Minsk, ili: Jedan pogled iskosa
Zamislite da im dođu SAD, Brisel, ili MMF da ih "popravljaju". Kakav bi bio rezultat tog popravljanja. Od Belorusije ima šta da se nauči
Krajem oktobra bio sam u delegaciji 13 poslanika iz Srbije u Minsku. U glavnom gradu Belorusije smo proveli četiri dana i ovaj tekst je neka vrsta putopisa, ili, bolje, kratkog zapisa o toj zemlji.
U dva dana smo imali važne događaje.
Jedan je polaganje kamena temeljca za izgradnju crkve Svetog Save u Minsku koja će po izgledu biti apsolutno verna kopija Pećke patrijaršije. Drugi je razgovor sa državnim predstavnicima: predsednikom donjeg doma parlamenta Belorusije, ministrom za sport i turizam i u nastavku razgovor u njihovoj privrednoj komori (uz našu parlamentarnu delegaciju iz Srbije je bilo i tridesetak privrednika), gde je pozdravni govor održao ministar za trgovinu, a uvodno izlaganje direktor za strana ulaganja i privatizaciju Belorusije.
Jedan dan smo proveli u razgledanju znamenitosti, a jedan dan sam odredio da obiđem njihov Narodni muzej koji sadrži i dela savremene umetnosti, da se sam prošetam i provozam Minskom, kako bih stekao neposredniji uvid u to kako se živi.
Planski izgrađen
Sam Minsk je užasno stradao (kao i cela Belorusija) u Drugom svetskom ratu, tako da je ceo planski izgrađen. Nešto kao naš Novi Beograd, samo sa još boljom saobraćajnom infrastrukturom. Gužva u špicu je, uprkos tome što je Minsk veći od Beograda, kao kod nas u 14 časova, a u 14 ili 15 časova u strogom centru Minska je saobraćaj kao u Beogradu iza ponoći. Imaju dve metro linije i grade treću.
Cela Belorusija je kao jedna ogromna Vojvodina, samo izuzetno pošumljena. I u samom Minsku je najlepši utisak u kombinaciji mnogih vodenih površina i divnih, brojnih, ogromnih parkova. Samo jedna reka (Svisloč) protiče kroz Minsk, veličine otprilike kao pola Save, ali su oni napravili brojna veštačka jezera, tako da se u samom centru smenjuju šume kao u Topčideru i vodene površine.
U širem centru su brojni spomenici onima koji su dali svoje živote za Belorusiju i njenu slobodu.
Kante za đubre nigde nisam video, ali jednog papirića ili opuška nema na ulici. Grafiti ne postoje.
Vozni park je prosečno kao u Beogradu ili za nijansu nešto bolji. Veoma luksuznih automobila ima manje, a među njima polovina su sa ruskim tablicama.
Trgovine su kao kod nas, s tim što je njihova estetika iza naše. Uopšte, funkcionalnost je odlična, a estetika ne baš. Urednost je zato maksimalna.
Sve je jeftinije nego u Beogradu. Taksi duplo jeftiniji. Ostali pokazatelji su još povoljniji za Belorusiju.
Dakle ovako:
1. U Belorusiji je puna zaposlenost, što znači da je nezaposlenost na nivou 1-2 posto. To predstavlja otprilike procenat ljudi koji sami daju otkaz dok traže novi posao.
2. Cena stanova je između 1.500 do 1.700 evra po kvadratu. Standard gradnje im je veoma visok, zahteva se obavezna izolacija 20cm kamenom vunom i obavezno ugrađivanje dvoslojnih prozora za izolaciju toplote.
3. Banke su pretežno državne. U kombinaciji domaćih banaka i pune zaposlenosti stambeni krediti se dobijaju veoma brzo i lako.
4. Kamata na stambene kredite je 5,5 posto fiksno na kredit od 20 godina. Kamata je suštinski na nivou inflacije, tako da građani zapravo dobijaju beskamatne kredite za stanove.
5. Fakulteti su državni i daju visok kvalitet znanja. Plan upisa prati pretpostavljene potrebe za kadrovima, tako da svako ko završi fakultet odmah dobija posao na obavezne dve godine (kao neka vrsta staža) od države.
6. Poljoprivreda im je veoma važna grana (prihod je oko osam milijardi dolara godišnje) a Belorusija je zadržala kompletnu industriju vezanu za poljoprivredu u domaćem vlasništvu. Od traktora, kombajna (uzgred rečeno, izvanrednog odnosa kvaliteta i cene) do prerađivačke industrije.
7. Slično nama, brzo se razvijaju u IT tehnologijama.
8. Nema neobrađenog poljoprivrednog zemljišta.
9. Kako Belorusija nema ni more ni planine, glavni oblik turizma je banjski turizam. On je dvostruko razvijeniji nego u Srbiji i popunjenost kapaciteta je 100 odsto tokom cele godine. To je pokazatelj da država dotira boravak u banjama i da one služe pre svega za odmor ljudima koji žive od svog rada, dakle većini stanovnika.
10. Ako porodica dobije treće dete, država joj daje stan besplatno.
Glavni oslonac u privrednom smislu im je potpuna uklopljenost u evroazijske ekonomske integracije koje pored Rusije obuhvataju i Kazahstan, Kirgistan i Azerbejdžan, što ukupno čini stanovništvo od oko 180 miliona ljudi. Dovoljno za održivi razvoj i da pristupa drugim tržištima nema. Toga ste odmah svesni kada sletite iz Moskve u Minsk – uopšte nema pasoške kontrole. Kao na unutrašnjem letu, uzmete svoj kofer i idete napolje.
E, sad, zamislite da im dođu SAD, Brisel, ili MMF da ih "popravljaju". Kakav bi bio rezultat tog popravljanja.
U poređenju s Belorusijom naša okrenutost tom istom Briselu i MMF-u se jasnije uočavaju kao naši osnovni razlozi svih negativnih pojava: od deindustrijalizacije domaće privrede, nefunkcionisanja poljoprivrede uprkos značajnim budžetskim izdvajanjima, demografskim problemima, kvaliteta obrazovanja, do urušenog urbanizma i saobraćaja koji je pred hroničnim infarktom.
Od Belorusije ima šta da se nauči.
