Zašto Šangajska organizacija za saradnju postaje sve važnija

Na tek završenom sastanku Saveta ministara spoljnih poslova Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u indijskoj saveznoj državi Goa, predsedavajući ŠOS-a i domaćin mogao je sa zadovoljstvom da konstatuje postojani napredak u raspravama o zadatim temama i pet glavnih nacrta dokumenata koji će biti dogovoreni i objavljeni tokom samita organizacije 3. i 4. jula. Nedelju dana ranije u Nju Delhiju je održan i sastanak ministara odbrane ŠOS-a, a krajem marta i šefova bezbednosnih službi država-članica.

ŠOS je najveća regionalna organizacija na svetu po geografskoj rasprostranjenosti i broju žitelja. Obuhvata oko 60 odsto teritorije Evroazije, najveće kopnene mase na planeti, i 40 odsto svetskog stanovništva. Zbirno, bruto društveni proizvod (BDP) članica čini oko 20 odsto ukupnog svetskog BDP-a. U 2021. je to iznosilo 23,3 biliona dolara, 13 puta više u odnosu na 2001. kada je organizacija osnovana, a godišnje izvozi robu vrednu bilione dolara. U nadležnosti ŠOS-a su pitanja politike, ekonomije, međunarodne bezbednosti i odbrane.

Ovogodišnji samit će biti održan pod geslom "Bezbedna ŠOS", sa ciljem da unapredi multilateralne, političke, sigurnosne, ekonomske i interakcije među stanovništvom država članica. Osam je punopravnih članica - Kina, Rusija, Kazahstan, Tadžikistan, Kirgizija, Uzbekistan, Indija i Pakistan - i četiri su posmatrača - Avganistan, Belorusija, Iran i Mongolija. Na samitu će Iran i formalno postati punopravni član, a to po ubrzanom postupku sledi i Belorusiji.

Raste broj zemalja

Dalje širenje ŠOS-a možda je bilo najuzbudljiviji aspekt u ministarskim diskusijama u Delhiju. Broj zemalja partnera u dijalogu brzo raste. Do sada ih je bilo devet - Šri Lanka, Turska, Kambodža, Azerbejdžan, Nepal, Jermenija, Egipat, Katar i Saudijska Arabija. U Nju Delhiju su im se pridružili Kuvajt, Maldivi, Mjanmar i Ujedinjeni Arapski Emirati, a sledeći treba da bude Bahrein, moguće već na julskom samitu.

Širenje ŠOS-a je u poslednje vreme postalo trajno, zasnovano na konsenzusu i potencijalno sa prelomnim značajem za evoluciju te organizacije. Ovaj rast naglašava sve veću međunarodnu važnost ŠOS-a. Pošavši od Centralne i Južne Azije, sada kao novo središte uključuje zemlje na Bliskom istoku.

Tempo širenja nagoveštava preobražaj ŠOS-a u svojevrsne Ujedinjene nacije, umanjene u vreme sadašnje za Sjedinjene Američke Države i njihove saveznike. Godine 2001. SAD, zaokupljene problemima bivše Jugoslavije, nisu poklanjale pažnju osnivanju ŠOS. A kada su 2006. zatražile status posmatrača, nisu ih prihvatile tadašnje članice (bez Indije i Pakistana). 

Vremenom je na Bliskom istoku jačalo ekonomsko prisustvo Kine i vojno-političko Rusije. Naročito je u poslednje vreme počeo da se iskazuje odnos između uloge tih dveju sila kao novih mirovnih posrednika, i brzog širenja ŠOS-a. Kineska diplomatija je dovela do zbližavanja Saudijske Arabije i Irana, a spremna je da pomogne i u razrešenju višedecenijskog palestinskog pitanja. Moskva je, u međuvremenu, domaćin pregovorima o raspletu decenijskog sirijskog ratnog čvora i mirotvorac u sporu Jermenije i Azerbejdžana.

Uticajni akter

Indija jača veze sa Iranom u vreme kada je obnavljanje odnosa između Rijada i Teherana osnažilo položaj potonjeg u regionu. Uopšte, regionalna bezbednost u regionu Zaliva neverovatno se transformiše. Ukoliko već nisu, SAD treba da budu nervozne zbog toga što ŠOS stiže na vode Persijskog zaliva odakle je put do Afrike preko Crvenog mora kod tesnaca Bab el Mandeb širok tek 26 kilometara.

Uspešan niz ministarskih sastanaka u okviru ŠOS-a mogao bi da ima pozitivan uticaj na predsedavanje Indije u Grupi 20 (G-20). Indija se suočila sa nizom složenih prepreka u postizanju bilo kakvog dogovora zbog razdora između zapadnih članica G-20 sa jedne, i Rusije i Kine sa druge strane zbog rata u Ukrajini. No, pošto su članice ŠOS-a Kina, Indija, Rusija, Turska i Saudijska Arabija, takođe i članice G-20, njihova saradnja u jednom formatu mogla bi da se prelije na drugi i olakša napore Indije kao domaćina samita G-20. Taj sastanak na vrhu, u septembru, uslediće dva meseca posle samita ŠOS-a.

Globalna prekretnica 24. februara 2022. nije mimoišla ni Šangajsku organizaciju za saradnju. Konačno i neopozivo, jasno je šta se u svetu dešava, ko se drži dogovora i kome se ne može verovati. Zapad je razotkrio svoju doslednu i dugoročnu strategiju pretvaranja Ukrajine u "antirusku". Cilj je da spreči najprostraniju državu na svetu, stalnu članicu Saveta bezbednosti UN, nuklearnu i drugu po moći globalnu vojnu silu, velikog proizvođača nafte, gasa, minerala, pšenice i drugih resursa, da učestvuje u međunarodnim poslovima kao nezavisan, snažan i sve uticajniji akter.

Istovremeno, Moskva polazi od činjenice da većina zemalja sveta ne saučestvuje u pokušaju Zapada da uspostavi dominaciju na svetskoj sceni uvođenjem ilegalnih sankcija, iznošenjem ultimatuma i pretnji, upotrebom ucene i političkim pritiskom. Odbacivanje takvih mera ubrzava prelazak na istinsku multipolarnost u svetu.

Jezgro novog multipolarnog sveta

U ovim uslovima, spoljna politika se može graditi samo u saradnji sa zemalja koje su dokazale sposobnost pregovaranja i ne pokušavaju da postignu svoje ciljeve na štetu interesa drugih. Ovaj pristup se zasniva na principu ravnoteže interesa. I samo ova praksa pruža perspektive za razvoj udruženja kao što su BRIKS, Evroazijska ekonomska unija (EAEU) i ŠOS. ŠOS je evoluirao u veliku evroazijsku strukturu koja u značajnoj meri definiše ne samo regionalnu, već i globalnu budućnost.

S druge strane, rat u Ukrajini je dodatno ojačao ŠOS kao najsnažniju bazu podrške Rusiji, budući da ni jedan partner iz te organizacije nije uveo sankcije Moskvi. Naprotiv, dva talasa širenja ŠOS-a su se već dogodila u periodu sve žešće konfrontacije između Rusije i Kine sa SAD i njihovim saveznicima.

To pokazuje da, uprkos njihovoj kontinuiranoj finansijskoj i ekonomskoj zavisnosti od globalnog Zapada, azijske države u razvoju nastoje da preispitaju svetski poredak orijentisan na "zlatnu milijardu". U stvari, ŠOS platforma postaje jezgro novog multipolarnog sveta.

Takvu ulogu ŠOS prepoznaje i nova spoljnopolitička strategija Rusije. To je koncept strateškog približavanja "Bliskog susedstva" (evroazijsko kopno od istočnih granica Evropske unije, sve do juga Bliskog istoka i granica Zapadne Kine) Kini i Indiji. Ruska misao i strateško razmišljanje napredovali su nekoliko hiljada kilometara na Istok. Sada sebe vide više orijentisane na Aziju, gde je budućnost već počela, nego na Evropu.

Alternativa Zapadu

Budući da u Evroaziji već postoje trgovinski entiteti poput Zajednice nezavisnih država i EAEU, može se očekivati da će ŠOS više pažnje posvetiti pitanjima regionalne evroazijske sigurnosti. Takva koalicija jasno predstavlja izazov vodećem svetskom hegemonu.

Jedan o tvoraca geostrategije Halford Makinder je 1904. napisao, pozivajući se na ono što je postalo poznato kao Evroazija: "Ko vlada svetskim ostrvom, zapoveda svetom". Takva kontrola je ključna za svetsku dominaciju, tvrdio je i bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignev Bžežinski.

Sledstveno, NATO je definisao ŠOS kao "pretnju". Analitičari Istraživačke službe Kongresa SAD veruju da bi "regionalni hegemon u Evroaziji predstavljao koncentraciju moći dovoljno veliku da ugrozi vitalne interese SAD“.

Oko ŠOS će biti stvarani novi formati međunarodne saradnje, alternativni postojećim zapadnim modelima. U isto vreme, politika nije usmerena na konfrontaciju sa Zapadom. Tri osnovna principa organizacije, tri "ne" – pristupanje savezima, konfrontacije i napadanje treće strane – odgovaraju interesima većine azijskih zemalja.

U podeljenom svetu, ŠOS je suprotnost koalicijama pod vođstvom SAD. Međutim, ŠOS ima i mnogo veći izazov. Da dokaže da manje zapadni svet znači – bolje čovečanstvo.