Putin, Si i Tramp – Nova Jalta?

U razmaku od samo nekoliko dana u toku ovog meseca došlo je do dva veoma važna susreta u Pekingu. Predsednik Kine Si Đi Ping bio je domaćin najpre američkom predsedniku Donaldu Trampu, a potom i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Ovi susreti imaju istorijski značaj koji može da se uporedi barem sa dva događaja u bližoj prošlosti, pod (1) – sa konferencijom na Jalti 1945. godine i pod (2) – sa posetom američkog predsednika Niksona Kini 1972. godine.

(1) Konferencija koja je održana u Livadijskom dvorcu u mestu Livadija  nedaleko od Jalte na Krimu od 4. do 11. februara 1945. godine bila je posvećena ustanovljenju budućeg posleratnog uređenja sveta.

Putin, Tramp i Si: Dani koji su promenili svet?

Tada su se lideri Sovjetskog Saveza, Sjedinjenih Američkih Država i Britanije Staljin, Ruzvelt i Čerčil na čelu svojih delegacija koje su činili i ministri inostranih poslova, načelnici vojnih štabova i različiti savetnici, sastali i razmatrali osnovna pitanja koja su se, između ostalog, odnosila na posleratno uređenje Nemačke koje je podrazumevalo njenu potpunu demilitarizaciju i denacifikaciju. Nije slučajno da Rusija danas u sprovođenju Specijalne vojne operacije na teritoriji Ukrajine insistira na supstancijalno istim stvarima – demilitarizaciji i denacifikaciji Ukrajine, ali posredno i na oslobođenju Evrope od globalista koji su je zaposeli i smatraju Rusiju za najvećeg neprijatelja, šireći rusofobiju, ratujući protiv Rusije, za sada do poslednjeg Ukrajinca, ali bi u budućnosti i sami mogli da krenu u vojne pohode Drang nach Osten zarad onoga što se u nacističkoj koncepciji određuje kao Lebensraum. Dakle, slično kao što je to činio i Hitler od 1933. godine sve do svoga sloma koji je već jasno bio na vidiku u vreme čuvenog susreta tri lidera u februaru 1945. godine.

Jaltinska konferencija usvojila je i Deklaraciju o oslobođenju Evrope, koja je podrazumevala saradnju i koordinaciju u rešavanju političkih i ekonomskih problema koji se mogu pojaviti u budućem ustrojstvu Evrope.

Takođe, doneta je odluka da se osnuje Organizacija Ujedinjenih Nacija čiji bi fundamentalni princip bio saglasnost velikih sila – budućih pet stalnih članova Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija u rešavanju budućih svetskih sporova.

Kremlj otkriva: O čemu su razgovarali Putin i Si iza zatvorenih vrata

(2) Takođe u februaru, ali 1972. godine američki predsednik Ričard Nikson došao je u Peking, u posetu Mao Cedungu, lideru čiji režim Amerikanci tada nisu priznavali. Kina je tada bila u potpuno različitoj situaciji nego što je sada. Nalazila se u šestoj godini tzv. Kulturne revolucije, u svojevrsnoj izolaciji i siromaštvu.

Nikson je smatrao da stabilnost svetskog poretka zavisi i od uključivanja Kine, o čemu je pisao još 1967. godine: "Ne možemo zauvek ostaviti Kinu van porodice nacija, da neguje svoje fantazije, podupire mržnju i preti svojim susedima" (Richard Nixon, Oct. 1967 - Foreign Affairs, Vol. 46, No. 1, October 1967, pp. 113-125). Međutim, ono što je bilo važnije od toga bili su tadašnji loši odnosi između Kine i Sovjetskog Saveza. Ovim lošim odnosima prethodilo je vreme velikog prijateljstva od 1949. do 1956. godine. Sovjetski Savez i Kina u tom periodu potpisali su i Ugovor o prijateljstvu, savezu i uzajamnoj pomoći. Odnosi su počeli da se kvare posle Staljinove smrti i destaljinizacije Sovjetskog Saveza. U Kini su to videli kao revizionizam, što je dovelo do tzv. kinesko-sovjetskog raskola. Godine 1969. došlo je čak i do kratkog kinesko-sovjetskog graničnog sukoba duž reke Usuri. Ovaj kratkotrajni rat dve socijalističke velike države dešavao se, što je posebno važno, u isto vreme dok je trajao tzv. hladni rat i rat u Vijetnamu.

Tramp u Pekingu: Zašto je američka politika prema Kini geopolitički oksimoron

Samo dve godine posle ovog sukoba, Henri Kisindžer priprema Niksonovu posetu Kini do koje dolazi 1972. godine. Suštinski deo cilja te posete bio je da se sporazumom sa Kinom oslabi Sovjetski Savez. Nikson je tada Kini učinio ustupak tako što je prekinuo diplomatske odnose sa vladom na Tajvanu, priznavši da je Tajvan deo Kine, ali ne pristajući na to da vlada u Pekingu i upravlja Tajvanom.

Kao što je Nikson je tada hvalio Mao Cedunga, govoreći o njegovoj genijalnosti, Tramp danas ima samo reči hvale za kineskog predsednika Si Đin Pinga, smatrajući da je njegova (Trampova) poseta bila "neverovatna". Između ostalog, naglasio je Tramp, Kinezi su pristali da kupe dvesta Boingovih aviona, što je za američku kompaniju, ali i za same Sjedinjene Države ekonomski sporazum od izuzetnog značaja.

Kineska strana je, međutim, naglasila da je najvažnije pitanje, koje i dalje ostaje otvoreno, zapravo pitanje Tajvana.

Kineski predsednik Si je u tom pogledu poručio Trampu da ne bi trebalo da upadnu u tzv. Tukididovu zamku, ne slučajno upotrebljavajući izraz koji je koristio američki politikolog Grejem Alison da ukaže na potencijalni vojni sukob između Kine kao narastajuće sile i Sjedinjenih Američkih Država kao trenutno najveće sile, kao što je Tukidid u svom čuvenom delu Istorija Peloponeskih ratova pisao da je "uspon Atine i strah koji je on izazvao u Sparti, učinio rat neizbežnim". Alison, iako smatra da su Kina i Sjedinjene Države kao "sila u usponu" i "vladajuća sila" na kolizionom putu ka ratnom sukobu, misli da taj sukob nije neizbežan (Vidi o tome: Allison, Graham. Destined for War: Can America and China Escape Thucydides’s Trap?2017.)

Za Kinu pitanje Tajvana je najvažnije pitanje u kinesko-američkim odnosima. Zato je Si upozorio Trampa da pogrešni potezi oko Tajvana mogu da dovedu do fundamentalog narušavanja odnosa, pa i vojnog sukoba, tj. upadanja u Tukididovu zamku, tj. do onoga što bi trebalo izbeći.

Sa druge strane, Putinova poseta koja je usledila samo nekoliko dana posle Trampove bila je sasvim drugačija. Tu nije bilo reči o nekakvoj Tukididovoj zamki niti o sprečavanju mogućih velikih sukoba, već, nasuprot tome, ovaj susret je pokazao da se strateško savezništvo između Kine i Rusije učvršćuje, a ekonomska saradnja usklađuje se u uslovima zapadnih sankcija prema Rusiji. Prema rečima pomoćnika ruskog predsednika Jurija Ušakova „Odnosi između Rusije i Kine se trenutno brzo razvijaju i dostigli su neviđeni nivo. Ove odnose karakterišu sveobuhvatno partnerstvo i strateška interakcijaˮ. (Vidi: Ovde) Potpisano je više od četrdeset sporazuma, a poseban značaj ima dokument koji su lično potpisali Si i Putin – Deklaracija o multipolarnom svetu.

Vulin: Svet ide ka "novoj Jalti", Srbiji potrebna Rusija

U ovom dokumentu, između ostalog se kaže: "Pokušaji niza država da same upravljaju svetskim poslovima, nameću svoje interese celom svetu i ograniče mogućnosti suverenog razvoja drugih zemalja, u duhu epohe kolonijalizma, pretrpeli su krah. Sistem međunarodnih odnosa u XXI veku prolazi kroz duboku transformaciju, evoluirajući ka dugoročnom stanju policentričnosti i formiranju međunarodnih odnosa novog tipa... Rastu negativne neokolonijalne tendencije, kao što je praksa jednostrane primene sile, hegemonizam i blokovska konfrontacija. Redovno se gaze fundamentalne, opšteprihvaćene norme međunarodnog prava i međunarodnih odnosa..."

Imajući u vidu takvo stanje stvari, Rusija i Kina zalažu se za uspostavljanje ravnopravnog i uređenog multipolarnog sveta koji pretpostavlja pravedniji i racionalniji sistem globalnog upravljanja. U skladu sa tim, kako stoji u ovom dokumentu, novi svetski poredak treba da se zasniva na sledećim principima:

- Princip otvorenosti sveta za inkluzivnu i uzajamno korisnu saradnju

- Princip nedeljive i jednake bezbednosti

- Princip demokratizacije međunarodnih odnosa i usavršavanja sistema globalnog upravljanja

- Princip globalne civilizacijske i vrednosne raznolikosti.

Očigledno je da se ovim dokumentom osuđuje unilateralizam i hegemonizam, a to će reći politika Sjedinjenih Američkih Država u prethodnom periodu i u isto vreme poziva na reformu globalnog upravljanja. Na taj način Putin i Si poslali su jasnu poruku Vašingtonu da je svetu potreban novi dogovor velikih sila koji će omogućiti izgradnju multipolarnog svetskog poretka. Ukoliko Tramp i centri moći koje on predstavlja pristanu na ovaj poziv, u skorijoj budućnosti može da se očekuje i tripartitni samit kao Jalta 21. veka na kojoj će ova tri lidera izaći sa odgovarajućom zajedničkom deklaracijom