Ekonomija sankcija: Kako je Rusija izneverila nade Zapada i izašla suva iz vode
Ruska ekonomija je u 2023. uspela da iznenadi ceo svet
"Dovoljno", odgovorio je predsednik Rusije Vladimir Putin na pitanje novinara o stanju nacionalne privrede. "Dovoljno da se, ne samo osećate samouvereno, već i da idete napred", precizirao je zatim tokom maratonske konferencije za građanstvo i medije 14. decembra.
Samopouzdanje šefa države koja je pod do sada nezabeleženim spoljnim sankcijama i već 22 meseca u Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, zasnovano je na brojkama: Očekuje se da će rast ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) Rusije u 2023. iznositi 3,5 odsto; u zemlji je dostignuta rekordno niska stopa nezaposlenosti od 2,9 odsto; realne plate će biti povećane za oko osam odsto, kada se odbije inflacija; industrijska proizvodnja ubedljivo raste po stopi od 3,6 odsto; spoljni dug države je smanjen sa 46 milijardi dolara na 32 milijarde; računa se da će očekivani životni vek u Rusiji u 2023. biti 74 godine; godišnje se za razvoj novih ruskih regiona na zapadu izdvaja više od jednog biliona rubalja (11 milijardi dolara).
Ruska ekonomija je u 2023. uspela da iznenadi ceo svet. Uprkos neviđenom teretu ograničenja koja su Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici nametnuli, makrostabilnost je osigurana i ekonomija je posle pada BDP od 2,1 odsto u 2022. porasla.
Istovremeno, Evropa je, takođe, trpela od bumeranga više od 12.000 sankcija koje je Zapad uveo Rusiji.
Američki portal "Politiko" je nazvalo guvernerku Centralne banke Rusije Elviru Nabiulinu "razaračem godine". Skladnim delovanjem guvernerkinog tima sa vladom premijera Mihaila Mišustina i uz podršku stručnog rukovodstva najveće domaće Sber banke, na čelu sa poznatim ekonomistom Hermanom Grefom, do sada su raspršeni snovi Zapada o gušenju ruske ekonomije.
Pre godinu dana Međunarodni monetarni fond (MMF) je bio uveren da će ruski BDP pasti za 3,4 odsto. Sada u Rusiji sa velikom sigurnošću očekuju rast BDP od preko tri procenta.
Jedan ruski ekonomista je nacionalnu privredu uporedio sa motociklistom koji vozi brzinom od 200 kilometara na sat.
Kako je Rusija uspela da "izneveri" nade Zapada i izađe suva iz vode?
Rast proizvodnje
U stvari, u početku se očekivalo ne samo na Zapadu, već i u samoj Rusiji da će na delu biti pesimističan scenario, s obzirom na naftni embargo i ograničavanje cene tog energenta. Početkom 2023. većina je predviđala drugu godinu recesije u ruskoj ekonomiji.
Međutim, Zapad je precenio uticaj gornje granice cena nafte na ruski budžet i ekonomiju zemlje. MMF sada očekuje da će ruska ekonomija porasti za 2,2 odsto do kraja 2023. Čak je i Organizacija za ekonomski razvoj i saradnju (OECD), koja ima najniže prognoze za rusku ekonomiju, bila primorana da poveća svoja očekivanja.
Stvarni rezultati su iznenađujući. Ruska ekonomija je porasla za 2,9 odsto u prvih devet meseci 2023. BDP se oporavio do nivoa iz 2021, iako neravnomerno po industrijama. Najveće opterećenje trpe proizvodnja aviona i automobila.
No, domaća ekonomija je uspela da u značajnoj meri obnovi rast proizvodnje posle odlaska mnogih stranih marki iz Rusije, zahvaljujući i angažovanju državnih investicija, ističu tamošnji ekonomisti. Industrijski rast je doveo do niske stope nezaposlenosti.
Realni prihodi Rusa su u trećem kvartalu 2023. porasli za 5,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je uticalo na rast potražnje kod građana i u maloprodaji. Dalje, pad rublje u leto 2023. zaustavljen je zahvaljujući oštroj monetarnoj politici kojoj se divi pomenuti "Politiko". Referentna kamatna stopa je ukotvljena na dosta visokih 16 odsto.
Snažan budžetski zamah
Šta je još pomoglo postizanju neočekivano visokog rezultata? Šta zapadni ekonomski planeri nisu uzeli u obzir?
Prvo, uloga Rusije na svetskim energetskim i prehrambenim tržištima je prevelika da bi mogla da bude izolovana bez izazivanja šoka snabdevanja za globalnu ekonomiju. Drugo, "nezapadni" deo svetske ekonomije, čija je težina u globalnom BDP već uporediva sa Grupom sedam najvećih zapadnih privreda (G7), nije se pridružio sankcijama. Uz to, Rusija je uspela da preusmeri glavne trgovinske tokove sa Zapada na Istok i Jug, uspostavi paralelni uvoz i smanji popust u ceni nafte i naftnih derivata velikim kupcima iz NR Kine, Indije, sa Bliskog istoka.
Važnu ulogu su igrale i javne investicije. Snažan budžetski zamah je iznosio oko 10 odsto BDP u periodu 2022-2023. To se uglavnom odnosilo na prerađivačke industrije, često povezane sa vojno-industrijskim kompleksom i građevinarstvom.
Ubrzani rast kredita je takođe olakšan, opet zahvaljujući preferencijalnim programima koje subvencioniše država. Uveliko je podstaknut razvoj domaće delatnosti, dostignuto je apsolutno liderstvo u proizvodnji i izvozu žita i drugih prehrambenih proizvoda, te dvocifrena povećanja u mnogim kritičnim područjima.
Opet, kao i svakom motociklisti koji vozi 200 km na sat svaka prepreka na putu može biti fatalna, tako se i ruska privreda suočava sa problemima koje treba rešiti. Domaća potražnja je pregrejana, a proizvodni resursi su u potpunosti iskorišćeni. Treba tragati za načinima da proizvodnja robe i usluga budu adekvatno povećani kao odgovor na dalji rast potražnje.
Ravnoteža izvoza (posebno kada se plaća nedostajućim dolarima i evrima), uvoza i odliva kapitala slabi vrednost rublje koja bi trebalo da bude stabilizovana na nivou od 90 prema jednom dolaru. Sve to dovodi do ubrzanja inflacije koja bi na kraju godine mogla da bude između 7,5 i osam odsto. Da bi suzbila inflaciju, Centralna banka je od jula do oktobra udvostručila referentnu kamatnu stopu.
Akcije guvernerke Nabiuline su pomogle privredi ove godine, ali će verovatno usporiti ekonomski rast u 2024, koji bi prema nekim ekonomistima mogao biti od 1,2 do 1,3 odsto. Inflacija bi sledeće godine trebalo da dostigne vrhunac i počne da usporava, ali malo je verovatno da će cilj ruske banke (četiri odsto) biti postignut do kraja 2024.
Pozdanost ekonomije
Predsednik Putin ističe kako ruska ekonomija ima značajnu pouzdanost koju obezbeđuje nekoliko faktora.
Prvo, "to je velika konsolidacija ruskog društva. Druga je stabilnost finansijskog i ekonomskog sistema zemlje" koju je Rusija, na iznenađenje inostranstva, ali i mnogih u domovini, akumulirala tokom prethodnih decenija, naveo je Putin.
Predsednikov ekonomski savetnik Maksim Oreškin je nedavno ukazao da se Rusija suštinski promenila od početka dvehiljaditih, pre svega u sferi privrede. "Dok je Rusija 2000. zauzela 12. mesto, prošle godine je bila peta u svetu." Prema podacima Svetske Banke, BDP Rusije, meren paritetom kupovne moći (PKM), u 2022. je vredeo 5,3 biliona dolara.
Oreškin je izjavio da je Rusija postigla značajan napredak u proizvodnji električne energije. Tokom 2000. je proizvedeno 803 milijarde kilovat-časova (Kwh) električne energije, a 2022. je već bilo 1.139 milijardi Kwh. Rusija je četvrti najveći proizvođač električne energije, posle NR Kine, SAD i tik iza Indije.
"Rusija je svetski lider u nuklearnoj energiji. Skoro 80 odsto takvih energetskih blokova u svetu izgrađeno je koristeći ruske tehnologije i ruske stručnjake", rekao je savetnik predsednika.
U značajnoj temi, prevazilaženju zavisnosti od uvoza, "ako je u oblasti konačne potrošnje i investicija 2000. uvezena svaka treća roba ili usluga, sada je to svaka peta roba ili usluga. Sa 30 odsto, uvoz je smanjen na 21 odsto. To je veoma brza stopa ekonomskog rasta", uverio je Oreškin. Drugi važan aspekt razvoja su domaće tehnologije, posebno u avio industriji, izuzetno važnoj za Rusiju zbog njene ogromne teritorije.
Oreškin je naveo podatke o rekordnom nivou stambene izgradnje, modernizaciji gradske infrastrukture. Govorio je i o povećanju životnog standarda u zemlji i očekivanom trajanju života Rusa. "Započeli smo 2000. godinu sa 65 godina… U 2023. je 74 godine."
Uporedio je to sa prilikama u SAD u kojima je, tokom istog perioda, očekivani životni vek povećan za samo tri godine. "U narednim decenijama suočeni smo sa izazovom da postignemo cilj od 80 godina", dodao je Oreškin.
Posebno je primetan napredak u proizvodnji hrane: Tokom 2000. je uvezeno 40 odsto proizvoda konzumiranih u Rusiji. Sada je to svedeno na 25 odsto.
Žito i zlato
Putin je, pak, naveo da je u Rusiji prehrambena bezbednost potpuna, a zemlja je samodovoljna što se tiče osnovnih artikala. Rod žitarica ove godine je težak 146 miliona tona, uključujući i pet do šest tona iz novih regiona. Biće izvezeno 50 do 55 miliona tona, od čega samo pšenice 45 miliona. "Svaka peta partija pšenice izvezene u svetu, potiče iz Rusije", naveo je ministar poljoprivrede Dmitri Patrušev.
Rezerve zlata u Rusiji na kraju 2022. su iznosile 2.332 tone, rekord za poslednjih 21 godinu. Država je 2000. imala samo 384 tone rezervi dragog metala. Na kraju 2022. je Rusija bila peta u svetu po obimu zlatnih rezervi posle SAD, Nemačke, Italije i Francuske.
Prema podacima Centralne banke, od 1. septembra su međunarodne rezerve Ruske Federacije iznosile 581,6 milijardi dolara, uključujući 144,7 milijardi u monetarnom zlatu. Prognozira je da će rast domaćih rezervi zlata biti nastavljen i u 2024.
U Rusiji kažu kako im ipak ne ide sve divno i krasno. Postoji nedostatak kadrova, problemi sa supstitucijom uvoza, inflacija, slaba rublja, itd. Kao i na mnogim mestima u svetu.
Najjača armija sveta
Treća komponenta ekonomske pouzdanosti po predsedniku Putinu jeste povećanje mogućnosti vojske i organa bezbednosti. Prema američkom časopisu Us News and World Report, Rusija se popela na prvo mesto u rangiranju najjačih armija sveta, a SAD su prvi put posle mnogo vremena drugoplasirane. Treća je NR Kini.
Po časopisu, Rusija je, takođe, treća po ukupnom pokazatelju "moć zemlje". Tu se u obzir uzima pet faktora: liderstvo, ekonomski uticaj, obim i nomenklatura izvoza, politički uticaj, učešće i značaj u međunarodnim savezima.
Naime, postoje snažne države i samo moćne.
Snažne nacije, među mnogobrojnim svojstvima, imaju autentičan duh koji ne čini samo zaricanje za napredak. One imaju doslednu viziju budućnosti. Imaju istinsku svrhu postojanja, deluju za čovečanstvo i pravedniji svet.
Moćne države, za šta god su se nekada zalagale, oslanjaju se na nasilje, prinudu ili pretnju oboma. Moćnici ovog sveta obično imaju prednost, ali dok razaraju druge, pustoše i sebe. Izgubili su zbog načina na koji su sebi sve uskratili. Tako je i američka 70-togodišnja opsesija globalnom superiornošću dovela tu državu u stanje oronulosti.
U korist takvih naroda se točak istorije ne okreće. A predsednik Putin je poručio: "Prijatelji, na dobrom smo putu".
