Klinton, CIA i balkanska ludačka košulja

"Pa ko to plaća? Ručak na vodi, veče u operi…?"

"CIA snajka, CIA. Upropastili su pola sveta."

Antologijski dijalog Đure i Danice Čvorović iz "Balkanskog špijuna" je dugo godina korišćen kao karikaturalni prikaz "nazadnosti" svih "teoretičara zavere" koji iza svega, ili većine stvari koje se dešavaju u svetu vide "zli Zapad".

I sve dok je Kolektivni zapad imao vodeću ulogu u svetu na poljima životnog standarda, uređenosti društva, kulturnog uticaja i vojne moći – karikatura je bila maltene neprikosnovena.

Kako dešifrovati Zaharovu: Krenite svojim, srpskim putem, a mi smo tu

"Znalo se" gde živi "sav normalan svet" i da je cilj ostatka planete da mu se priključi ili da ga bar što uspešnije oponaša. A čak i kad bi najpoznatija obaveštajna služba "svetionika demokratije" bila uhvaćena u sprovođenju neke subverzivne delatnosti – to bi opet bilo lako tumačiti njenom suštinski dobronamernom željom da pogura metu svoje aktivnosti ka tom "najboljem od svih mogućih svetova" – tzv. liberalnoj demokratiji na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Ali kao što je Igor Ivanović napisao u svom sada već klasičnom tekstu "Ilija Čvorović – prvi srpski antiglobalista":

"U međuvremenu mnoge stvari su se promenile u našim životima. Ilija Čvorović danas zvuči manje paranoično, ponekad čak i kao slučajni prorok. Tako je famozna Vinča postala Irak, gde je histerija ’oružja za masovno uništenje’ dostigla najviše domete apsurda. Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje – kaže naša narodna poslovica. A mi smo se superiorno podsmevali Iliji Čvoroviću kada je govorio: ’Jel` slučajno što je Valensa dobio Nobelovu nagradu i što je Papa em stranac, em Poljak?’ Možda smo bili naivni k’o Danica i nismo shvatili da ’u svetu špijuna postoji zlatno pravilo: sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste’! Ili nismo na vreme shvatili da je Ilija Čvorović prvi srpski antiglobalista!"

Nedavno objavljena knjiga američkog novinara Džeremija Kuzmarova: "Ratni huškač: kako je Klintonova zloćudna spoljna politika trasirala put od Buša drugog do Bajdena" takođe bi mogla da bude od koristi u dodatnom razbijanju hladnoratovskih šablona o "dobrom" Zapadu, u čiju benevolentnost mogu da sumnjaju samo zlonamerni ili, naravno, "teoretičari zavere".

Kako u svom prikazu piše Ričard Kuk:

"Kao predsednik, Klinton je imao možda najveću priliku koja je ikad data nekom američkom šefu izvršne vlasti, da povede naciju i svet u pravcu stvaranja novog sveta nade, prilike, bogatstva i, da, mira koji je svetu naizgled večito izmicao… Međutim, kada se premestimo u prvu četvrtinu 21. veka, šta vidimo? Najpre vidimo generaciju neprekidnog rata, čiji su okidač bili napadi od 11. septembra 2001. godine, događaj za koji mnogi kredibilno smatraju da je bio sproveden pod lažnom zastavom… Uskoro su usledili kolosalno uzaludni ratovi protiv Avganistana i, ponovo, Iraka, uz potonje napade na Libiju, Siriju i druge zemlje. Takođe vidimo i eksploziju hibridnih sukoba niskog intenziteta, pogotovo na Bliskom istoku… Ali sada takođe možemo da vidimo da su ovi ratovi bili najavljeni kroz američka/NATO bombardovanja i agresije na Bosnu, Srbiju, Irak i druga mesta za vreme Klintonovog mandata."

S obzirom na njegov imidž nasmejanog, šarmantnog i harizmatičnog lidera koji je trebalo da centrističkom politikom "trećeg puta" neutrališe političke ekstreme koje je izrodio ideološki Hladni rat, pomiri suprotnosti i uvede svet u neku vrstu Pax Americana, i njegov kolosalni neuspeh na tom polju, Kuzmarov postavlja logično pitanje: ko je bio "pravi" Bil Klinton? Odgovori su, naravno, iz domena "teorija zavere".

Naime, kako piše Kuzmarov, Klinton je još od studentskih dana bio saradnik CIA, kao i štićenik bivšeg guvernera Arkanzasa Vintropa Rokfelera, što mu je, između ostalog, omogućilo i kasnije usavršavanje na Oksfordu kao Roudsovog stipendiste. Kasnije je, kao guverner iste države, Klinton omogućio njeno korišćenje kao baze za tajne operacije u Centralnoj Americi, uključujući i naoružavanje gerilaca i logističku podršku masovnom krijumčarenju droge iz tog područja u SAD – što je majstorski ovekovečeno u filmu "Beri Sil – američki original" sa Tomom Kruzom u glavnoj ulozi.

Za nas je posebno relevantno treće poglavlje knjige, "Klintonov prljavi rat na Balkanu". Kako piše Kuk:

"Kuzmarov objašnjava da su tajne američke operacije predstavljale kritično važan okidač balkanskog rata. Cilj je bio tajno naoružavanje bosanskih muslimana radi napadanja Srba koji žive unutar istih granica, što se kasnije ponovilo u slučaju albanskih muslimana u srpskoj pokrajini Kosovo. Američke akcije na Balkanu su bile posrednički rat u cilju razbijanja Jugoslavije, što je predstavljalo preteču budućeg posredničkog rata protiv Rusije u Ukrajini, sa sličnim ciljevima.

Kao što je već rečeno, Bil Klinton je regrutovan kao saradnik CIA na Oksfordu. Kao guverner Arkanzasa je pomogao u nadzoru i prikrivanju krijumčarenja oružja i droge Kontra gerili u Nikaragvi… Kao predsednik, Klinton je ponovo odigrao već dobro poznatu ulogu: nadzirao je tajnu operaciju krijumčarenja oružja, ovog puta muslimansko-hrvatskim snagama u Bosni preko Irana, pritom kršeći embargo UN na uvoz oružja koji je usvojen u septembru 1991.

Klinton je 27. aprila 1994. odobrio plan isporuke oružja iz Irana uprkos zabrani uvoza oružja, ali i uprkos sopstvenoj politici izolacije Irana zbog njegove navodne podrške međunarodnom terorizmu. To je koordinisano od strane Saveta za nacionalnu bezbednost bez obaveštavanja Kongresa ili obaveštajne zajednice.

Tokom isporuka – označenih kao ’humanitarna pomoć’ – američki zvaničnici su izbegavali korišćenje aviona američke avijacije, pa su sarađivali sa regionalnim mafijama i koristili teretne avione povezane sa Southern Air Transport, kompanijom kojom je rukovodila CIA."

Kuzmarov ističe da se na sličan način pomagalo i albanskim muslimanima na Kosovu i Metohiji, i da se sve finansiralo novcem od prodaje droge pod lažnim izgovorom zaštite od etničkog čišćenja. I, suština: "Cilj je bio uništavanje etničkih Srba i trajno onemogućavanje ponovne konsolidacije jugoslovenske nacije ili nečeg sličnog na Balkanu."

Šta se od tada promenilo? Vratili su se ljudi ratnog zločinca Bila Klintona da pokušaju da završe posao do kraja – da unište srpski svet i trajno rascepkaju naš prostor. A, pošto su svesno doveli svet do ivice globalnog sukoba, da otvore i neko novo žarište kao diverziju u svojoj geopolitičkoj borbi protiv slobodnog multipolarnog sveta u nastajanju.

Dakle, američka duboka država, odnosno njen ratnohuškački deo koji je izborio prevlast posle pada Berlinskog zida, dovela je na vlast svog čoveka kako bi upropastila najbolju šansu za svetski mir unazad ko zna koliko vekova. U sklopu suludog projekta uspostavljanja svetske jednopolarne dominacije, na putu za Rusiju morala je da bude slomljena Srbija a ceo Balkan usitnjen i međusobno posvađan.

Kukov prikaz Kuzmarovove knjige o Klintonu nam zapravo dokumentuje ono što smo odavno slutili i zaključili na osnovu što fragmentiranih dokaza, što ličnog iskustva. I dodatno opravdava "paranoju" Ilije Čvorovića, koji je, izgleda, najpre bio čovek ispred svog vremena, možda čak i mimo volje njegovog književnog tvorca.

E, sad, da li ćemo pustiti "silama mraka i beznađa" da pobede, i da nas se sete samo na Dan bezbednosti – zavisi najviše od nas samih.