Norveška profesorka: Žene koje su doživele moždanu smrt treba koristiti kao surogat majke

Izjava vanredne profesorke filozofije na Univerzitetu u Oslu Ane Smajdor da "žene koje dožive moždanu smrt treba koristiti kao surogat majke za parove koji ne mogu da imaju decu, LGBT porodice i žene koje radije ne bi nosile dete" izazvala je veliku osudu javnosti.

Smajdor je o "gestacijskom doniranju celog tela" pisala u naučnom članku koji je objavio Kolumbijski medicinski koledž.

Norvežanka u članku tvrdi da bi i "moždano mrtvi muškarci mogli da budu surogat majke" kako bi se izbegle "feminističke primedbe". 

"To nije naučna fantastika, ova perspektiva bi mogla da umiri neke feministkinje", navodi Smajdor bez objašnjenja kako je biološki moguće da fetus raste u telu muškarca. 

Žene bi na taj način, smatra ona, izbegle zdravstvene rizike i emocionalne traume koje nosi trudnoća. 

Smajdor je navela da je "iznenađujuće" što nijedna zemlja ne dozvoljava doniranje tela za surogat majčinstvo nakon moždane smrti, budući da je to ideja koju su medicinari prvi put izneli 2000. godine, prenosi "Dejli mejl".

"Sve žene koje žele da izbegnu 'rizike i terete' trudnoće trebalo bi da imaju pristup ovom obliku surogat majčinstva", tvrdi Norvežanka i dodaje da "iako i dalje ne možemo da se razmnožavamo bez materice, rizike trudnoće treba preneti na one koji više ne mogu da budu povređeni". 

Parovi koji se odluče za surogat majke koje su doživele moždanu smrt i sami bi izbegli direktne "emocionalne i fizičke" traume ukoliko bi došlo do komplikacija na porođaju, navodi Smajdor.

Javnost je burno reagovala na taj koncept, a korisnici društvenih mreža su ideju nazvali distopijskom, zastrašujućom, i nemoralnom, a skrenuli su pažnju i na potencijalne zdravstvene probleme fetusa koji je devet meseci proveo u telu žene koju u životu održavaju aparati. 

Mnogi mediji su ukazali da predlog Smajdorove veoma nalikuje na apokaliptične zaplete "Vrlog novog sveta" Oldusa Hakslija i romana Margaret Atvud i kasnije serije "Sluškinjina priča". 

Poslanica kolumbijskog Kongresa Dženifer Pedraza oštro je osudila članak norveške profesorke.

"Žene nisu posude koje treba baciti nakon upotrebe, one imaju ljudska prava iako neki to zaboravljaju", navela je Pedraza.

Iako je prvobitno branio članak i tvrdio da on ne odražava stavove institucije, Kolumbijski medicinski koledž je kasnije bio primoran da se zbog istog javno izvini.