Magazin
Sajber bolest: Zbog beskrajnog skrolovanje na telefonu možemo se razboleti
Bez obzira gde provodimo slobodno vreme, makar to bile i male pauze na poslu, nemoguće je da predahnemo bez telefona - prebacujemo se sa jedne društvene mreže na drugu i tako bismo mogli da provedemo sate i sate. Ovaj momenat brine naučnike, jer naša tela nisu namenjena za postojnje u virtuelnom prostoru i čini se da sajber bolest, prouzorkovana ovom navikom, prodire u opštu populaciju.
Izgleda da nema šanse da prođemo pored lepog predela, a da ga ne uslikamo telefonom, postavimo na mreže i onda upadnemo u začarani krug tako što satimo skorlujemo po drugim profilima, gledamo slike, kratke snimke. Ovakvoj raboti kao da nema kraja i u njoj učestvuju sve generacije - svi smo sa telefonima u potpunosti predani virtuelnom svetu.
Nuačnici su zabrinuti i naglašavaju da telo čoveka nije namenjeno za život na mrežama i u imaginarnom svetu, te se čini da sajber bolest uzima maha i mnogi ljudi osećaju vrtoglavicu i mučninu usled prečestog korišćenja uređaja.
Do sada, sajber bolest je uglavnom proučavana u kontekstu agresivno submerzivnih tehnologija, kao što su slušalice za virtuelnu stvarnost. Međutim, i "čest boravak" na društvenim mrežama može da izazove ovo oboljenje.
Sajber bolest je zapravo samo najnoviji neologizam koji opisuje stalnu borbu između ljudskog tela i sveta koji neprestano transformišemo tehnologijom, piše Našonal Džiografik.
Mnogi naučnici sajber bolest opisuju kao morsku bolest: "Klinički ne postoji apsolutno nikakva razlika između ova dva stanja. Imaju iste simptome, iste senzacije, isto sve", kaže Eugene Nalivaiko, profesor na Univerzitetu Njukasl u Australiji.
Vreme je neprijatelj u digitalnom svetu
Ljudi ističu da ukoliko provode dosta vremena ispred ekrana i ako se njemu nešto kreće, dakle kada gledaju dinamične slike i snimke, pored vrtoglavice i mučnine koje osećaju, teže se fokusiraju i osećaju se anksiozno. Naučnici napominju da nekoliko minuta skrolovanja kroz Instagram, prebacivanja sa jednog na drugi tab na laptopu moglo bi biti benigno, ali kada se ove aktivnosti odugovlače satima, pokreti na ekranu mogu izazvati mučninu.
Takođe, treba da budemo svesni da nije samo produženo vreme ispred ekrana ono što uzrokuje fenomene sa uređajima. Pre pandemije, ljudi su se kretali u mnogim pravcima - šetali su, leteli avionima, redovno se vozili automobilima, vozovima. Ali poslednjih godina, statistike govore da mnogi ljudi malo hodaju, a više sede, leže, skroluju.
"Ležanje u krevetu je jedna od najgorih stvari koju radimo. Držanje telefona nekoliko centimetara od lica u mraku imitira uslove okruženja virtuelne stvarnosti. I kada završimo sa skrolovanjem ili čitanjem pod ovakvim uslovima, postajemo manje tolerantni na nešto drugo", kaže doktorka nauka i osnivač kompanije "Dizajn Interaktiv" Kej Steni i dodaje:
Ako je telefon bio malo dalje, ili ako bi bili u osvetljenoj prostoriji, to bi moglo pomoći da se umanje neki od neželjenih efekata", savetuje.
