Prževaljskov konj – divlji gorostast koji je povezao Rusiju i Kinu

Tokom 19. stoleća, ruski istraživači pohodili su centralne delove Azije i odlazili sve do Kine, uspostavljajući veze dva naroda započete nekoliko vekova ranije.

Njihova istraživačka uloga u "Velikoj igri", kako je nazvano tadašnje geopolitičko nadmetanje Rusije i Velike Britanije za premoć u Aziji, bila je vrlo zapažena, a u nekim slučajevima poprimila je obrise legende.

Naš izbor

"Velika igra", Grombočevski i Janghazbend: Kada je geopolitiku krojilo gospodstvo i poštovanje

Jedan od pomenutih ruskih istraživača bio je Nikolaj Mihailovič Prževaljski (1839 – 1888) koji je otkrio vrstu divljeg konja koji je potom nazvan Prževaljskov konj, odnosno konj Prževaljskog.

Posredi je jedina preživela vrsta divljeg konja koja nikada nije bila pripitomljena. Zbog ove okolnosti, Prževaljskov konj danas predstavlja "živi fosil". 

Ključnu ulogu odigrali su naučnici iz Sankt Peterburga

Tokom putovanja po severozapadnom delu današnje Kine, lovci i nomadi iz tih krajeva Prževaljskom su govorili o divljim konjima koji žive u stepama i na rubu pustinja Gobi i Taklamakan. Prževaljski je uspeo da pribavi kožu i lobanju misterioznog divljeg konja. Uzorke je, potom, poslao u Sankt Peterburg, tamošnjim naučnicima.

Na osnovu tih primeraka, ruski zoolog Ivan Poljakov je 1881. godine u potpunosti naučno opisao novu vrstu konja i nazvao je Equus przewalskii u čast Prževaljskog, jer je on obezbedio materijal i skrenuo pažnju na životinju.

Osim divljeg konja, Prževaljski je prvi naučno opisao još tada nepoznatih vrsta: Prževaljskove gazele i centralnoazijske divlje kamile.

Enciklopedija "Britanika" Prževaljskovog konja, koji i danas živi na severozapadu današnje Kine, opisuje kao konja žućkaste ili svetloriđe boje, sa tamnom grivom i repom i, najčešće, tamnom prugom duž kičme.

"Griva je kratka i uspravna, bez čuperka. Nisko izražen greben prelazi u uska leđa, a sapi su kratke i strmo spuštene. Visok je oko 12 do 14 šaka (122 do 142 centimetra). Prževaljskov konj podseća na grubog domaćeg ponija", navodi enciklopedija "Britanika".

Sudbina ovog "živog fosila", koji simbolički povezuje Kinu, u kojoj mu je stanište, sa Rusijom, čiji su ga istraživači pronašli i u naučnom smislu prepoznali i opisali, još uvek je neizvesna, premda broj jedinki neprekidno raste.

"Više ekspedicija između šezdesetih godina 20. veka i sredine devedesetih nije uspelo da pronađe ovog konja, pa je proglašen izumrlim u divljini. Naučnici su pretpostavljali da su se preostale divlje jedinke verovatno ukrstile sa poludivljim pripitomljenim konjima i da je podvrsta izgubila svoja prepoznatljiva obeležja. Međutim, jedan odrastao primerak pronađen je u divljini 1996. godine, nakon čega je Međunarodna unija za zaštitu prirode ovu vrstu ponovo svrstala u kategoriju kritično ugroženih", navodi enciklopedija "Britanika".

Kina pre četiri decenije pokrenula program spasavanja vrste

Pre četiri decenije, Kina je pokrenula "Program povratka divljeg konja", pa broj jedinki Prževaljskovog konja premašuje devetsto jedinki, što čini, približno, trećinu ukupne svetske populacije.

U Kini ističu da evoluciona istorija Prževaljskovog konja traje šezdeset miliona godina, kao i da su u toj zemlji osnovane baze za razmnožavanje jedinki ove vrste. Kako je nedavno počela kineska godina konja, Prževaljskov konj je u mnogim manifestacijama dobio svoje zapaženo, takoreći počasno mesto.

"Ova retka vrsta konja postala je vodeći simbol ekološke obnove, kao i novi kulturni simbol koji je poslužio kao inspiracija za stvaranje Čengčenga, maskote Prolećne festivalske gala večeri koja je početkom 2026. upriličena povodom početka godine konja", preneo je list "Čajna dejli".

Ključna faza procesa ponovnog vraćanja Prževaljskovog konja u divljinu odigrava se u Nacionalnom rezervatu prirode "Zapadno jezero Dunhuang", u provinciji Gansu.

Džang Ćangvej, direktor Centra za zaštitu ugroženih životinja provincije Gansu, koji se nalazi u gradu Vuveju, izjavio je da je između 2010. i 2025. godine u tamođnji rezervat pušteno 56 jedinski Prževaljskovog konja.

Tokom ove godine, u pomenutom centru za uzgoj konja očekuju još šest ždrebadi Prževaljskovog konja, a cilj centra je da uspostavi zdravu populaciju sa stabilnom smenom generacija.

"Program je dostigao tehnički vrhunac prošle godine, najvećom kineskom operacijom preseljenja na velike udaljenosti. Pod vođstvom profesora Hu Defua sa Pekinškog šumarskog univerziteta, organizovano je prevezeno 28 konja na razdaljinu od 1.030 kilometara od centra u Vuveju do rezervata u Dunhuangu, uz primenu pionirske metode takozvanog slobodnog transporta. Za razliku od tradicionalnog prevoza u sanducima, uz upotrebu anestezije, koji je često dovodio do uginuća, operacija iz 2025. godine završena je bez ijednog uginuća", navodi "Čajna dejli".

Do sada je centar u Vuveju odgojio i pustio u prirodu više od trista Prževaljskovih konja. Do septembra prošle godine, populacija u rezervatu premašila je dvesta jedinki, formirajući 28 krda, što je značajan korak ove neobične vrste ka opstanku i samoodržanju.

Prževaljski je rođen je 31. marta, odnosno 12. aprila po novom kalendaru 1839. godine u Smolensku. Preminuo je 20. oktobra, 1. novembra po novom kalendaru 1888. godine u Karakolu, tada u Ruskom Carstvu, danas u Kirgistanu.

Izveštaji sa njegova prva dva putovanja po Aziji objavljeni su na ruskom, ali i na engleskom jeziku: "Mongolija, zemlja Tanguta i pustoši severnog Tibeta" (1876) i "Od Kulje, preko Tjen Šana do Lop Nora" (1879).