Bri(k)selski procesi
Kao što kaže narodna mudrost, Bogu se moli, ali ni đavola ne srdi. U Kazanj je poslata delegacija koja je tako određena da se time šalje jasna poruka da je Srbija tamo prisutna na najvišem realno mogućem nivou
Ovih dana kao da se Srbiji nametnulo čuveno pitanje, samo u donekle izmenjenom obliku – kojem će se "carstvu" privoleti, "carstvu" briselskome ili "carstvu" briks-elskome?
Sve je nekako počelo ličnom porukom predsednika Putina sa skupa u Vladivostoku početkom septembra ove godine, upućenu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću preko potpredsednika Vlade Srbije, da dođe u Kazanj na samit BRIKS-a: "Prenesite pozdrave predsedniku Vučiću. Čekamo ga na događajima u okviru sastanka lidera BRIKS-a u Kazanju. Poslali smo vam poziv, nadam se da će ga gospodin predsednik prihvatiti".
Naravno, odmah posle toga usledila su pitanja srpskom predsedniku koji je u prvi mah odgovorio tako da se dalo naslutiti da neće ići u Kazanj: "Dobio sam vrlo ljubazan poziv da se pridružim BRIKS-ovom samitu 23. i 24. oktobra. Mi za tada imamo važne goste iz inostranstva, ali da ne bih govorio sada, polako, imamo mnogo važnih i poseta i dolazaka i odlazaka, o tome ćemo tamo oko 10. oktobra da pričamo... Kako to klinci kažu - gužva u šesnaestercu. Imamo i Njujork, i već sada znam da ću imati razgovore sa najmanje šest predsednika i sa najmanje sedam ili osam premijera na marginama sednice Generalne skupštine UN."
Događaj godine
Ispostavilo se da su naznake bile ispravne. Srpski predsednik nije otišao u Kazanj, nije ni predsednik vlade, već četiri ministra na čelu sa potpredsednikom vlade Aleksandrom Vulinom. Gužva u šesnaestercu značila je sledeće – umesto u Kazanj predsednik je otputovao u Komarno u Slovačku, gde se susreo sa Orbanom i Ficom, posle toga u Beogradu se susreo sa poljskim premijerom Tuskom i grčkim premijerom Micotakisom i na kraju naravno sa Fon der Lajen. Desetak dana ranije bio je u Berlinu na samitu tzv. Berlinskog procesa koji sa tačke viđenja Nemačke kao osnivača ovog procesa vidi Kosovo (bez Metohije u nazivu) kao šestu državu tzv. Zapadnog Balkana. Pored toga, veliki publicitet dat je finansijskom aranžmanu od šest milijardi evra u okviru nečega što se naziva plan rasta za tzv. Zapadni Balkan. Sve to medijski je pokrivalo samit BRIKS-a i neodlazak na najvišem nivou.
Samit u Kazanju gde su se susreli lideri Rusije, Kine, Indije i drugih zemalja tzv. Globalnog juga svakako je predstavljao najveći i najznačajniji međunarodni događaj ove godine. Opravdano je onda postaviti pitanje zašto srpski predsednik nije prihvatio ljubazni poziv i iskoristio priliku da bude i lično prisutan na takvom skupu. Odgovor se krije u detaljima i tzv. podrazumevanom "evropskom putu" na koji smo internirani 2000. godine, a da nas oko polaska niko nije ni pitao, a svako prerano iskakanje nosi velike opasnosti.
Kao mantra se ponavlja ta fraza o evropskom putu. Međutim, niko više i ne zna šta to uopšte znači. Srbija je oduvek u Evropi, pa se ne može nalaziti na putu ka Evropi. Neko bi mogao reći da je to put u Evropsku uniju kroz reforme i prihvatanje raznih evrounijskih vrednosti. Međutim i tu postoje problemi. Sloboda medija je jedna od tih vrednosti, a vidimo da je tamo nema. Ruski mediji su zabranjeni pod izgovorom da nisu mediji, nego propaganda. Poštovanje prava je druga vrednost, a ni toga nema. Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN se ne poštuje pod izgovorom da su se okolnosti promenile itd.
Nova mantra
Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije predstavlja cepanje ili raspadanje tog saveza s obzirom na značaj koji je ta država za samu uniju po svojim geopolitičkim, vojnim i ekonomskim potencijalima imala. Mada, s obzirom da je engleski jezik zadržan kao službeni, iako nikome u toj uniji nije maternji, moglo bi da se kaže da je Britanija na taj način ostala u uniji. Zato kada nemački kancelar Olaf Šolc izjavljuje da Evropska unija ne može da bude kompletna bez zemalja tzv. Zapadnog Balkana, gubi dve stvari iz vida. Prvo je istupanje Velike Britanije, a drugo da ni Srbija ne može da bude kompletna bez Kosova i Metohije.
Da Evropska unija nije kompletna bez Srbije ponovio je i premijer Poljske Donald Tusk na konferenciji za štampu u Beogradu pošto ga je srpski predsednik označio kao "krivca" što nije tog dana u kazanju sa Putinom, Sijem, Modijem i drugim liderima BRIKS-a. Izgleda da je ta fraza o kompletnosti Evropske unije sa nekompletnom Srbijom i bez Velike Britanije, zaista postala neka nova mantra za spinovanje stvarnosti. (I Šolc i Tusk smatraju da je Kosovo nezavisna država, da Srbija treba da ga prizna kako bi bila primljena u Evropsku uniju. Šolc je čak samo nekoliko meseci ranije bio podnosilac rezolucije o Srebrenici na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a koju je i Tusk podržao). Tada je doneta ispravna odluka da sve one države koje su glasale za tu rezoluciju najviše mogu da nam budu partneri, o oni drugi koji su stali tada na našu stranu, biće smatrani za prijatelje.
Šta se onda dogodilo, pa da predsednik Srbije ne ode u Kazanj kod prijatelja, već da odluči da prednost da sastanku sa partnerom Donaldom Tuskom u Beogradu? Očigledno je da je iz Evropske unije izvršen veliki pritisak. Šta sve taj pritisak podrazumeva može da se naslućuje, ali se zasigurno odnosi na Kosovo i Metohiju i druga politička, ali i ekonomska pitanja. Suočen sa svim tim pritiscima predsednik Srbije je doneo racionalnu i pragmatičnu odluku u skladu sa narodnom metaforom – Bogu se moli, ali ni đavola ne srdi.
U Kazanj je poslata delegacija koja je tako određena da se time šalje jasna poruka da je Srbija tamo prisutna na najvišem realno mogućem nivou. Nije nimalo zanemarljivo da je u delegaciji i ministar odbrane. Sa jedne strane, na taj način odbijeni su, verovatno pripremljeni veliki političko-ekonomski napadi, a sa druge, nije se dogodio izostanak sa tog značajnog skupa. Takođe, dobilo se na vremenu da se neke ključne geopolitičke odluke donesu posle pobede Rusije u Ukrajini i Trampa u Sjedinjenim Američkim Državama.
