Faktor stabilnosti: Kako odnosi Rusije i Kine istrajavaju u svim svetskim trzavicama | Dan uveče

Odnosi Rusije i Kine ostaju nepokolebljivi pred bilo kakvom olujom, i to ne predstavlja samo slogan, već konstataciju činjenice dokazane nizom procesa u kojima ove dve zemlje igraju stabilišuću ulogu, složili su se kineski predsednik Si Đinping i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov tokom razgovora u Pekingu.

Do utvrđivanja veza dveju sila, koje ove godine obeležavaju 30. godišnjicu od potpisivanja strateškog partnerstva za jednakost i međusobno poverenje za 21. vek, dolazi u trenutku kada svet potresa niz kriza, od kojih su neke direktno izazvane potezima Sjedinjenih Američkih Država.

Lavrov: Neće biti lako razvezati čvor na Bliskom istoku

Uprkos privremenom primirju, trzavice između Vašingtona i Teherana se nastavljaju.

Dok je američki predsednik Donald Tramp uveo ono što je nazvao sopstvenom blokadom Ormuskog moreuza, a Iran juče objavio da će potpuno otvoriti moreuz za komercijalna plovila do isteka desetodnevnog primirja između libanskog Hezbolaha i Izraela, Teheran je danas objavio da se blokada nastavlja usled onoga što je nazvao piratskim ponašanjem Vašingtona.

Tokom sastanka sa kineskim kolegom Vang Jiem u Pekingu, Lavrov je poručio da kriza na Bliskom istoku predstavlja čvor koji se ne može razrešiti presecanjem, ali i da situacija u Palestini, odnosno Pojasu Gaze i na Zapadno Obali, ne sme biti potisnuta u drugi plan.

Šefovi ruske i kineske diplomatije dotakli su se i humanitarne krize na Kubi, izazvane energetskom blokadom koju su uvele Sjedinjene Države. Lavrov je ovom prilikom napomenuo da je Moskva poslala prvi tanker sa 100.000 tona nafte na Kubu, te da Rusija i Kina nastavljaju da pružaju političku, ekonomsku i humanitarnu pomoć toj zemlji, i izrazio nadu da Vašington neće moći da se vrati vremena direktnog kolonijalnog ugnjetavanja slobodnih naroda.

Sergej Lavrov i Vang Ji takođe su potpisali plan kontakata između svojih ministarstava za 2026. godinu, kao pripremni korak za posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Pekingu.

Gde je u toj priči Amerika koja je svesno sebe stavila u nezavidan položaj otpočevši rat protiv Irana, gde je Evropa iz koje sve češće stižu poruke da se saradnja sa Rusijom mora obnoviti? To su samo neka od pitanja na koja su u emisiji "Dan uveče" pokušali da odgovore analitičar Nenad Pekez i novinar portala Princip.info i geopolitikolog Vanja Glišin.

Sagovornici RT Balkan složili su se da su agresija SAD na Iran, ali i dešavanja u Venecueli dovela do zbližavanja zemalja Globalnoj juga.

Lavrov posle razgovora sa Sijem: EU bi da stvori od Srbije tampon zonu za konfrontaciju sa Rusijom

Vanja Glišin kaže da, ukoliko se posmatraju odnosi Rusije i Kine, vidi se da je došlo do intenziviranja saradnje u svakom segmentu i zajedničkog diplomatskog delovanje prema trećim stranama. 

"SAD su svojim nepromišljenim potezima uspele da postanu zajednički neprijatelj Rusije i Kine i ubrzale su proces približavanja zemalja na evroazijskom tlu. A zašto je bitno to približavanje? Imamo intelektualce koji smatraju da je Evropi neophodna Rusija zbog energenata, a da je Rusiji potrebna tehnologija iz Evrope. Međutim, SAD još uspevaju da to spreče izazivajući konflikte i sukobe", naveo je on.

Dodaje da ono što se moglo videti za vreme drugog mandata Donalda Trampa predstavlja oličenje američkog licemerja, jer stalno pozivaju na pregovore, a sa druge strane aktiviraju žarišta. 

"Sa SAD nisu mogući otvoreni pregovori. Videli smo pregovore sa Iranom, došlo je do uspostavljanja primirja bez mira. Mir na Bliskom istoku neće biti uspostavljen u dogledno vreme. Ukoliko bi došlo do mira na Bliskom istoku i konsolidacije tih država, Iran bi postao respektabilna sila koja bi mogla da ugrozi Izrael, Tursku...", naveo je on.

Smatra i da iranski saveznici ne pomažu u dovoljnoj meri toj zemlji i da multipolarni poredak još nije nastupio.

"Da bi nastupio multipolarni poredak moraju da postoje bar dve globalne sile uz SAD, ali sile koje na respektabilan način koriste mehanizme meke i tvrde moći. Mi sada imamo sile koje imaju sve aspekte tvrde moći, ali nedovoljno koriste aspekte meke moći", pojasnio je Glišin.

I Nenad Pekez se slaže da je agresija Sjedinjenih Američkih Država dovela do zbližavanja zemalja Globalnog juga. Ukazao je da su one i ranije blisko sarađivale kroz ŠOS, BRIKS, ali da je aktuelna politika SAD dovela do novog zbližavanja.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo o čemu su razgovarali Lavrov i Vang Ji

Na udaru SAD su, kako kaže, sve zemlje koje teže nezavisnosti, zemlje koje teže da uspostave multipolarni svet. Ističe da se protiv tih zemalja rat vodi svim sredstvima, ne samo vojnim, već i ekonomskim.

"Imate izazivanje unutrašnjih nemira. U Iranu su nemiri trajali mesecima. Amerikanci su otvoreno priznali da su bili umešani u te nemire. Ukoliko to ne uspe, onda kreću vojnim sredstvima. Tako je bilo i u Srbiji. To su sve proverene metode da dobiju ono što žele", rekao je Pekez.

Smatra da će rat u Iranu izazvati domino efekat i da jedino što može da disciplinuje SAD je ekonomska kriza koja će se osetiti.