Strateški trougao Moskva-Peking-Teheran: Egzistencijalna pretnja dosadašnjem svetskom hegemonu
Dok je veći deo planete usred totalnog hibridnog rata koji se graniči sa vrućim, tri države-civilizacije formiraju novi sistem međunarodnih odnosa
Prvih dana juna je sa internet platforme vremešnog londonskog dnevnika "Telegraf" nestao članak da se britanska kontraobaveštajna služba MI-5 usredsređuje na Rusiju, Kinu i Iran, podjednako kao i na teroriste Islamske države. Članku se ipak može pristupiti u internet arhivi.
Prema izvorima iz vlade Velike Britanije, u direktivi ministara se od MI-5 traži da "preusmeri većinu svojih napora u borbu protiv pretnje špijuna koje regrutuju Kina, Rusija, a odnedavno i Iran". Tekući rat u Ukrajini, sve veće prisustvo kineskih agenata u Velikoj Britaniji i iransko korišćenje organizovanih kriminalaca, značajno su promenili glavne ciljeve obezbeđenja, preneo je konzervativni desničarski dnevnik.
Dalje se sugeriše da teroristi neće napasti Veliku Britaniju uprkos njihovom oživljavanju ove godine.
S druge strane, međutim, u 2024. su teroristi do sada napali i usmrtili stotine civila u moskovskom tržnom centru Krokus (145 ljudi), u iranskom gradu Kermanu (najmanje 95) i kineske državljane u nekoliko mahova u Pakistanu. Pa opet, Velika Britanija usmerava svoje kontraobaveštajne i propagandne aktivnosti protiv zemalja koje su preživele razorne napade terorista.
U tome mlađi partner Sjedinjenih Američkih Država zaostaje za svojom nekadašnjom kolonijom. U SAD političari, strateški instituti i mediji vode kognitivni ili rat umova protiv pomenute tri države koje smatraju "Osovinom agresora" pa ih treba obuzdati.
Novi trougao u međunarodnoj diplomatiji
Samo poslednjih sedmica u tome su se posebno istakli strateški instituti Hadson i Rand; časopis "Forin afers" sa programskim dokumentom nekadašnje savetnice za nacionalnu bezbednost Kondolize Rajs o "opasnosti izolacionizma" i člankom sadašnjeg državnog sekretara Entonija Blinkena "o obnavljanju vođstva SAD za Novi svet"; i uz to, Nacionalna strategija kontraobaveštajne službe za 2024. godinu. Prepevani, naslovi tekstova su gotovo isti: "Nova osa agresora se suprotstavlja SAD i njihovim interesima".
Diplomatska, politička, ekonomska i na drugim poljima uznapredovala saradnja Rusije, Irana i Kine se u zapadnom svetu doživljava i kao "Osovina zla" (plagijat stanovišta predsednika Džordža Buša mlađeg iz ranih 2000-tih o Iraku, Iranu i Severnoj Koreji); "Osa izbegavanja" (misli se na jednostrano uvedene sankcije Rusiji, Iranu, Kini); ili "Osovina preokreta" (aluzija na zalaganje tri suverene države za multipolarni svet u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija). Kada se pomenutoj trojci doda i Demokratska Narodna Republika Koreja, onda to postaje i "Kvartet haosa".
Pominjanje mogućeg pojavljivanja novog trostranog formata saradnje u Evroaziji može se pratiti od 2010-ih. To je u zapadnoj štampi pojačano pošto je predstavnik Rusije pri međunarodnim organizacijama u Beču ambasador Mihail Uljanov krajem 2022. nazvao saradnju zvaničnih Moskve, Teherana i Pekinga novim trouglom u međunarodnoj diplomatiji. Takva izjava se zasnivala na činjenici da su tri strane postigle značajne uspehe u razvoju saradnje u bilateralnom i multilateralnom formatu i spremne su da zajednički brane vlastite nacionalne interese.
Sada su na svetskoj sceni u toku kardinalne promene. SAD i ostale članice NATO poniženi su napustili Avganistan. Ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini je počela u februaru 2022. Masovno širenje BRIKS-a na države Globalnog juga ostvareno je na prošlogodišnjem samitu u Južnoj Africi.
To je praćeno sve oštrijim geopolitičkim suparništvom između vodećih aktera svetske politike, koja stvara uslove za nastanak nove konfiguracije geopolitičkih snaga. Možda i do pojavljivanja geopolitičkog trougla "Rusija-Iran-Kina".
Strateško partnerstvo
Poklapanje pogleda na principe svetskog uređenja, visok nivo saradnje i slični interesi pretvorili su odnose između tri države u strateško partnerstvo. Veze između dvaju gigantskih suseda NR Kine i Ruske Federacije su posle puča na kijevskom Majdanu 2014. počele da dobijaju na zamahu, i upravo su proslavili 75 godina diplomatskih odnosa koji su sada na najvišem nivou u istoriji. Rusko-iranski odnosi, u kojima je često bivalo nesporazuma i ozbiljnih suprotstavljenosti, mogli bi na predstojećem samitu BRIKS-a u Kazanju da budu podignuti na nivo sveobuhvatne strateške saradnje.
Ovde treba istaći i doprinos tragično poginulog, u majskom helikopterskom udesu, iranskog predsednika Ibrahima Raisija, projektu "novog svetskog poretka" sa Rusijom i Kinom. Raisijev pogled na Istok, inspirisan opredeljenjem rahbara, iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija, bio je važan u jačanju strateških veza Moskva–Teheran–Peking u utvrđivanju puta ka institucionalizaciji višestranosti koja pomaže otvaranju novog svetskog poretka.
Raisijev strateški pomak bio je kombinovan sa ranijim "zaokretom Rusije prema Aziji". Tako su za samo tri godine Raisija kao predsednika Irana, evroazijsku integraciju i težnju za multipolarnošću uglavnom ostvarila tri glavna aktera – Rusija, Kina i Iran, koji su glavne "egzistencijalne pretnje" hegemonu.
Dok je veći deo planete usred totalnog hibridnog rata koji se graniči sa vrućim, tri države-civilizacije formiraju novi sistem međunarodnih odnosa. Rusija i Kina već su povezani bilateralnim sveobuhvatnim strateškim partnerstvom koje imaju, takođe, Peking i Teheran.
Tri države su članice BRIKS, Šangajske organizacije za saradnju (SCO) koja ima sve više mehanizama ekonomske saradnje, te kineskog projekta za 21. vek, Inicijative Pojas i put (BRI) koja je od ogromnog geoekonomskog i geopolitičkog značaja. Kina i Rusija, pritom, razmatraju kako da Evroazijsku ekonomsku uniju (EAEU) povežu sa BRI, a Iran treba da zaključi bescarinski ugovor sa EAEU. Tri ključne multilateralne organizacije i globalni projekat određuju put do višestranosti koja je alternativa veštačkom "međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima" manjinskog sveta razvijenih.
Važni faktori
Na značajnom samitu u Pekingu ovog maja predsednici Si Đinping i Vladimir Putin su zajedničkim nadahnutim manifestom od 10 opširnih poglavlja, u kojima se reč "saradnja" pominje najmanje 130 puta, poručili da sve zemlje imaju pravo da samostalno biraju svoje razvojne modele i političke, ekonomske i socijalne sisteme na osnovu vlastitih nacionalnih uslova i volje naroda; da ne prihvataju mešanje u unutrašnje poslove suverenih država; protive se unilateralnim sankcijama i "jurisdikciji duge ruke" bez međunarodno-pravnog okvira ili sankcija Saveta bezbednosti UN; kao i da odbacuju iscrtavanje ideoloških linija. Obe strane su primetile da su neokolonijalizam i hegemonizam u potpunoj suprotnosti sa savremenim dobom i pozvale na ravnopravan dijalog, razvoj partnerstava i pomoć u razmeni i međusobnom učenju između civilizacija.
U savremenoj fazi Moskva, Peking i Teheran igraju značajnu ulogu u globalnim i regionalnim procesima, a karakter i dinamika odnosa između ovih uticajnih centara svetske politike odražava se u čitavom sistemu međunarodnih odnosa. Dalje usklađivanje interesa, kao i zajednički izazovi i pretnje, učvrstiće odnose Rusije, Kine i Irana i podstaći će ih da produbljuju saradnju u ključnim oblastima.
Verovatnoća trilateralnog saveza Rusija-Iran-Kina u velikoj meri je povezana sa geopolitičkim procesima u Evroaziji. Projekti i inicijative tri uticajna igrača svetske politike uspešno će se razvijati ukoliko bude obezbeđena strateška bezbednost Evroazije. No, od vitalnog je značaja što one, radi ostvarivanja njihovih nacionalnih interesa, odbijaju hegemoniju unipolarnog sveta i žele da zajednički održe stabilnost na evroazijskom kontinentu.
Neumorni pokušaji zapadnih zemalja da povećaju svoj uticaj na evroazijskom prostoru čine pojavu trougla Rusija-Iran-Kina verovatnijom. Zato zemlje Kolektivnog zapada pokušavaju da ih potkopaju.
Politička klasa SAD je, takođe, uverena da im Iran predstavlja opasnost. I ne radi se toliko o iranskim nuklearnim ambicijama, već o odbacivanju karakteristika iranskog političkog režima.
Pojava ovog trougla biće važan faktor u svetskoj politici i na Zapadu će biti shvaćena kao izazov, praćen još većom eskalacijom napetosti i povećanom verovatnoćom destabilizacije situacije u Evroaziji. Zemlje Kolektivnog zapada već su izazvale Rusiju i Kinu, uspostavljajući tzv. odbrambeni savez AUKUS, koji čine Australija, SAD i Velika Britanija.
Krajnji cilj
U nekom trenutku bi hegemon mogao započeti hibridni rat u punoj meri i protiv BRIKS+. Neokonzervativni strateški instituti koji stoje iza potpredsednice SAD i kandidata Demokratske stranke na predsedničkim izborima Kamale Haris veruju da je najbolja opcija za hegemona da pokrene kampanje destabilizacije u što većem broju zemalja koje podržavaju Kinu, posebno u pogledu "oscilirajućih država" koje bi potencijalno mogle izmaći uticaju SAD.
To su, pre svih, Brazil, Indija, Indonezija, Saudijska Arabija, Južna Afrika i Turska. Oni su hegemonu potrebni radi privlačenja, nagovaranja, zastrašivanja i pretnje kako bi osigurao dominaciju u "međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima". U avgustu se državni udar odigrao u Bangladešu, velikoj i mnogoljudnoj i strateški važnoj južnoazijskoj državi, članici Nove razvojne banke u okviru BRIKS.
Jedna od takvih država mogao bi biti Iran, koga je Harisova nazvala glavnim protivnikom SAD. U ovoj fazi sukoba između svetova hegemonizma i višestranosti, Iran je zemlja koja preti najneposrednijim planovima Vašingtona.
Krajnji cilj bi bio neutralisanje iranskog vojnog potencijala, stvaranje uslova za eventualnu promenu režima i otvaranje značajnog slabog mesta na periferiji Rusije i Kine, koje bi SAD tada mogle da iskoriste u odnosu na Moskvu i Peking. Kako izgledi za uspeh SAD u Ukrajini blede, a Kina i dalje vojno nadmašuje SAD u azijsko-pacifičkom regionu, iskušenje da se pribegne snažnim merama protiv Irana na Bliskom istoku će rasti, koristeći Izrael kao dobrovoljnog posrednika.
Globalna reakcija na genocid u Gazi, međutim, još više je ubrzala uspostavljanje multipolarnosti u okviru čega strateški trougao Moskva-Peking-Teheran ima presudnu ulogu...
