Izborni "Teatar Amerikana"

Za veoma kratko vreme u Sjedinjenim Američkim Državama dogodile su se dve stvari koje u značajnoj meri određuju tok predsedničkih izbora, a time, na neki način, i sudbinu sveta, jer od toga ko će biti američki predsednik, u velikoj meri zavisi da li će biti novog velikog rata. Taj rat bi zbog veoma izvesne upotrebe nuklearnog oružja pretio i svetskom kataklizmom.

S jedne strane, izvršen je atentat na Donalda Trampa, a sa druge, Džo Bajden je "eliminisan" kao kandidat Demokratske partije. U samoj Americi u toku je unutrašnji sukob između konzervativnih suverenista koje oličava Donald Tramp i dženderističkih globalista koje predstavlja Džozef Bajden.

Atentat na Trampa, prenošen uživo, sve sa snimljenim metkom, bez obzira na to da li je bio stvaran ili režiran, proizveo je stvarne posledice. Uzburkao je i američku i svetsku javnost i pokazao da je Tramp, iako u dobrim godinama, veoma vitalan i spreman da i svoju krv priloži u borbi za dobrobit američke nacije, tj. u nameri da je ponovo učini velikom. Ta borba vodi i dobrobiti celoga sveta utoliko što sprečava globalni katastrofični konflikt nuklearnih sila. Tok događaja u svetu se sa Trampom kao novim predsednikom može suštinski promeniti. On će pokušati da promeni kurs velikog američkog broda na vreme, kako ne bi doživeo sudbinu Titanika.

O opasnosti izbijanja trećeg svetskog rata sam Tramp je više puta govorio. U svojoj Agendi 47 koja zapravo predstavlja manifest njegove kampanje za 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država on iznosi osnove svoje politike koje obuhvataju sveobuhvatne reforme u političkom sistemu koje se tiču ekonomije, obrazovanja, zdravstva, imigracije, nacionalne bezbednosti, spoljne politike, slobode medija, transdžendera itd. Cilj ove agende jeste da jasno prikaže američkim glasačima šta on ima nameru da uradi ukoliko ponovo postane predsednik.

Deo te agende koji se tiče ekonomije, posebno se odnosi na Kinu. Između ostalog, Tramp želi da ograniči kinesko vlasništvo nad infrastrukturom u Sjedinjenim Državama i generalno da smanji trgovinski deficit sa ovom zemljom koju Tramp vidi kao glavnog protivnika u budućnosti. Zato bi u spoljnoj politici zastupao principe pregovaranja i nastojao da sukob u Ukrajini završi u roku od 24 časa.

U jednoj od objava na bivšem Tviteru, sadašnjoj platformi H, još u februaru 2023. godine u kojoj objašnjava kako će "zaustaviti dementne ratne huškače i globaliste u njihovom prifitiranju od beskonačnih ratova", Tramp je rekao da nam svetski rat nikada nije bio bliži (World war III has never been closer than it is right now) i da je krajnje vreme da se zaustavi njihova vladavina terora i krvoprolića. U istoj objavi vrlo oštro kritikuje sadašnji establišment i tvrdi da je još kao predsednik odbio katastrofalne savete vašingtonskih generala i birokrata koji "jedino znaju kako da uvuku u konflikt, a ne znaju kako da iz njega izađu".

Među tim birokratama posebno apostrofira Viktoriju Nuland koja je poznata kao jedan od najvećih zagovornika prevrata u Ukrajini i njenog prijema u NATO. Kao što je poznato, ona je kao velika jastrebica bila vrlo operativna u majdanskom prevratu, pa je čak i prisustvovala pobuni i otvoreno podržala demonstrante, delila im kolače i sendviče, a Viktoru Janukoviču pretila sankcijama ukoliko interveniše ozbiljnije. Da bi mogao da ostvari svoju agendu, Tramp smatra da je neophodno da se počisti sopstvena kuća od takvih ratnih huškača i "koruptivnog globalističkog establišmenta".

Svoju misiju Tramp vidi u preokretanju Sjedinjenih Država od rata prema miru.

Sa druge strane, ceo taj establišment nalazi se iza Džozefa Bajdena koji je 21. jula objavio da se povlači iz kampanje. Ovo se dogodilo pošto je Bajden imao katastrofalan nastup u debati Donaldom Trampom i tako izazvao veliku brigu među demokratama oko njegove sposobnosti da mu se suprotstavi u daljem toku kampanje za još jedan mandat u Beloj kući. Pojavili su se brojni zahtevi da odstupi, što je on u početku glatko odbio. Međutim, pošto su zahtevi postali još jači, ublažio je svoj stav, rekavši da će to učiniti, ukoliko lekar tako proceni njegovo zdravstveno stanje.

Posle te izjave, naprasno se razboleo. Dijagnostifikovan mu je kovid-19, što ga je primoralo da napusti Belu kuću i izoluje se u svojoj kući u Delaveru. Nije se čekalo da "ozdravi", i objavljena je njegova odluka o povlačenju u kojoj između ostalog kaže: "I dok je moja namera bila da tražim reizbor, verujem da je u najboljem interesu moje stranke i zemlje da se povučem i da se fokusiram na ispunjavanje mojih dužnosti predsednika do kraja mog mandata... Zajedno smo prevazišli pandemiju koja se dogodi jednom u sto godina i najgoru ekonomsku krizu od Velike depresije. Zaštitili smo i sačuvali našu demokratiju. I revitalizovali smo i ojačali naše saveze širom sveta."

Teško je poverovati u ove reči. Bajden je praktično nateran da se povuče, pandemija je globalistički projekat koji je na kraju iskorišćen i protiv njega samoga. A što se tiče demokratije, demantuje ga sam njegov izbor zbog opravdane sumnje o izbornoj krađi, a stari američki saveznici odlaze na drugu stranu, pre svega prema BRIKS-u.

Opravdano je takođe postaviti pitanje zašto je Bajdenov štab uopšte tražio tako ranu debatu? Na izborima 2020. godine, prva debata bila je 29. septembra, dakle, tri meseca kasnije. Čini se kao da je već bilo odlučeno da se Bajdena treba osloboditi, jer je njegova nesposobnost bila toliko očigledna da je pretio izborni debakl koji bi ugrozio Demokratsku partiju mnogo više nego sam gubitak predsedničkih izbora. Da bi šteta bila što manja, išlo se na bolest predsednika kao povod, a ne na njegovu kognitivnu i fizičku nesposobnost koja je bila prisutna sve vreme trajanja njegovog mandata u Beloj kući. Kamala Haris je, ako ništa drugo, barem malo mlađa.