Emotikoni, velika slova, bez interpunkcije: Šta je "digitalni govor tela" i zašto je važan

Razmislite o poslednjih nekoliko mejlova ili poruka koje ste poslali: Da li ste rečenice završavali tačkama ili ste potpuno zaboravili na interpunkciju? Da li je bilo emotikona, da li je vaš odgovor bio brz, ili ste morali da se izvinite zbog dugog vremena koje vam je trebalo da odgovorite? 

Sve su ovo primeri vašeg "digitalnog govora tela". Poput "klasičnog" govora tela, digitalni oblik predstavlja suptilne znakove koji govore kakvo je vaše raspoloženje u tom trenutku, koliko ste zainteresovani za razgovor, a takođe može i da menja značenje reči koje izgovarate, najviše kada su u tekstualnom obliku. 

Na primer, u porukama želite da delujete vedro, ali ton vaših reči možda više asocira na sarkazam ili nezainteresovanost. Možda mislite da je nekoliko emotikona prikladno u poslovnoj komunikaciji, ali kolegama zapravo delujete neozbiljno i isuviše uzbuđeno.

Šta ne bi trebalo da radite u grupnom četu

Možda ste pročitali poruku sagovornika, ali mu ne odgovarate satima, te on može misliti da ga namerno ignorišete ili da ste zaboravili na njega, a možda često koristite velika slova da biste skrenuli pažnju na bitne stavke, ali vaše poruke deluju uznemiravajuće i neurotično.

Sve ovo može da utiče na ishod razgovora, tako da bi bilo dobro da obratite pažnju na stil vaše digitalne komunikacije. Ali, odakle da počnete?

Razlike nisu velike

Iako je digitalna komunikacija novitet savremenog sveta, to ne znači da mora da bude zbunjujuća. Većina principa digitalnog govora tela se mogu povezati sa govorom tela kada razgovarate licem u lice. Na primer, ako želite nekome da pokažete da ste opušteni, onda ćete mu se osmehnuti, a u digitalnom svetu, to znači da ćete mu poslati nasmejani emotikon.

Ako je vreme za ozbiljan razgovor, onda će vam glas i izraz lica biti neutralan, dok će u digitalnom obliku to značiti nedostatak uzvičnika, emotikona, možda ćete više pažnje obratiti na pravopis i znakove interpunkcije, kako bi komunikacija bila formalna.

Postoje četiri glavna principa digitalnog govora tela, kojima možete da se vodite i prilagodite sebi:

Vreme i dostupnost: Važan deo digitalne komunikacije je vrednovanje vremena drugih ljudi, redovno pregledanje svojih prijemnih sandučića, rasporeda za onlajn sastanke, razgovore...Potrebno je da budete sigurni da niste nečiju poruku pročitali, pa ga "ostavili na cedilu". Samo zato što je u pitanju digitalni format, to ne znači da bi trebalo da se "isključite" iz interakcije ili zaboravite da se javite nekome.

Pažljivo komuniciranje: Ishitrena komunikacija, bez dobro odabranih reči i pauza između poruka, može oštetiti odnose. Odvojite vreme da jasno pišete i pažljivo čitate poruke (ne samo tuđe, već i sopstvene), tako da vaša poruka ima smisla, ali i da se uverite da dobro razumete šta druga osoba govori. Na kraju, uvek možete da zamolite drugog da razjasni šta je hteo da kaže, ako je potrebno.

Produktivna saradnja: U poslu, digitalna saradnja zahteva uključivanje svih sagovornika i uvažavanje svačijih ideja. Kako je digitalni svet postao sastavni deo savremenih poslova, morate da se prilagodite i obratite pažnju na: Ton poruka, korišćenje emotikona, odabir reči, količinu vremena koje prolazi između interakcija...  

Poverenje i iskrenost: Digitalni govor tela se svodi na pretpostavke. Drugim rečima, vi uglavnom pretpostavljate kako je neko raspoložen na osnovu njegove poruke, ali to možda neće uvek biti tačno. Zato je važno da, u nekim trenucima, iskrenost poptuno preovlada i da se ne ustručavate od traženja obrazloženja.