Zamrznuti konflikt

Da se razumemo: Srbija i Srbi uopšte nisu za konflikt. Ni "zamrznuti" ni "odmrznuti".

Mi smo protiv državnosti tzv. Kosova. Zapadni neprijatelji tu našu odlučnost da ne prihvatimo uspostavljanje državnosti tzv. Kosova tumače kao konfliktni stav i, pošto istrajavamo na njemu, to stanje podvode pod svoju tezu o "neprihvatljivosti održavanja zamrznutog konflikta".

Prema tome, sve teze o "zamrznutom konfliktu" su podmetačine naših zapadnih (ne)prijatelja.

Ko od naših političara napada one koji ne žele da popuste, ni za milimetar, u korist uspostavljanja državnosti tzv. Kosova, razvijajući argumentaciju o navodnoj neodrživosti, ili štetnosti podržavanja zamrznutog konflikta, u stvari rade za te iste, zapadne interese.

Beograd je u kontinuitetu bio za to da se odmah uspostave odnosi koji isključuju konfliktne povode, od sredine juna 1999. godine pa sve do danas. I sve u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN koja je i doneta kako konflikta ne bi bilo do konačnog rešenja odnosa Beograda i Prištine.

Nismo mi tako odlučili, nego Ujedinjene nacije. I mi samo dosledno taj stav UN i podržavamo sve ove godine.

Rezolucija 1244 Srbiji garantuje suverenitet

Po konceptu Rezolucije 1244 Srbiji se garantuje suverenitet opredmećen u kontroli granica, isključivoj nadležnosti u oblasti vojske, spoljne politike, monetarne politike i pitanja od značaja za funkcionisanje jedinstvenog tržišta, a Kosovu (u rezoluciji je KiM tako označeno) veoma široka autonomija u svim drugim oblastima.

I to je trebalo sporovesti odmah, a onda u tako uređenim odnosima mirno dalje pregovarati o svim drugim pitanjima. Bez ikakvog konflikta.

Zapad je podstakao OVK da odmah od 11. juna 1999. krene u etničko čišćenje Srba i pretvorio vrh OVK u političke lidere tzv. Kosova. Zatim je pogazio sve obaveze prema suverenitetu Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244 i preduzeo sve mere da se onemogući povratak preko 200.000 prognanih Srba i drugog nealbanskog stanovništva na KiM.

Njihovi predstavnici su direktno lagali u pogledu daljih obaveza neutralizacije konflikata kod razmene zatvorenika, tako što su Albance za koje su garantovali da će nastaviti sa odsluženjem kazne zatvora pustili na slobodu kao heroje.

Ni tu nisu stali, nego su dalje podsticali pogrome Srba i pre 2004. godine i posle toga, podstakli proglašenje tzv. nezavisnosti Kosova, uspostavili do današnjih dana pravni sistem neodgovornosti Albanaca za zločine protiv Srba (i Albanca koji su hteli iskreno da svedoče o tome ko su zločinci), i da ne nabrajam dalje.

Kršenje međunarodno pravo

Jedini izvor konflikta na Kosovu i Metohiji, od 10. juna 1999. godine do danas jesu postupci Zapada i predstavnika Albanaca koji neprekidno krše međunarodno pravo u celini i posebno Rezoluciju 1244, sa jednim jedinim neposrednim ciljem, a to je uspostavljanje državnosti tzv. Kosova. I naravno, onim daljim ciljem, suštinskim uništavanjem Srbije.

Otuda razrešenje konflikta uopšte nije moguće tako što će se izvršioci svih mogućih kršenja međunarodnog prava, uključujući i sprovođenje etničkog čišćenja Srba u protekle 24 godine sa prostora Kosova i Metohije, nagraditi uspostavljanjem neke državnosti na teritoriji Srbije, a Srbija, koja poštuje dogovorene uslove rešavanja konflikta u skladu sa Rezolucijom 1244, naterati da prizna državnost tzv. Kosova.

Upravo suprotno: insistiranje na takvom scenariju predstavlja podsticanje održavanja konflikta i stalne opasnosti od njegove eskalacije. Za sve to je isključivo odgovoran Zapad. Pre svih, SAD.

Predlog SAD, koji u javnosti označavamo kao predlog Francuske i Nemačke koji je postao i zvanična platforma EU (u daljem tekstu: Predlog) u potpunosti nastavlja prethodnu destruktivnu politiku Zapada.

Kako nam je potvrđeno sa svih upućenih strana, ono što je bilo dostupno u javnosti kao tekst Predloga je 90 odsto tačno.

E, pa, sadržina tih 90 odsto tačnih odredbi Predloga je 100 odsto u korist uspostavljanja državnosti tzv. Kosova.

Oni misle da nam mogu podvaliti tako što se ne govori o stolici u UN za tzv. Kosovo. Nije sporna samo "stolica u UN" nego bilo kakav oblik državnosti u međunarodnim odnosima tzv. Kosova. Apsolutno je protivustavno u ime Srbije potpisati/prihvatiti bilo šta što olakšava prijem tzv. Kosova u NATO i/ili EU. A sve odredbe, od prve do poslednje, Predloga upravo uspostavljaju državnost tzv. Kosova.

Naše je da ne prihvatimo ništa

Teza koja se nameće, kako mi ne možemo da utičemo na to šta će NATO ili EU raditi sa kandidaturama tzv. Kosova, nema nikakve veze sa našim izričitim odbijanjem da svojim potpisom na bilo koji način doprinesemo da oni lakše budu primljeni gde god hoće da ih prime. Bez nas neka odlučuju. Ali, da je to realno moguće, zašto bi gubili vreme sa nama? Naše je da ne prihvatimo ništa.

Kako možemo čitati između redova, manevar Zapada će biti da se insistira oko prihvatanja ZSO od strane Prištine, s tim da će naknadno biti teško dogovoriti nadležnosti ZSO. Kao da se pitanje formiranja ZSO uopšte može smatrati rešenim bez definisanja njenih nadležnosti. Očigledno žele da ovim međukorakom opet dobiju neko novo popuštanje od strane Srbije, a da zatim isprazne ZSO od svakog sadržaja srednjeg nivoa vlasti u okviru autonomije Kosova i Metohije. I taj pokušaj se ima rezolutno odbiti.

Deo intelektualaca misli da je našao ubedljivu metaforu za odricanje od Kosova i Metohije, pa nas podučavaju da, kada vam bandit kaže "pare ili život", vi naravno date pare da biste sačuvali život. Baš mi se sviđa ta metafora. Ali u ovom slučaju Zapad nam kaže "daj život odmah, a i pare ću ti uzeti malo kasnije". Upravo zato i jeste tako lak odgovor na dilemu pred kojom se nalazimo, i zato i imamo oko 90 odsto naroda spremnog da ne prihvati ucene.

U ovakvim okolnostima najgore što bi Srbija mogla da uradi bilo bi uvođenje sankcija Rusiji. Distancirati se od najvećeg zaštitnika međunarodnog poretka koji štiti naš suverenitet, u jeku agresivnog novog talasa napada Zapada na nas, isto je što i demobilisati vojsku u toku rata.

"Parafraza" predloga iz 2007. godine

I zaista nije lako pregovarati. Nema ničega, ali baš ničega što bi pregovarač u ime Srbije mogao da prihvati u Predlogu koji se lažno prikazuje kao nov. Nije čak ni nov, to je "parafraza" predloga iz sada već daleke 2007. godine. Koji smo tada, u mnogo težim uslovima, glatko odbili.

Radi očuvanja saglasnosti koju imamo – da nikakva državnost tzv. Kosova nije prihvatljiva, da nećemo da uvodimo sankcije Rusiji i da ne damo Srpsku, da nabrojim samo najvažnije – potrebno je da se posle svakog američkog tumačenja razgovora s našim zvaničnicima, u kome oni iskažu nekakvo zadovoljstvo, izađe u javnost i bez ikakve relativizacije ponovi (iznova i iznova): da nema ni stolice u UN ni bilo kakve saglasnosti Srbije za bilo kakav oblik državnosti tzv. Kosova u evroatlantskim integracijama i međunarodnim odnosima uopšte, da se neće uvoditi sankcije Rusiji, i da će se braniti Srpska u skladu sa Dejtonom, onako kako to čini i sama Banja Luka.

Da među nama ne bi bilo konflikta, kad nam već konflikt nameću.