Magazin
"Noćne ptice" imaju superiorniju kognitivnu funkciju nego ranoranioci
Ako verujete da vam zaista više odgovara da većinu noći ne spavate, posebno jer posle toga dobro funkcionišete, možda ste u pravu: Ideja da oni koji veoma kasno ležu u krevet ne mogu mnogo toga da obave sledećeg dana se osporava rezultatima nove studije, u kojoj su "noćne ptice" pokazale mnogo bolji rad kognitivnih funkcija, nego oni koji ranije idu da spavaju.
Ispostavilo se da bi ostajanje do kasno moglo biti dobro za snagu mozga, jer su neočekivani rezultati britanske studije pokazali da "noćne ptice" ne samo da "mogu da funkcionišu" sledećeg dana, već je njihov rad mozga proglašen "superiornijim" od ranoranilaca.
Proučavani su podaci iz studije UK Biobank o više od 26.000 ljudi koji su završili testove inteligencije, rasuđivanja, vremena reakcije i sposobnosti pamćenja.
Zatim su londonski istraživači ispitali kako trajanje sna, kvalitet i hronotip učesnika (koji određuje u koje doba dana se osećamo najbudnije i najproduktivnije) utiču na rad mozga.
Otkrili su da su oni koji su ostali budni do kasno i oni koji su klasifikovani kao "srednji" (između "noćnih ptica" i ranoranilaca) imali "superiornu kognitivnu funkciju", dok oni koji su rano ustajali imali najniže rezultate.
Kasni odlazak u krevet je snažno povezan sa kreativnim tipovima - umetnici, autori i muzičari za koje se zna da pripadaju ovoj kategoriji su Henri de Tuluz-Lotrek, Džejms Džojs, Kanje Vest i Lejdi Gaga.
Ipak, studija je pokazala i da je dužina trajanja sna važna za funkciju mozga, pri čemu oni koji imaju između sedam i devet sati sna svake noći imaju najbolje rezultate u kognitivnim testovima. Dakle, možda vreme odlaska u krevet nije toliko važno koliko vreme trajanja sna.
"Iako je razumevanje i rad sa prirodnim tendencijama spavanja od suštinskog značaja, podjednako je važno zapamtiti da spavate dovoljno, a ne previše ili premalo. Ovo je ključno za održavanje funkcija vašeg mozga zdravim," rekla je dr Raha Vest, vodeći autor i saradnik za kliničko istraživanje na odeljenju za hirurgiju i rak na Imperijal koledžu u Londonu.
Autori studije dodaju da bi bilo najbolje da se osmisle intervencije koje bi ljude navele da vode računa o svom rasporedu spavanja, prenosi "Gardijan".
Međutim, ima i onih koji se u potpunosti ne slažu sa ovim rezultatima. Mnogi navode da, bez detaljne slike onoga što se dešava u mozgu, nije zaista poznato da li klasifikacije vremena odlaska u krevet, kao što su "noćne ptice" ili ranoranioci, zaista utiču na pamćenje i razmišljanje, ili da li pad kognicije izaziva promene u obrascima spavanja.
Drugi dodau da postoje "važna ograničenja" u ovoj studiji, jer analize podataka nisu podrazumevale dostignuće u obrazovanju, niti su uključivale doba dana kada su sprovedeni kognitivni testovi u rezultatima.
