi).
Trećina svih krovova je opremljena solarnim panelima, dok druga trećina ima bašte koje imaju za cilj da smanje temperaturu unutrašnjosti. Između zgrada su ostavljeni i dugački otvori koji vode do Sene, kako bi se formirali aerotuneli koji nose svež vazduh oko reke što je dalje moguće u unutrašnjost kompleksa.
Karton kao glavni materijal
U selu će se nalaziti oko 3.000 stanova sa ukupno 14.250 kreveta napravljenih od materijala koji se može reciklirati. Dušeci su proizvedeni od recikliranih materijala, a njihova čvrstoća se može podesiti. Stolice i kreveti su napravljeni od kartona, što znači da se mogu lako reciklirati nakon Olimpijade.
Takođe, jedan od trotoara je napravljen od školjki. U teoriji, te školjke bi trebalo da upijaju kišu, pa bi tokom vrelih dana voda koja se nakupila isparila, pa bi tako pomogla u hlađenju prolaznika.
Glavna "atrakcija" sela predstavlja pet eksperimentalnih filtera za vazduh na otvorenom. Ove džinovske kule, nalik na NLO, dizajnirane su da usisavaju zagađen vazduh i filtriraju opasne čestice. Uređaj navodno može da očisti 95 odsto vazduha od čestica svih veličina. Pet uređaja može očistiti ekvivalent zapremini 40 olimpijskih bazena na sat, uz vrlo malu potrošnju električne energije.
Bez klime, poseban sistem hlađenja
Jedna od najvećih inovacija će verovatno biti geotermalni sistem hlađenja, jer bi se sportisti u Parizu mogli suočiti sa velikim nivoom vreline i vlage.
Dok su prizemlja nekih zgrada u Olimpijskom selu opremljena tradicionalnom klimatizacijom, jer će posle Olimpijade biti preuređene u prodavnice, u stanovima za sportiste će se, umesto klima uređaja, koristiti geotermalno hlađenje.
Ovaj sistem uzima vodu ohlađenu na 4 stepena Celzijusaiz bunara dubine 70 metara ispod zemlje u obližnjoj geotermalnoj elektrani, pa ih transportuje do cevi ispod podova svakog stana. Ta hladna voda bi trebalo da ohladi zgradu za 6 do 10 stepeni Celzijusa u poređenju sa temperaturom napolju.
Dok će se sistem kontrolisati na nivou zgrade, svaki stan takođe ima ugrađen termostat, koji će sportistima da omogućava da snize ili podignu temperaturu za 2 stepena Celzijusa. Ovaj sistem će takođe grejati i stanove zimi.
Na pitanje o nedostatku klimatizacije u selu, gradonačelnica Pariza An Idalgo za "Rojters" je rekla je da je selo "dizajnirano tako da se izbegne potreba za klimatizacijom, čak i na veoma, veoma visokim temperaturama".
