Bocan-Harčenko: Zapad bi da zataška posledice NATO agresije po građane Srbije

Zapad želi da zataška temu radioaktivnog zračenja i njegovog efekta na zdravlje ljudi, ocenio je danas ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko, komentarišući NATO agresiju na Srbiju tokom devedesetih godina i podsećajući da je Severnoatlantska alijansa tada prvi put upotrebila municiju sa osiromašenim uranijumom.

Ruska strana je veoma aktivno sarađivala s Beogradom u pokušaju da se osvetle sve posledice koje je ova municija imala po građane Srbije, rekao je ambasador u intervjuu za televiziju "Zvezda", ali ovi napori nisu naišli na odobrenje na Zapadu. 

"Aktivno smo pomagali Srbima o ovom pitanju i proučavanju posledica. Pomagali smo im i da uzburkaju javnost, ali zapadnjaci su se protivili, kao što to i sada čine. Oni žele da zataškaju NATO agresiju i njene posledice", objasnio je Bocan-Harčenko.

Ipak, kako je rekao, "Srbi nemaju nikakve sumnje" u štetne posledice radioaktivne municije koja je bacana na njih i njihovu zemlju.

"Postoje vrlo konkretni podaci, vršena su istraživanja. Od tada (NATO agresije) je prošlo četvrt veka", poručio je ambasador, a zatim i dodao da je vrlo teško naći ubedljivije dokaze od onih koje je prikupila srpska strana, a koji se tiču posledica korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom.

Istakao je da je primećen rapidan rast broja onkoloških bolesnika koji su živeli upravo u mestima bombardovanim ovom opasnom municijom. Sva istraživanja ukazuju na to da je uzrok njihovog obolevanja visoka radioaktivnost, zaključuje ambasador.

Diplomata je prokomentarisao i činjenicu da se London, sudeći prema izjavi zamenice britanskog ministra odbrane, sprema da sličnu municiju isporuči Kijevu.

Bocan-Harčenko je dodao da to pokazuje da Englezi ne mare za Ukrajince. 

U očima Zapada Srbija je proruska tačka u Evropi. Pritisak na srpsko rukovodstvo neće oslabiti

Ambasador je dao intervju i ruskom mediju "Izvestija", gde je govorio o pritiscima na Srbiju, o pitanju Kosova i Metohije, te ulasku Srbije u EU i, naravno, o odnosima Moskve i Beograda.

Bocan-Harčenko je istakao da su pritisci na Srbiju izuzetno veliki, ali i ocenio da ne treba očekivati da će oni oslabiti. Ne treba očekivati ni da će Zajednica srpskih opština, na kojoj Beograd insistira, biti formirana u skorijoj budućnosti, a ni da će, kako je ocenio, Evropska unija uskoro primiti u članstvo Republiku Srbiju.

"Mislim da mnogo šta ukazuje na to da EU ne planira da u skorijem periodu prihvati Srbiju u svoje redove", zbog čega Beograd i ne juri da bez razmišljanja ispuni sve zahteve koji stižu sa Zapada. Plan o implementaciji francusko-nemačkog sporazuma, koji je Zapad predložio, plasira se Srbiji kao nekakav bitan preduslov, nekakvo "iskustvo", koje je neophodno Beogradu kako bi ušao u EU, objašnjava ambasador.

Diplomata dodaje da, iako je situacija teška, predsednik Srbije Aleksandar Vučić bira da se izbori za svoje principe – a to su neodustajanje od evropskih integracija i kategoričko odbijanje da se prizna nezavisnost Kosova i Metohije, dok kao jedan od njegovih glavnih prioriteta navodi formiranje Zajednice srpskih opština.

Bocan-Harčenko priznaje da bi ulazak tzv. Kosova u Ujedinjene nacije "defakto značio i priznanje kosovske kvazidržavnosti" i naglašava da su to crvene linije za Beograd "preko kojih predsednik Vučić ne planira da pređe". S druge strane, on navodi da su pitanja poput registarskih tablica, prelaska administrativne linije i transporta zaista važne teme, koje ne vode nezavisnosti srpske južne pokrajine, već rešavanju problema koji otežavaju život Srbima.

Komentarišući poslednje pregovore u Ohridu, ruski diplomata je ocenio da je cela priča "prenaduvana", odnosno da se "čini da Zapad namerno želi da privuče više pažnje na taj proces i da mu da poseban značaj", iako je on uveren da u svemu tome nema te posebnosti koju plasiraju Brisel i Vašington.

Opozicija koristi trenutak da napada Vučića kako bi zadobila poene

Odgovarajući na pitanje da li bi Srbija mogla da se suoči s novim ozbiljnim protestima, imajući u vidu da opozicija kritikuje lidera Srbije i tvrdi da je napravio prevelike ustupke tokom poslednjih pregovora, Bocan-Harčenko poručuje da su protivnici Vučića "izabrali vrlo zahvalnu temu kosovskog pitanja" da ga napadnu.

Ipak, on smatra da Vučić ne bi mogao da postigne bolje rezultate ukoliko bi zauzeo oštriji stav. Vučićevi protivnici čine situaciju u zemlji napetijom nego što bi trebalo, pokušavajući da se na taj način "obračunaju sa aktuelnom vlašću i dobiju poene pozivajući se na patriotizam", precizirao je ambasador. 

O pritiscima na Beograd: Neće postati lakše

"Pritisak na Srbiju je izuzetno jak i neće oslabiti. Pritisak će samo rasti, jer je Zapadu veoma važno da se Srbija pridruži sankcijama. Ali u srpskom slučaju to nije bitno iz ekonomskih već političkih razloga. Zapad želi da stvori jak antiruski front, jer je Srbija, u njegovim očima, proruska ruka u Evropi", izjavio je Bocan-Harčenko.

Diplomata je dodao da su se pritisci na Beograd pomalo odrazili na "atmosferu odnosa" s Moskvom, iako Srbija još ne odstupa od svoje pozicije.

"Potrebno je uložiti dodatne napore da naša saradnja ostane na dobrom nivou i pronaći nova rešenja", zaključio je ambasador.