Magazin
Ponos može da utiče na sportske performanse - motiviše, ali i precenjuje sposobnosti
Ponos se opisuje kao osećaj zadovoljstva nakon dobro obavljenog posla ili uzbuđenje koje nastaje zbog nekog dobrog izbora. Ipak, ako postaje naglašen osećaj sopstva ili preterana želju za izvrsnošću, onda takav ponos, tj. gordost može imati više štete nego koristi kako za nas, tako i ljude koje su u našoj okolini. I kod sportista je ista situacija, te može da se odrazi na uspeh, jer često utiče da profesionalac preceni svoje sposobnosti.
Početkom dvehiljaditih, američki biciklista Lens Armstrong, bio je u velikom usponu u svojoj karijeri. Ostvario je sedam uzastopnih pobeda bez presedana na Tur de Fransu. Pored svojih biciklističkih dostignuća, Armstrong je preživeo rak i osnovao uspešnu dobrotvornu fondaciju, za podršku istraživanju raka. Mnogi su ga smatrali herojem.
Ali, tokom njegove karijere, bilo je navoda o upotrebi droga za poboljšanje performansi i 2012. godine je formalno kažnjen zbog dopinga. Oduzete su mu sve titule.
To je tragično nasleđe čoveka koji je inspirisao generaciju biciklista, čije će zalaganje za istraživanje raka imati trajni uticaj, a čiji ponos i preterana želja za pobedom su ga uništili.
Može da podstakne sportiste, ali i da poremeti dinamiku tima
Ponos ili gordost je uobičajena pojava i posebno je naglašena u sportu, gde inače postoji kultura hvalisanja i samoveličanja, koja se ponekad naziva "marketing", a ponekad je zapravo prerušena u veru u sebe. Ponos definitivno ima efekat na sportske performanse, naglašavaju stručnjaci, te može da snažno motiviše, da sačuva osećaj superiornosti i sopstvene važnosti, što može navesti sportistu da da prioritet treningu i stavi sebe na prvo mesto. Ali ponos takođe može dovesti do toga da sportista preceni svoje sposobnosti i poremeti konstruktivnu dinamiku tima.
Precenjivanje sposobnosti
Gorda osoba sebe doživljava većom nego što zaista jeste. Drugim rečima, to je košarkaš koja izvodi rizičan udarac izvan svojih mogućnosti, ili veruje da može da iznese igru, bez podrške svog tima. Na ovaj način, ponos može naštetiti performansama.
Grešku u vrednovanju
Gordi ljudi sebe smatraju superiornom u odnosu na one koji teže manjim stvarima i naglašeno cene sebe i svoje interese. Efekat ove greške na performanse može biti različit - davanje prioriteta sebi u odnosu na druge izgleda kao odličan način da se suzi obim brige samo na sebe i izgradnju sopstvenog uspeha. Ali u timskom okruženju, ovaj "porok" može da umanji konstruktivne interakcije i donošenje dobrih odluka.
Ponosni sportista sebe smatra superiornijim - boljim, bržim, jačim, važnijim. Ali čak ni najuspešniji sportista neće ostati tu dugo, jer uvek postoji još neki sportista, spreman da zauzme njihovo mesto. Iz tog razloga, gordost može naterati sportistu da očajnički želi da pobedi, iako je vrlo jasno da je najveća tajna ponosa ta da je uvek ugrožen, piše Sajkolidži Tudej.
