Mister carina: Kako Tramp puca u sopstvenu nogu

Ko o čemu, novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp o korišćenju carinskih stopa za nametanje svoje volje drugim državama po svetu.

Poslovni čovek i milijarder preobraćen u predsednika vodeće sile na svetu zahteva od zemalja BRIKS da se "obavežu" da će koristiti američki dolar i preti da će im uvesti 100-postotne dažbine ukoliko potkopaju sadašnje globalno sredstvo plaćanja. U suprotnom će, "biti primorane da se oproste od prodaje izuzetnoj američkoj ekonomiji", napisao je Tramp u svom uobičajenom stilu na društvenoj mreži Istina (Trut).

Prethodno je Tramp zapretio da će uvesti tarifu od 25 odsto na sav uvoz iz Meksika i Kanade, plus dodatni porez od 10 odsto na robu iz Kine, da bi, kako je kazao, primorao dotične zemlje da učine više na okončanju ilegalnog useljavanja u SAD i prometa droge. Tramp sebe naziva "Mister carinska stopa", a "tarifu" smatra "najlepšom reči u (engleskom) rečniku".

Trampove pretnje ukazuju na paradigmu odnosa nastupajuće administracije sa drugim zemljama. Da bi primorao zemlje da se pridržavaju njegovih zahteva, vršiće maksimalan pritisak. Odlazeći državni sekretar Entoni Blinken voli da upozorava kako SAD pregovaraju sa "pozicije sile", a čini se da Tramp želi da tako nastavi.

Trampovo upozorenje zemljama BRIKS možda je pojačano posle reakcije lidera Meksika i Kanade koji su na njegovu pretnju povećanja carina pomirljivo ponudili da mu pomognu u borbi protiv ilegalne imigracije i trgovine drogom. Prošle godine je 83 odsto meksičkog izvoza išlo u SAD, a iz Kanade 75 odsto. Ova izuzetno snažna zavisnost od američkog tržišta čini Meksiko i Kanadu izuzetno ranjivim na hirove Vašingtona.

Dve zemlje nemaju drugi izbor nego da naprave važne ustupke Trampu, da vlastitim resursima pomažu mnogo većem i bogatijem susedu. Uostalom, Henri Kisindžer, bivši američki državni sekretar, odavno je upozorio da je opasno biti protivnik SAD, ali je smrtonosno biti im saveznik.

Zemlje BRIKS-a, međutim, nisu ni upola zavisne od američkog tržišta poput Meksika ili Kanade. Kina, a ne SAD, najveći je trgovinski partner ostalih osam zemalja BRIKS-a (još i Brazil, Rusija, Indija, Južna Afrika, Iran, Egipat, Etiopija i Ujedinjeni Arapski Emirati).

Pored toga Trampove pretnje su pomalo zakasnele i nepotrebne. Diskusije o pojavljivanju jedinstvenog platnog instrumenta za članice BRIKS se vode već nekoliko godina. Međutim, na nedavnom veoma uspešnom samitu u ruskom Kazanju u oktobru, domaćin predsednik Vladimir Putin je jasno stavio do znanja da nema govora o stvaranju nove obračunske valute između zemalja BRIKS, jer je to još uvek predalek cilj i mišljenja su različita.

U stvari, Tramp bi sebi pucao u nogu ukoliko ispuni pretnju. Visoke carinske stope bi verovatno zatvorile vrata za robu iz zemalja BRIKS, ozbiljno pogađajući njihov izvoz, ali Tramp treba da ima u vidu da se radi o važnim proizvođačima i izvoznicima gotovih roba i resursa.

Uvođenje tarifa značilo bi da se SAD liše sirovina koje su im očajnički potrebne – na primer, retkih minerala iz Kine, sirove nafte iz UAE i Saudijske Arabije (pozvani gost u BRIKS) i litijuma iz Indonezije, novog partnera BRIKS. Alternativne isporuke mašina i delova za njih, ukoliko ih bude, verovatno bi bili skuplji, što bi povećalo inflaciju u SAD, a američke proizvode učinilo manje konkurentnim na međunarodnim tržištima.

Trampov pogrešan potez takođe bi mogao da uskrati SAD pristup nekim od najdinamičnijih i najbrže rastućih tržišta na svetu.

Zemlje BRIKS verovatno neće postaviti drugi obraz ukoliko ih Tramp ošamari. Naprotiv, gotovo sigurno će odgovoriti sopstvenim kaznenim tarifama, najverovatnije u okviru kolektivne akcije. Tako bi bile postavljene visoke carinske barijere protiv američke robe.

Da li su SAD spremne da izgube ta rastuća tržišta koja će, sudeći po svim znakovima, postati mnogo veća, posebno zbog širenja grupe? Na samitu u Kazanju je doneta značajna odluka da partneri BRIKS budu velike zemlje Jugoistočne Azije (Indonezija, Malezija, Tajland i Vijetnam), Evroazije (Belorusija, Kazahstan i Uzbekistan), Afrike (Alžir, Nigerija, Uganda), Latinske Amerike (Bolivija, Kuba) i Evrope (Turska). Kazna BRIKS bi neminovno pogodila ekonomiju SAD, i američkim kompanijama bi zapretilo opraštanje od prodaje na većem delu "izuzetnog" Globalnog juga.

BRIKS može objasniti bilo kome, uključujući nastupajućeg predsednika Trampa, da udruženje ne ometa dolar, ali da neće zatvoriti oči na neodgovornu finansijsku politiku Vašingtona, poručio je Sergej Rjabkov, zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije, predsedavajuće BRIKS do 1. januara 2025. Rjabkov je istakao da je u ovoj oblasti Vašington sprovodio u osnovi pogrešne politike pod uzastopnim administracijama, "uključujući i prvu gospodina Trampa".

Na Globalnom jugu, čije su oličenje članice BRIKS, dosta im je hegemonije dolara. U globalnim plaćanjima američki dolar, uprkos trendu smanjenja, učestvuje sa oko 47 odsto, evro 23, a kineska valuta juan, mada sve prisutniji, zastupljena je sa oko 4,3%.

Tokom decenija, Vašington je naizmenično izvozio inflaciju i deflaciju na štetu zemalja u razvoju, a obično se bavi njihovim pljačkanjem, kupujući njihovu obezvređenu imovinu. Uzastopno povećanje kamatnih stopa u Vašingtonu tokom pandemije kovid-19 gurnulo je mnoge zemlje u razvoju u dug zato što je većina njihovih kredita bila u američkim dolarima.

Prema predsedniku Putinu, korišćenje dolara kao svetske rezervne valute donosi SAD "nezarađeni novac u velikim količinama"; u proteklih 10 godina, 10 biliona dolara. Predsednik "Rosnjefta" Igor Sečin izjavio je da je vrednost američke finansijske imovine šest puta veća od vrednosti imovine u stvarnoj ekonomiji. "Gigantski mehur likvidnosti doveo je do prelivanja bogatstva iz realne ekonomije u finansijski sektor", rekao je Sečin, ističući uticaj ovog procesa u SAD na svetsku ekonomiju.

Otuda je važno da se u BRIKS razmišlja o smanjenju zavisnosti od američkog dolara. Zemlje Globalnog juga su, na svoj užas, svedok da su Vašington i njegovi zapadni saveznici isključili ruske banke iz Svifta, navodno nezavisne globalne bankarske mreže za razmenu poruka, u pokušaju da uguše tamošnju privredu. Dok su neke zemlje u razvoju bile žrtve sekundarnih sankcija Vašingtona, sve veći broj njih je sada počeo da se pita kada će im još jedna cigla pasti na glavu.

Očigledno je da je dedolarizacija logičan korak ka ekonomskoj nezavisnosti i napretku zemalja Globalnog juga. Nije iznenađujuće što je na Samitu BRIKS u Kazanu predloženo da se istraži mogućnost stvaranja platnog sistema u nacionalnim valutama. Putin je početkom novembra saopštio da se dve trećine spoljnotrgovinskog obrta Rusije obavlja u nacionalnim valutama, a sa zemljama članicama BRIKS već 88 odsto.

Pored toga, lideri zemalja BRIKS insistiraju na stvaranju novog platnog sistema koji bi postao alternativa za Svift. Pomenuti Sečin je ponudio zlato kao konkurenta dolaru.

Dobro poznati američki ekonomista Džefri Saks, profesor njujorškog Univerziteta Kolumbija i specijalni savetnik tri generalna sekretara Ujedinjenih nacija, očekuje da će uloga dolara verovatno biti značajno smanjena tokom naredne decenije. Prvi glavni razlog je to što će finansijske novine poput digitalnih valuta centralnih banaka poboljšati metode međunarodnih plaćanja. Drugo, SAD su zloupotrebile svoj položaj ključne svetske valute pa, pretvorivši dolar u oružje i, na primer, zamrzavajući rusku imovinu, prisiljavaju druge zemlje da se odreknu te valute i pređu na sigurnija sredstva za skladištenje nacionalnog bogatstva. Treće, relativna težina SAD u globalnoj ekonomiji postepeno opada, a to takođe znači dugoročni prelazak na plaćanja i čuvanje vrednosti koji nisu u američkim dolarima.

Trampova pretnja je prvi veliki otvoreni napad Vašingtona na BRIKS. Ovo je možda i najozbiljniji spoljni test za grupu od njenog nastanka. U pitanju je ne samo reputacija "devetorice", već i san o Globalnom jugu.

Radi se o bici između snaga koje žele da sačuvaju hegemoniju SAD i onih koje se zalažu za uspostavljanje pravednijeg međunarodnog poretka. Na ovaj veliki izazov moraće se odlučno odgovoriti ukoliko se želi očuvanje težnji Globalnog juga.

Očekuje se da će zemlje BRIKS moći da se suoče sa Trampovom pretnjom. Zemlje BRIKS već zauzimaju trećinu kopnene teritorije (33 odsto) planete i skoro polovinu njenog stanovništva (45 odsto). Ukupni BDP zemalja BRIKS prešao je 61,6 biliona dolara, što je više od pokazatelja za zemlje G7 (56,7 biliona), vodeće na Zapadu.

Uloga zemalja BRIKS u svetskoj ekonomiji je značajno porasla i nastavlja da raste. U 2024. će udeo BRIKS u svetskom ukupnom društvenom proizvodu (BDP) shodno paritetu kupovne moći, dostići rekordnih 36,7 odsto u poređenju sa zemljama G7, gde je taj pokazatelj 29,6%. Jaz će se neizbežno povećavati. Prosečna stopa rasta ekonomije BRIKS u novom sastavu je procenjena na 4,4% godišnje, a globalno 3,2%, naveo je u oktobru ruski ministar finansija Anton Siluanov. U isto vreme, stopa rasta zemalja "Velikih sedam" će biti samo 1,7%.

Sa zbirnim BDP preko dva puta većim od BDP SAD (29,2 biliona) te podrškom drugih zemalja u razvoju, posebno 30 onih koji žele da se pridruže grupi, uspeh BRIKS je izgledan. Donald Tramp će naleteti na zid i požaliti što je izabrao pogrešnu metu.