Kriza na vidiku: Kako blokada Ormuskog moreuza utiče na svetsku ekonomiju? | Dan uveče

Uprkos krhkom dvonedeljnom primirju koje je stupilo na snagu prošle nedelje, ali i početku pregovora dve strane u Pakistanu, ne nazire se kraj geopolitičkoj krizi na Bliskom istoku, koja je eskalirala nakon američko-izraelskog napada na Iran 28. februara. 

Kraj primirja? I Teheran i Vašington demantuju da je došlo do produženja dogovora

Dok se diplomatski napori za okončanje sukoba nastavljaju, ostatak sveta sa strepnjom gleda na razvoj događaja na Bliskom istoku, a ekonomski potresi izazvani blokadom Ormuskog moreuza postaju sve vidljiviji.

Ormuski moreuz jedan je od najznačajnijih – ako ne i najznačajniji – vodeni put kada je u pitanju trgovina energentima, ali i jedno od retkih strateških uskih grla za koje ne postoje alternativni pravci.

Procenjuje se da je pre izbijanja rata na Bliskom istoku kroz taj tesnac proticalo oko 20 odsto svetske trgovine naftom, kao i slična količina globalne trgovine tečnog gasa.

Zatvaranje moreuza je, međutim, stvorilo "rupu" u globalnoj ponudi nafte od čak 9 milijardi barela dnevno, što je uporedivo sa ukupnom potrošnjom tog resursa u pet vodećih zapadnoevropskih ekonomija - Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i Italiji.

Posledice krize na Bliskom istoku na globalna tržišta energentima već se osećaju, a prema pisanju "Blumberga", situacija će se izvesno dodatno pogoršati.

O tome da li svet ide ka novoj krizi ili čak recesiji i koliko smo spremni, kao i ko će platiti najvišu cenu u emisiji"Dan uveče" na RT Balkan govorili su zamenik direktora Ekonomskog instituta Ruske akademije nauka Mihail Lobanov i ekonomski analitičar Drago Matović. 

Lobanov je istakao da je najveća posledica svakako nestašica energenata i podsetio da su neke zemlje veoma zavisne od energenata sa Bliskog istoka. Naveo je da kroz Ormuski moreuz prolazi oko 20 odsto svetske nafte. 

"Onda, naravno, postoje sekundarni efekti koji su vezani za inflaciju, ali je trenutno najteža situacija sa nestašicom energenata", naveo je Lobanov. 

Matović je kazao da ćemo tek videti nestašicu svega. 

"Starteške rezerve su bile otvorene preventivno da bi se smanjile cene nafte, a ne nestašica. Tek treba da dođemo do fizičke nestašice tog resursa", kazao je Matović i dodao da ćemo videti poskupljenje hrane, poljoprivrednih proizvoda i sve druge efekte. 

Istakao je da dugoročno ne postoji alternativa za plastiku ili druge proizvode. 

Lobanov je naveo da će se nestašica usled sukoba osetiti i za šest do devet meseci. 

Naš izbor

Teorija ludaka: Strateška psihoza u Vašingtonu

"Zbog toga ta kriza je kao kolač koji ima nekoliko slojeva", naveo je gost Lobanov. 

Lobanov je kazao da stručnjaci više neće reagovati na izjave američkog predsednika i signale, već na ono što se konretno događa na terenu. 

Matović je ocenio da najveći udar osećaju siromašne države i države u razvoju. 

Naveo je da će svaka država, koja je srednjih primanja, poput Srbije i drugih, osetiti skok cena. Naglasio je i da stručnjaci više ne veruju Trampovim izjavama o kraju rata. 

"Evropska unija se nije pripremila ni za jedan šok koji desio", kazao je Matović. 

Govoreći o tome što se EU odriče jeftinih ruskih energenata, Lobanov je rekao da će cene rasti i dodao da neki ljudi ne znaju da je EU do skoro koristila tečni prirodni gas iz Rusije. 

"Evropska unija se 2022. godine delimično spremila za ovu krizu, zato što su one zemlje koje najviše koriste prirodni gas smanjile potrošnju", kazao je Lobanov. 

Istakao je da je rat poremetio lance snabdevanja mnogih sirovina.