Drugo oslobađanje Afrike: Vojni udari protiv monetarnog imperijalizma

Dok je Libija pukovnika Moamera el Gadafija 2011. grcala u samrtnom ropcu pod udarima NATO avijacije i njenih saveznika, pobunjenika na tlu, ambasador Alžira u Srbiji Abdelkader Mesdua okupio je grupu ovdašnjih novinara na neformalan razgovor.

Zbivanja u Alžiru susednoj državi su velika pretnja po mir u čitavom regionu Sahela, upozorio je iskusni profesionalni diplomata. Mesdua je govorio o humanitarnoj katastrofi od pretećeg talasa izbeglica iz čitave Afrike, mešanju stranih sila izvan kontinenta i velikoj opasnosti od širenja talasa islamskog terorizma u području Sahela.

Do danas mnogi u svetu, a naročito u Africi, optužuju zvanični Pariz za mešanje u libijske unutrašnje stvari i tragične posledice zbacivanja sa vlasti i mučkog ubistva njenog vođe Gadafija i guranja najprosperitetnije države na kontinentu u užase građanskog rata. Libija je sada uveliko razorena država.

Kaskade krize

Haos u Libiji, proizvod NATO rata koji su pokrenuli Francuska i Sjedinjene Američke Države, provalio je i u susedne, uglavnom krhke i siromašne države južno od Alžira i uticao na destabilizaciju vlasti u njima. Posle uništenja antiislamističke Gadafijeve Libije, tzv. "džihadisti" su naciljali države u regionu, počev od Sirije, a SAD i Francuska su se u sprečavanju toga pokazale kao potpuno neefikasne.

Danas je Sahel, pojas južno od pustinje Sahare od Atlantske obale na zapadu do Crvenog mora na istoku Afrike, suočen sa kaskadom kriza: isušivanje zemljišta zbog klimatske katastrofe, zbog čega Ujedinjene nacije procenjuju da je 18 miliona od više od 103 miliona stanovnika regiona "na ivici gladi"; porast ratobornosti islamista; širenje mreža krijumčara za prevoz oružja, ljudi i droge kroz pustinju; prisvajanje prirodnih resursa - uključujući uranijum i zlato – što čine zapadne kompanije koje su neadekvatno platile za to bogatstvo; i jačanje prisustva oružanih snaga zapadnih zemalja (SAD, Francuska, Nemačka, Italija...) koje grade baze i ne kažnjavaju zlodela svojih vojnika.

Teroristi dejstvuju na teritorijama Burkine Faso, Mauritanije, Malija, Nigera i Čada. U Burkini Faso, oko 40 procenata zemlje trenutno u velikoj meri kontroliše širok spektar naoružanih grupa koje su počele da napadaju posle 2012. godine. U takvim (ne)prilikama nije čudo što je u Sahelu u poslednje tri godine izvršeno šest vojnih udara – u Maliju (avgust 2020. i maj 2021), Gvineja (Konakri, septembar 2021), Burkini Faso (januar i septembar 2022) i 26. jula u Nigeru.

Nijedan od ovih pučeva nije bio iznenađenje. Svuda je vojska preuzela vlast zbog razočarenja neuspehom civilne vlade da suzbije oružano nasilje. Na vojne strukture, kojima upravljaju muškarci između 30 i 40 godina, povećava se pritisak da to one učine.

Monetarni imperijalizam

Deo motivacije za pučeve bila je i želja da bude uklonjeno prisustvo francuske vojske koja je intervenisala u regionu od 2013. kako bi okončala nasilje, ali umesto toga - široko je rasprostranjeno mišljenje - aktivno je učestvovala u njegovom daljem podsticanju. U maju 2022. vojna vlast u Maliju je uspela da iznudi povlačenje francuskih trupa, to su ponovila i njihova braća po oružju u Burkini Faso u januaru 2023, a sada su taj zahtev izneli i pučisti u Nigeru.

U Sahelu se traži i prekid francuske ekonomske dominacije u regionu. Uz preovlađujuće prisustvo francuskih kompanija, naročito se to odnosi na oblike neokolonijalne kontrole - prvenstveno putem valute.

Pri kraju kolonijalne vlasti Francuska je uspela da ubedi većinu svojih bivših poseda u Centralnoj i Zapadnoj Africi, ukupno 14 zemalja, uključujući Mali, Burkinu Faso i Niger, da sačuvaju staru valutu, CFA (CFA) franak. To omogućava Francuskoj da upravlja ekonomskim, valutnim, finansijskim i političkim odnosima sa nekim od svojih bivših kolonija, u skladu sa logikom koja odgovara interesima Pariza.

Senegalski ekonomista Ndongo Samba Sila ocenio je da je CFA franak oblik "monetarnog imperijalizma" koji obuzdava ekonomski rast afričkih zemalja i drži ih zavisnim od Francuske. Zato Sila smatra da su stalne pobune protiv francuskog uticaja "drugi nacionalno-oslobodilački pokret čiji je cilj završetak procesa dekolonizacije“ iz pedesetih i šezdesetih.

"Dok je prva faza ovog procesa bila povezana sa sticanjem političke nezavisnosti od Zapada, ova se tiče sticanja ekonomskog suvereniteta i nezavisnosti". Zbog toga se "u mnogim od ovih zemalja na vojsku gleda kao na lidere koji se zalažu za suverenitet i nezavisnost svojih zemalja, za razliku od izabranih vlada koje su uglavnom marionete Zapada i tokom godina nisu činile ništa da dovedu u pitanje neokolonijalni poredak", zaključuje Sila.

Model demokratske bezbednosti

Anti-francuska osećanja se produbljuju širom Severne Afrike i Sahela. Francuska je posle NATO rata protiv Libije vojno intervenisala u Maliju da bi blokirala brzo napredovanje džihadističkih snaga. To se proširilo dalje na region, paralelno sa tamošnjim masovnim američkim oružanim prisustvom, koje uključuje jednu od najvećih u svetu baza u Agadesu, u Nigeru. Neuspeh Pariza da zaustavi napredovanje pobunjenika u srcu Sahela nagnao je tamošnje zemlje da kritikuju vlasti u Parizu da zanemaruju interese saveznika i da misle samo o sebi.

Sada Francuska odlazi, ostavljajući za sobom vojne vlade loše opremljene za borbu protiv onoga što izgleda kao beskrajni rat. Zato je decembra 2022. premijer Burkine Faso Apoliner Kjelom de Tambela posetio Moskvu kako bi se, izgleda, obratio Rusiji za pomoć u ratu protiv pobunjenika iz Al Kaide.

Uoči Drugog samita Rusija-Afrika, 27. i 28. jula u Sankt Petesrburgu, predsednik Vladimir Putin je u članku za afričke medije objasnio da će Moskva nastaviti da podržava strateške puteve uspostavljanja održivog mira i političke stabilnosti u zemljama na kontinentu zahvaćenim sukobima. Masovni samit je održan pod sloganom "Za mir, bezbednost i razvoj".

Ambasador Oleg Ozerov, rukovodilac Sekretarijata foruma partnerstva Rusija-Afrika, ukazao je i da Moskva nema ni vojne baze ni kontingente vojnika u Africi. "Mi tamo nismo vojno prisutni. Postoje zahtevi ruskoj strani za pomoć u obezbeđivanju bezbednosti. To nije vojno prisustvo. Vojno prisustvo je kada imate pokretne trupe. Mi upućujemo instruktore na zahtev samih afričkih država", objasnio je Ozerov.

Kremlj pomaže afričkim zemljama poput Centralnoafričke Republike, Malija i možda uskoro Burkine Faso, da se uspešno odbrane od pretnji njihovim nacionalnim modelima demokratije od hibridnog rata koji protiv njih vodi Francuska. To je po nekim analitičarima u Moskvi model "demokratske bezbednosti", jeftin i bez posebnih obaveza za svakog od partnera. Njime su učvršćene ove zemlje i njihovi regioni, što doprinosi stabilizaciji čitavog kontinenta.

Alatke za borbu

Nije slučajno što su mnoge afričke zemlje počele da preduzimaju radikalne mere za okončanje nametnute im neokolonijalne kontrole u vreme ubrzanog potiskivanja moći SAD i kada su svetske antiimperijalističke snage počele da obnavljaju svoj uticaj. Nastojanjima zemalja Afrike da se oslobode neokolonijalista doprineli su i napori Rusije da izazove hegemona.

Pristalice antiimperijalističkog privremenog predsednika Burkine Faso, 36-godišnjeg kapetana Ismaila Traorea, sa razlogom su kačile zastave crvene, bele i plave boje, ne američke, već ruske. Postsovjetska Rusija nastavlja tradiciju svog prethodnika da pomaže onima koji traže slobodu od kolonijalnog ugnjetavanja.

Pripadnici antiimperijalističkog pokreta u Burkini Faso iskazivali su simpatije za Rusiju ne samo zbog odluke Moskve da uzvrati udarac širenju NATO-a u Evropi. Činili su to i zato što Rusija nekadašnjim kolonijama pruža alatke za borbu protiv terorista iza kojih smatraju da stoje SAD. U zemljama u razvoju smatraju da im Rusija pruža sredstva za postizanje građanske stabilnosti usred pokušaja imperijalista da zadrže dominaciju i destabilizuju ih neokolonijalnim okupacionim institucijama poput američke vojne komanda za Afriku (AFRIKOM).

Reka (svih) reka

Niger, poslednji u "pojasu vojnih udara" u Sahelu, u prevodu sa jezika jugoistočnih Tuarega tamašek znači "velika reka", "reka (svih) reka". Prostrana zemlja (više od 1,2 miliona kvadratnih kilometara sa 25 miliona stanovnika) jedna je od najsiromašnijih zemalja na svetu, a sada je postala centar strateških interesa niza globalnih igrača. Uopšte, područja Sahela su među glavnim u kojima se sukobljavaju interesi velikih i regionalnih sila, pre svih SAD i Rusije. Svoju poziciju gradi, takođe, NR Kina, ali i Francuska, Iran, Turska, Saudijska Arabija, Izrael, UAE...

Nove vlasti Nigera odmah su obelodanile svoju antiimperijalnu i antikolonijalnu orijentaciju i usmerenje na ekonomski suverenitet, dok stanovništvo jasno iskazuje prorusko raspoloženje.

Sa druge strane, prozapadna ekonomska zajednica Zapadne Afrike (EKOVAS) je obustavila sve komercijalne operacije sa Nigerom, zapretila zamrzavanjem imovine vojske umešane u puč i za njih zatvorila granice. Predstavnici nekoliko zemalja EKOVAS izjavili su da su spremni da obezbede vojsku za vojnu operaciju u Nigeru.

Ukoliko EKOVAS pokrene vojnu intervenciju u Nigeru, smatraju upućeni, malo je verovatno da će to dovesti do održive vlade u zemlji, a nesuglasice unutar ovog regionalnog udruženja govore o nespremnosti država članica da rizikuju. Eksperti smatraju da postojanje neslaganja u EKOVAS-u može ukazivati da njegovi članovi verovatno neće rizikovati jedinstvo Unije radi "neke trenutne svrhe" u Nigeru.