Rusija ide na svoj (Daleki) istok

U avgustu 2021. je Ves Mičel, u Srbiji znani zvaničnik administracije predsednika Donalda Trampa, pisao kako Rusiji treba glasno zalupiti vrata zapada Evrope i preusmeriti je na Istok. Za takvu preorijentaciju Moskve, pisao je Mičel u časopisu "Nacionalni interes", potreban je oslonac, a on je Ukrajina. Ukrajina, "neutralna" pod okriljem Zapada, sa velikom stajaćom vojskom i obilatom inostranom ekonomskom pomoći, bila bi brana interesima Rusije u Evropi.

Mičelovo predskazanje o preorijentaciji Moskve počelo je da se ostvaruje jačanjem oružanih sukoba u Ukrajini od februara 2022. No dosadašnji rezultati prestrojavanja Rusije na Istok mora da su neočekivani i za Mičela i mnoge zapadne analitičare.

Vojno-politička kriza u Evropi i ekonomski rat Zapada protiv Rusije podstakli su Moskvu da proširi i ojača odnose sa državama u Aziji. Velika većina tih država je neutralna ili prijateljska prema Rusiji. Razvoj odnosa i dinamika trgovinsko-ekonomskih veza sa Azijom korisni su za realizaciju najvažnijih zadataka Rusije.

Deceniju pošto je predsednik Vladimir Putin u Dumi proklamovao politiku "okretanja na Istok" i posle puča na Majdanu i krimske krize 2014, jedan od najvećih zaokreta od 300 godina ka Zapadu orijentisane spoljne politike Petra Velikog ne samo da dobija novo značenje i sadržaj, već i potvrđuje ispravnost takvog izbora.

Tokom 2022. i 2023. godine zemlje Azije i arapskog sveta najaktivnije su razvijale veze sa Rusijom. To potvrđuje neuspeh pokušaja Zapada da izoluje Moskvu na svetskoj sceni. Partnerstvo Moskve i Pekinga je posebno aktivno, ali i drugi regionalni partneri su sve značajniji u sistemu ruskih spoljnoekonomskih veza. Privredne veze i politički dijalog između Rusije i Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN) dinamično se razvijaju, a indijsko-ruski odnosi stekli su novi kvalitet zbog uravnotežene pozicije Nju Delhija prema krizi u Evropi.

Neke azijske zemlje, mada saveznice Sjedinjenih Američkih Država, nastoje da sačuvaju ono što im je bitno u saradnji sa Rusijom. Uopšte, očigledan napredak u odnosima između Moskve i azijskih zemalja povezan je sa dostignućima ruske spoljne politike i sa objektivnim težnjama azijskih zemalja koje ostvaruju svoje nacionalne interese u kontekstu radikalne perestrojke svetskog poretka.

Konfrontacija sa Zapadom ubrzava političko i ekonomsko okretanje Rusije na Istok. Azijsko-pacifički region i Zapadna Azija su postali središnji za Rusiju i zamenili su njene veze sa zapadnim ekonomijama. Istovremeno, azijske zemlje, uprkos pritiscima Zapada, ostaju elastične i proširuju trgovinu sa Rusijom.

Pragmatizam Azije ne dozvoljava potpun prekid veza što se dešava u Evropi, čak i u slučaju pogoršanja političkih odnosa Moskve sa Japanom, Južnom Korejom ili Singapurom koji su, kao retki u tom delu sveta, uveli neke od sankcija Rusiji.

Na nedavnom tradicionalnom međunarodnom ekonomskom forumu u Vladivostoku, neformalnoj prestonici ruske Azije, predsednik Putin je kazao kako zemlja može mnogo da ponudi Azijsko-pacifičkom i regionu Indijskog okeana. Rusija je jedan od vodećih svetskih dobavljača nafte, gasa, vrednih i retkih minerala. U azijske zemlje odlazi 60 odsto ruskog izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Predsednik Rusije izneo je podatak da je trgovinski obrt sa zemljama Indopacifika porastao za 13,7 odsto u 2022. i još 18,3 odsto samo u prvoj polovini 2023. Rusija i Daleki istok otvoreni su za jačanje trgovinskih veza i saradnje. „A potencijal za takvu saradnju jednostavno se ne može preceniti", istakao je Putin.

Ruska trgovina se konačno okrenula sa zapada na istok i jug, saopštila je Federalna carinska služba. Sankcije su doprinele naglom rastu trgovine, pre svega sa Kinom, a potom slede Indija, Turska i Azerbejdžan...

Istovremeno, trgovinska razmena sa evropskim zemljama je naglo smanjena, recimo sa Holandijom, nekada među prve tri zahvaljujući prometu nafte preko luke Roterdam. Trgovina sa Nemačkom je znatno smanjena, iako je ova zemlja ostala u vodećih 10.

Zbog sankcijskog pritiska na Rusiju, podaci o izvozu se ne otkrivaju u potpunosti. Zna se, međutim, da je trgovina sa Kinom porasla za trećinu još 2022. na rekordnih 190 milijardi dolara. U 2023. će promet verovatno premašiti 200 milijardi dolara, cilj zadat najranije za 2024.

Prošle godine Rusija je dramatično povećala, skoro od nule, isporuke nafte i naftnih derivata u Indiju. Sledstveno, bilateralna trgovina između zemalja premašila je 35 milijardi dolara u 2022. U prvih pet meseci 2023. su dve zemlje već ostvarile promet od rekordnih više od 27 milijardi dolara. Rusija je prvi put došla na treće mesto među trgovinskim partnerima Indije.

Trgovina sa Turskom skoro je udvostručena 2022. i premašila je 68 milijardi dolara, što je maksimalni rezultat u istoriji ekonomskih odnosa između dve zemlje. Trgovinski promet sa Azerbejdžanom 2022. porastao je za četvrtinu na 4,1 milijardu dolara.

Svetska banka procenjuje da je u septembru 2023. stanovništvo samo Istočne Azije činilo 1,66 milijardi ljudi i da će ostati nepromenjeno do 2040. To tržište vapi za prehrambenim proizvodima uzgajanim u Rusiji koji ne podležu sankcijama, a Evropska unija (EU) sada odbija da ih uvozi – po sopstvenom izboru. Uporedite to sa gubitkom izvoznog tržišta EU i njegovom populacijom od oko 450 miliona ljudi.

Rusija se nada da će širenjem ekonomske i trgovinske saradnje sa azijsko-pacifičkim regionom moći da popuni izvozne proizvodne kapacitete posle odlaska zapadnih kompanija i održi stabilnost spoljne prodaje energije, kao i fiskalne politike. Jačanje uzajamnosti sa istočnim partnerima, turizam, logistika i investicije na ruskom Dalekom istoku su glavni prioriteti.

U stvari, budućnost države i njen položaj u nastajućem multipolarnom svetu u velikoj meri zavise od ruskog Dalekog istoka. Rusija je daleko najveća zemlja na planeti Zemlji po površini, prostire se na rastojanju od preko 9.000 kilometara i na površini od 17 miliona km2, više od Kine i Indije zajedno. Samo 23 odsto teritorije je zapadno od Urala, ali tu je 85 odsto stanovnika.

"Dalekoistočni federalni okrug je 40 odsto teritorije Rusije i tu su najveće svetske rezerve prirodnih resursa: 81 odsto dijamanata, 51 odsto ruskih šuma i 37 odsto slatke vode, više od 70 odsto ribe, 44% zlata, preko 30 odsto titana, bakra, 27% gasa i 17% nafte... Tu deluju najvažnija strateška preduzeća, morske luke i železnice. Potencijal podzemlja regiona je ogroman, proučeno je samo 35 odsto, uključujući retke sirovine za ekonomiju budućnosti", naveo je Putin.

Uloga Dalekog istoka je višestruko porasla zahvaljujući sankcijama koje su blokirale ruski izvoz na zapadna tržišta i usmerile ga na Istok. Sada su glavni ruski trgovinski partneri u blizini dalekoistočnih regiona, a ne Moskve.

Otkako je Putin došao na čelo države uvek je pridavao veliku važnost razvoju Dalekog istoka. Poslednjih godina je stopa rasta investicija u regionu bila tri puta veća od prosečne za Rusiju. Od 2014. do 2022. ulaganja u osnovni kapital u Rusiji porasle su za 13 odsto, a na Dalekom Istoku za 39%.

Otvoreno je 125.000 radnih mesta i pušteno u rad oko 700 novih preduzeća. Značajni su projekti jednog od najvećih svetskih postrojenja za preradu gasa te gasni hemijski kompleks, kolos za proizvodnju mineralnih đubriva i brodogradilište. Razrađuju se nalazišta bakra i drugih korisnih ruda.

To se odražava i na obim proizvodnje. Stopa industrijskog rasta na Dalekom istoku je impresivna i takođe premašuje prosek u Rusiji. "Ne govorimo o procentualnom povećanju rasta, već o eksponencijalnom", istakao je Putin.

Rusija diversifikuje nacionalnu ekonomiju i postaće globalno važan igrač u oblasti bezbednosti hrane i pružanja kritičnih komponenti za nove industrije, informacione tehnologije i elektrotehniku. Da je Rusija ostala u velikoj meri zavisna od evropskih tržišta – kao od 1992. do 2022. - ovo obnavljanje strateški moćnije Rusije možda se ne bi dogodilo.

Rusija radi na jačanju veza sa Istokom, igrajući tako značajnu ulogu u izgradnji novog međunarodnog ekonomskog poretka. Putin je na Istočnom ekonomskom forumu izjavio da Azijsko-pacifički region, u kontekstu novog svetskog modela koji se gradi protiv "nacrta Zapada", stiče konkurentsku prednost. Istovremeno, uticaj Ruske Federacije takođe raste, dodao je šef države.

Preorijentacija Rusije na Istok već je oduzela globalno liderstvo Grupi sedam (G7) najvećih privreda Zapada. Zemlje BRIKS-a daju značajniji doprinos globalnoj ekonomiji nego G7. Ono što je umanjilo G7, a pomaže zemljama BRIKS-a da napreduju i stvore multipolarni svet ne samo geopolitički, već i ekonomski, jeste i to što azijske ekonomije sa razvijenom proizvodnjom mogu da kupuju jeftine ruske resurse. Dobile su značajnu prednost, što se odrazilo već u ekonomskim pokazateljima 2020-2022.

Rusija se uspešno uklapa u nove ekonomske realnosti u kontekstu raspada starog ekonomskog modela. Moskva se "kladi" na Kinu i Indiju, ne na SAD. Saradnja je obostrano korisna, strateška, osiguravajući suverenitet i dominaciju zemalja u Evroaziji. Dedolarizacija i prelazak na obračunavanja u nacionalnim valutama (80 odsto između Rusije i Kine) dodatno pojačavaju ove efekte.