Da li je Donald Tramp incident ili spas za Ameriku?

Donald Tramp ponovo je optužen. Ovaj put je optužnica, predstavljena na 98 strana, podignuta u američkoj saveznoj državi Džordžiji i tereti njega i još 18 njegovih saradnika za teška krivična dela koja podrazumevaju neku vrstu falsifikovanja rezultata izbora u ovoj državi na izborima za predsednika 2020. godine i preokretanja njihovih rezultata u svoju korist.

Tramp je optužen da je deo "zločinačke organizacije", koja je između ostalog prekršila američki Zakon o organizacijama pod uticajem reketa i korumpiranim organizacijama, koji je prevashpodno osmišljen za borbu protiv mafije. U tom pogledu Fani Vilis, okružna tužiteljka okruga Fulton, koja je pokrenula proces, Trampa je praktično označila kao vođu mafije.

To je upravo suprotno onome što Tramp sve vreme od završetka tih izbora tvrdi ‒ da je zapravo on na tim izborima pokraden, a da su sve optužbe protiv njega politički motivisane i predstavljaju "lov na veštice".

Pravo na kandidaturu

Ranije je već optužen za podmićivanje porno glumice, silovanje, računovodstvene prevare, razne zloupotrebe, sve do oružane pobune. Ide se dotle da mu se osporava i pravo da se kandiduje na izborima za predsednika 2024. godine.

Takvu tužbu podneo je advokat Lorens Kaplan, pozivajući se na 14. amandman Ustava SAD i klauzulu prema kojoj oni koji su učestvovali u pobuni protiv vlade ne mogu da budu na državnoj funkciji.

Naime, Tramp nikada nije priznao rezultate izbora 2020. godine. On smatra da se dogodila velika izborna prevara pre svega preko glasanja poštom (uvedeno je zbog restriktivnih mera u okviru korona projekta). U Vašingtonu je održan veliki miting 6. januara 2021. godine. Obraćajući se demonstrantima ispred Bele kuće, Tramp je ih je pozvao da protestuju protiv prebrojavanja elektorskih glasova u Kongresu. Demonstranti su, međutim, upali u Kongres, došlo je do prekida u glasanju i sukoba sa policijom. Pet osoba je poginulo. Ovo je bio razlog i za drugi pokušaj impičmenta.

Posle odstupanja sa predsedničke funkcije optužen je za nesavesno rukovanje brojnim poverljivim dokumentima, tj. da ih je izneo iz Bele kuće na svoje imanje Mar-a-Lago, zbog čega je bio izvršen i pretres imanja.

Slučaj porno zvezde Stormi Danijels privukao je možda najviše pažnje. Tramp je u martu ove godine optužen da je njegov advokat Majkl Koen 2018. uplatio veliki novac glumici da ćuti o navodnoj aferi sa Trampom koja se dogodila mnogo pre nego što je postao predsednik.

Takođe, još dok je bio predsednik SAD, suočavan je sa različitim optužbama. Pojavljivale su se razne informacije o Trampovim kontaktima sa Rusima i prenošenju poverljivih informacija. Pored toga, sve vreme je vođena kampanja o tome da je Moskva bila umešana u izbore i da je doprinela Trampovoj pobedi.

"Incident u demokratiji"

Sve je kulminiralo prvim pokušajem impičmenta 2019. godine. Povod za pokretanje postupka opoziva bila je optužba da je Tramp pokušao da vrši pritisak na Vladimira Zelenskog, zahtevajući istragu protiv Hantera Bajdena, sina sadašnjeg američkog predsednika, koji je bio član upravnog odbora jedne ukrajinske energetske kompanije. Optužba se bazirala na navodnoj zloupotrebi moći i opstrukciji Kongresa.

Pored toga što je suočen sa mnoštvom tužbi, Tramp je sve vreme na meti glavnih medija i društvenih mreža. Uskraćivano mu je pravo da govori, ukidani su mu nalozi na Fejsbuku, Tviteru itd.

Najkraće rečeno, Tramp predstavlja ozbiljnu smetnju dubokoj državi u Americi koja ga označava kao "incident u demokratiji" i na sve načine nastoji da ga ukloni iz političkog života.

Postavlja se, međutim, pitanje zašto Tramp toliko smeta da se ide tako daleko da se zemlja koja bi trebalo da bude oličenje liberalizma, tj. ljudskih prava i sloboda, dovede u situaciju da se, najblaže rečeno, dovodi u pitanje regularnost izbora, da se promoviše "bespravno pravo", tj. da se pravo koristi u političke svrhe i na unutrašnjem planu (na spoljašnjem planu se to odavno dešava) i da se posledično uskraćuju nekim Amerikancima ona prava koja se smatraju neprikosnovenima.

Suverenistička, manje globalistička politika

Šta je Tramp uradio tokom svog mandata predsednika, tj. kakvu je politiku vodio pa je izazvao takav otpor duboke države? Moglo bi se reći da je bila više suverenistička, a mnogo manje globalistička u skladu sa njegovim poznatim sloganom "Učinimo Ameriku ponovo velikom". Delovalo je da Amerika zaista može da bude drugačija, više okrenuta dobru, a ne samoproglašena izuzetna nacija kao nadnacija koja sebe vidi kao svetskog hegemona.

Vodio je protekcionističku trgovinsku politiku, povećao carine, sproveo poresku reformu, povećao je vojni budžet. Gradio je zid na granici sa Meksikom u sklopu restriktivne imigracione politike. Istupio je iz nekih međunarodnih organizacija (kao što je, na primer, Svetska zdravstvena organizacija) i nevoljno je prihvatao restriktivne mere u okviru korona projekta koji je na kraju značajno doprineo njegovom "porazu" na izborima 2020. godine, posebno zbog toga što je zbog tih mera omogućeno glasanje poštom koje se najviše osporava. Izašao je iz nekih međunarodnih programa kao što su Pariski sporazum o klimatskim promenama, Sporazum o iranskom nuklearnom programu i dr.

Bio je prvi američki predsednik koji se sastao sa predsednikom Severne Koreje Kim Džong Unom 2018. godine. Privredni rast u njegovo vreme bio je stabilan i iznosio je 2-3 posto godišnje, stopa nezaposlenosti bila je najniža u poslednjih 50 godina – oko 3,5 odsto.

Nije pokrenuo nijedan rat

Možda je od svega najvažnije to što nije pokrenuo nijedan rat, već je nasuprot tome odustao od rata u Siriji koji se izgleda pripremao za Hilari Klinton kao favorita na izborima za predsednika 2016. godine. Vodio je politiku koja se primarno zasnivala na ekonomskom razvoju i težnji da se međunarodni sporovi rešavaju mirnim putem koliko je to moguće, poštujući različitosti u običajnosti kod različitih naroda.

O tome posebno svedoči ono što je izjavio prilikom posete Saudijskoj Arabiji 2017. godine: "Nismo ovde da držimo predavanje, nismo ovde da kažemo drugim ljudima kako da žive, šta da rade, šta da budu, ili kako da se klanjaju. Umesto toga, mi smo ovde da ponudimo partnerstvo – zasnovano na zajedničkim interesima i vrednostima ‒ da vodimo u bolju budućnost za sve nas".

Džozef Bajden se vratio tradiciji i već 2022. došlo je do kulminacije ukrajinske krize koja bi mogla da se odredi i kao Bajdenov rat. Da podsetimo, Bajdenov sin imao je poslovne interese u Ukrajini koje je Tramp pokušao da razotkrije, što ga je koštalo prvog pokušaja demokrata u Americi da ga smene.

Sa velikom izvesnošću, s obzirom na politiku koju je vodio tokom prvog mandata, ali i njegovih izjava, mogli bismo da kažemo da sadašnjeg rata u Ukrajini ne bi bilo. Možda je baš zato Tramp "morao" da izgubi te izbore, kao što ni sada ne samo da "ne sme" da pobedi, već ne sme da mu se dozvoli ni da se kandiduje na predsedničkim izborima 2024. godine i uđe u rizik da na tim izborima i pobedi. Naime, Tramp je više puta izjavio da bi rat u Ukrajini zaustavio u roku od 24 sata.

Svetu je potreban upravo takav predsednik Amerike, koji će u politici Sjedinjenih Američkih Država nešto promeniti i time omogućiti da ljudi budu slobodniji nego što su bili u bliskoj prošlosti, kada su prethodne američke administracije (kao i sadašnja) drugim narodima držale predavanja, govorile im kako treba da žive, šta da rade, šta da budu i kako da se klanjaju. Poznato je da velike sile sporo menjaju kurs u svojoj politici kao i veliki brodovi. Ali, isto tako je poznato da veliki brodovi, ako ne počnu da menjaju kurs na vreme, mogu da dožive sudbinu Titanika.