Predsednik Donald Tramp primio je predsednika Narodne Republike Kine Si Đinpinga u državnu posetu sa pompom i ceremonijom nezabeleženim u Sjedinjenim Američkim Državama poslednjih više od 60 godina, sa namerom da iskaže dužno poštovanje prema vođi kineskog naroda, države i komunističke partije. Za Trampovog drugog predsedničkog mandata, britanski kralj Čarls Treći bio je jedini visokodostojnik počastvovan državnom večerom. Si je drugi strani lider koji je dobio takav tretman.
Trampovo veliko gostoprimstvo je kombinovalo blještave svečanosti, ponekad na ivici kiča, sa vojnom snagom, crveni tepih i čelične bombardere. Opet, samit je jasno odrazio novu konfiguraciju ravnoteže snaga između Kine i SAD. Pri tome je zvanični Peking sve vreme nastojao da odnosi dve supersile budu era upravljane konkurencije.
Uključivanje leta strateških bombardera kao dela ceremonije pozdrava bio je još jedno Trampovo karakteristično zanemarivanje konvencija. Strateški bombarderi B-1 i B-2 su među ključnim oruđima oružanih snaga SAD. B-2 je jedan od bisera u američkom arsenalu i najsavršeniji dalekoletni bombarder na svetu.
Glavna udarna snaga u operaciji oružanih snaga SAD "Ponoćni čekić", tokom koje su u junu 2025. napadnuti podzemni nuklearni objekti Irana, bili su sedam bombardera B-2. Upotreba takvog oružja na svečanosti bila je i snažno demonstriranje vojne moći SAD.
To podseća na kinesku izreku: prvo ljubaznost, zatim snaga. Ljubaznost ojačana snagom i snaga u okviru ljubaznosti su koncepti koji mogu opisati i kinesko-američke odnose. Simbolički, to je oštra konkurencija usred međusobnog poštovanja, gde nijedna strana ne želi da popusti drugoj, ali obe teže stabilnoj vezi.
Tokom samita su NR Kina i SAD postigle konsenzus o nekoliko tačaka. Složile su se da izgrade "konstruktivne strateške i stabilne odnose, zasnovane na poštovanju, pravdi i jednakosti"; da Iran mora da ispuni svoje uveravanje da ne razvija nuklearno oružje i da nijedna zemlja ili organizacija ne bi trebalo da naplaćuju putarinu na međunarodnim plovnim putevima.
Priznata je pozitivna uloga mehanizma trgovinskih konsultacija između Kine i SAD, uspostavljanje i razvoj mehanizama kao što je Savet za trgovinu; sporazum o trgovinskom "primirju" između Kine i SAD iz prošlog oktobra produžen je do januara 2027.
Obe strane su izuzele uvoznu robu vrednu 30 milijardi dolara od carina, a očekuje se dalje proširivanje, što će pomoći stabilizaciji bilateralne trgovine. Značajan napredak postignut je u saradnji između kineskih i američkih agencija za borbu protiv droga, a obe strane su se složile da počnu dijalog o veštačkoj inteligenciji (VI) radi razmene mišljenja o njenim rizicima i prednostima.
Tokom sastanka je predsednik Si tražio da američke vlasti zauzmu čvrst stav protiv tajvanskog separatizma. Izrazio je nadu da će se SAD razborito baviti pitanjem najvećeg kineskog ostrva.
Prema kineskim analitičarima, politika Trampove administracije o tajvanskom pitanju zavisi: prvo, od promena u unutrašnjoj političkoj situaciji u SAD i pritiska sa kojim se Tramp suočava u zemlji; drugo, još važnije, od odlučnosti NR Kine prema tajvanskom pitanju.
To, pored ostalog znači protiviti se prodaji oružja Tajvanu iz SAD; biti protiv bilo kakvog vojnog sporazumevanja SAD i Tajvana; te zvanične razmene između Vapingtona i visokih zvaničnika vlasti u Tajpeju. Ukoliko SAD učine sve to, suprotstaviće se "nezavisnosti Tajvana" što će podstaći kinesko-američke odnose, stav je u Pekingu.
Čini se da odnosi između SAD i NR Kine ulaze u stabilniju fazu posle godina trgovinskih sporova, tehnoloških ograničenja i geopolitičke konfrontacije. Promena ne znači da su dve sile rešile uzajamne bazične razlike. No, čini se da su sve više svesne da stalno sukobljavanje nosi troškove koje nijedna ne može lagodno da podnese.
Predsednici Si i Tramp su se u maju u Pekingu dogovorili da razvijaju odnose "konstruktivne strateške stabilnosti". Koncept je važan jer prvi put u više od decenije pruža konvencionalnu osnovu za upravljanje odnosima dve sile. Cilj nije eliminisanje konkurencije, već sprečavanje da ova preraste u nekontrolisanu konfrontaciju ili vojni sukob.
Razlog je jednostavan. Veza SAD i NR Kine je postala previše važna da bi obe države dozvolile da se pokida. Ekonomije dve zemlje su usko povezane kroz trgovinu, tehnologiju, proizvodnju i globalne lance snabdevanja. Potpuna ekonomska podela bila bi izuzetno skupa.
Istovremeno, obe zemlje imaju dovoljno vojne moći da direktni sukob učine potencijalno katastrofalnim. Dakle, ekonomska međuzavisnost i nuklearno odvraćanje nameću ozbiljna ograničenja konfrontaciji.
Tako je sve jasnije u Vašingtonu sa predsednikom Trampom i u Pekingu da je suština kinesko-američkih odnosa vođena konkurencija. Samopouzdaniji Peking i pragmatični Vašington traže mogućnosti za stabilnost.
Pojedini kineski akademici smatraju da je Peking spreman da prihvati bilateralne odnose koji zahtevaju upravljanje konkurencijom, u snažnom uverenju da je NR Kina rival na ravnopravnoj osnovi sa SAD. Samopouzdanja zauzvrat može pomoći u daljoj stabilizaciji bilateralnih veza.
Shvatanje u NR Kini o sopstvenoj moći je važan faktor u najvažnijim bilateralnim odnosima u svetu. Istina, Kina se i dalje suočava sa značajnim ekonomskim poteškoćama, posebno u oblasti nekretnina i tradicionalnim industrijama. Ipak, njene napredne proizvodne i visokotehnološke industrije nastavljaju da se razvijaju. Ograničenja pristupa američkim poluvodičima su ubrzala napore za stvaranje domaćih alternativa. Sve to je ojačalo uverenje u Pekingu da se Kina može efikasnije odupreti pritisku SAD.
"Antikineski tarifni rat" koji su 2018. pokrenule SAD, samo je Kina izdržala i odbila. Sledstveno, kineska ekonomija je u 2025. porasla za pet procenata i dostigla 20 biliona dolara, postigavši cilj koji je Peking postavio.
Ukupan izvoz porastao je za 6,1 odsto na 3,8 biliona dolara, dok je američki izvoz opao za 20 procenata na 420 milijardi dolara. Kineski globalni trgovinski suficit dostigao je prošle godine 1,2 biliona dolara, skoro 20 odto više u odnosu na 2024. To je bila najveća stopa trgovinskog suficita u istoriji.
Tokom prvih sedam meseci tekuće godine, kineska spoljna trgovina dostigla je 4,46 biliona dolara, povećanje od 17 odsto u odnosu na 2025. Samo u julu, ta cifra je porasla za 24 odsto.
Amerikanci su shvatili da NR Kina neće podleći njihovoj taktici. SAD su prinuđenene na neka prilagođavanja tarifnog rata.
Strateška konkurencija između Kine i SAD će se nastaviti, ali česti kontakti između Sija i Trampa mogu pomoći u sprečavanju prerastanja rivalstva u konfrontaciju, istovremeno otvarajući nove mogućnosti za saradnju u trgovini, tehnologiji i VI. Usred globalnih previranja, preokreta i kriza, činjenica da kineski i američki lideri vode još jedan krug dubinskih pregovora u razmaku od manje od šest meseci i međusobno se posećuju, treba da daju preko potreban podsticaj stabilnosti i razvoju u svetu.
Otkako je Tramp započeo drugi predsednički mandat u januaru 2025. lideri dve države sastali su se tri puta, razgovarali telefonom pet puta i razmenili nekoliko pisama. Najupečatljivija karakteristika sadašnjih kinesko-američkih odnosa je što je diplomatija na liderskom nivou ključni faktor u upravljanju možda najsloženijim, ali i važnim bilateralnim odnosima u savremenoj međunarodnoj politici. U Pekingu smatraju da su zahvaljujućipostojanoj diplomatiji šefova država, obe zemlje ojačale političko uzajamno poverenje, strateško razumevanje, postigle napredak u nekim konkretnim pitanjima, dodatno poboljšale atmosferu u bilateralnim odnosima i podstakle stabilnost i razvoj kinesko-američkih odnosa.
Tramp je, uprkos snažnom antikineskom raspoloženju u zemlji, jasno stavio do znanja da je održavanje stabilnosti u odnosima sa Pekingom od strateškog značaja i da tome nema zamene. Istovremeno, zbog približavanja srednjomandatnih izbora u SAD i imajući mnoge spoljnopolitičke probleme, stabilizacija kinesko-američkih odnosa je od najveće važnosti za Trampa predsednika.
Samo u Trampovoj spoljnoj politici, SAD su trenutno zaglavljene u odnosima sa Iranom na Bliskom istoku; u pomirenju Rusije i Ukrajine, koje Tramp želi da promoviše, nema mnogo napretka; želja da nastavi dijalog sa severnokorejskim liderom Kim Džong-unom nije dobila jasan pozitivan odgovor. U tim se pitanjima Tramp nada da će dobiti podršku NR Kine.
Hegemonu je teško da prizna činjenicu da je velika država u padu. U velikoj zemlji je mučno priznati činjenicu da više nije svemoćna. No, u SAD postoje neka kretanja i situacija nije statična.
Sam Tramp je rekao da nije dovoljno jasno kako ponovo učiniti SAD jakim. Prvi je predsednik u Beloj kući koji je počeo da govori o činjenici kako SAD ne mogu biti jake kao nekada.
Neki Amerikanci osećaju ili počinju da prihvataju činjenicu da su i njihovi pogledi na budućnost veoma različiti. Stvarna debata u Vašingtonu suprotstavlja dva pristupa. Jedan promovišu primatisti koji zahtevaju da SAD povećaju globalnu dominaciju i nadmoć nad NR Kinom, istovremeno sprovodeći strategiju odvraćanja.
Drugi pristup zagovaraju realisti koji veruju da je era neosporne superiornosti SAD završena. Iz Vašingtona bi trebalo težiti ravnoteži sa NR Kinom zasnovanoj na odbrambenoj strategiji usredsređenoj na očuvanje statusa kvo, ciljanom smanjenju ekonomskih rizika i usmeravanom suživotu.
Upućeni misle da je situacija kritična. Razumno upravljanje državom zahteva usklađivanje strategije sa materijalnom stvarnošću, a ne ideološkim ambicijama. Zahteva primenu strategije ravnoteže snaga oslonjenu na unutrašnju solventnost, obezbeđenje stabilnosti vojnim prisustvom često i blizu rivalove periferije ili duž ključnih strateških linija, kao i pritiskom na saveznike za raspodelu tereta. Kombinovanje čvrstog odvraćanja sa antikriznom diplomatijom.
Sve dok SAD ne shvate svoj pad, nastaviće da vide odnose sa Kinom, kao vezu koju predvodi Vašington. Promena položaja SAD zahteva da Vašington i Peking uspostave novu vrstu američko-kineskih odnosa. Ne samo kineski analitičari cene da su SAD u relativno slabijem položaju, To je verzija 2.0 američko-kineskih odnosa koje su ranih 1970-tih uspostavili predsednik Ričard Nikson i predsedavajuć Mao Ce-tung.
Ove godine postoje još dve prilike za sastanke predsednika dve države, samiti APEK u Šenženu i Grupe 20 u Majamiju. Tako bi ukupan broj kinesko-američkih diplomatskih aktivnosti šefova država u 2026. dostigao četiri, istorijsko dostignuće.
Pozitivan napredak u trgovinskoj i ekonomskoj sferi i VI proširili su mogućnosti saradnje između dve zemlje. Inicijativa predsednika Sija "da u Kinu bude pozvano100.000 američkih mladih na razmenu i učenje tokom pet godina" ulaganje je u budućnost kinesko-američkih odnosa.
Najnepoznatiji faktor ove godine su srednjomandatni izbori u SAD u novembru. U Pekingu su optimistični u pogledu napretka stabilnih odnosa sa SAD do kraja 2026. Međutim, stupanjem na dužnost novog sastava Kongresa SAD početkom 2027, ti odnosi bi mogli da se suoče sa novim izazovima. Moguć je nov stava Kongresa prema Kini i odnos sa Trampovom administracijom. Sve to bi uticalo na bilateralne odnose Vašingtona I Pekinga.