Brazilska depilacija američkog dolara

Dok preko Atlantika u Evropu stižu inflacija, masovni protesti i socijalno-ekonomska neizvesnost izazvana "proksi" agresijom SAD protiv Rusije u Ukrajini, a posredno i protiv same Evrope, sa Dalekog istoka ka Starom kontinentu pristižu blagotvorne poruke o budućnosti zasnovanoj na pravdi, međunarodnom pravu i obostrano korisnoj saradnji.

Dok kolektivnom Zapadu još uvek zvone u ušima (iznenađujuće) pekinške poruke Emanuela Makrona o smanjenju zavisnosti Evrope od SAD, ove nedelje u Kini su se obreli nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbo i predsednik Brazila Luis Inacio Lula da Silva.

Poseta nemačke ministarke, za koju se u Vašingtonu nadaju da će povući granice ograničenja u odnosima Brisela sa Pekingom i "ispeglati" Makronove degolovske nestašluke, u potpunoj je senci posete brazilskog predsednika.

Malo je medija u Evropi početkom ovog meseca prenelo vest da je kineski juan u deviznim rezervama Brazila premašio evro, postavši druga međunarodna rezervna valuta te zemlje. Ili tu vest, naprosto, nije preneo nijedan evropski medij?

Uopšte uzevši, ni vest da je BDP zemalja BRIKS-a, mereno prema paritetu kupovne moći, nadmašio BDP zemalja okupljenih u G7 (SAD, Kanada, Velika Britanija, Francuska, Italija, nemačka i Japan) nije posebno ispraćena u Evropi, a upravo ta vest, zajedno sa najavama da bi BRIKS mogao da stvori sopstvenu valutu, predstavlja najveći izazov finansijskoj hegemoniji američkog dolara. 

Zemlje BRIKS-a čine 41 odsto svetske populacije i pokrivaju, za sada, 16 odsto svetske trgovine. Ovih pet zemalja doprinose sa oko 31,5 odsto globalnom BDP-u, u poređenju sa 30,7 odsto koje ostvaruju zemlje G7.

Predsednik Brazila, koji postaje sve aktivniji deo BRIKS-a, pozvao je u četvrtak zemlje ove međunarodne organizacije da pronađu alternativu i zamene američki dolar u spoljnoj trgovini.

Ove reči brazilski predsednik izgovorio je, nimalo slučajno, tokom posete Novoj razvojnoj banci u Šangaju, međunarodnoj finansijskoj instituciji koju su osnovale upravo zemlje BRIKS-a. Nimalo slučajno, bivša predsednica Brazila, Dilma Rusef, imenovana je za novu izvršnu direktorku ove banke.

"Zašto institucija, poput banke BRIKS-a, ne može da ima valutu za finansiranje trgovinskih odnosa između Brazila i Kine, između Brazila i svih drugih zemalja BRIKS-a?", upitao je brazilski predsednik u Šangaju, gde se nalazi sedište Nove razvojne banke, dodajući da je svetu potrebna valuta koja zemljama daje mir.

Nakon prošlonedeljnih degolovskih impulsa Emanuela Makrona, te za mnoge iznenađujućih, nešto ranijih, uspeha kineske diplomatije na potezu Saudijska Arabija – Iran, Brazil staje na čelo najmoćnije međunarodne banke BRIKS-a.

Kina je odavno najveći spoljnotrgovinski partner Brazila, još od 2009. godine, kada je pretekla SAD. Kina sada predstavlja glavno tržište za brazilsku soju, rudu gvožđe i naftu, ali i za narastajući izvoz brazilske kafe.

Brazil je sada najveći korisnik kineskih investicija u Južnoj Americi, vođen, kako prenose kineski mediji, ulaganjem u visokonaponske dalekovode i proizvodnju nafte.

Brazil i Kina su prošlog meseca preduzeli korake da olakšaju svoje spoljnotrgovinske operacije u juanima i brazilskim realima, sa ciljem da smanje troškove eliminacijom treće valute iz transakcija.

Brazilski ministar finansija Fernando Hadad, koji je sa Lulom doputovao u Kinu, rekao je da se lokalne valute već koriste u bilateralnoj trgovini.

Hadad je u Šangaju doslovno rekao da je prednost upotrebe nacionalnih valuta izbegavanje ludačke košulje, nametnuta time što se trgovinske operacije moraju poravnavati valutom zemlje koja uopšte nije uključena u transakciju.

Kineski mediji, povodom Luline posete, citiraju reči investitora Pitera Šifa koji je rekao da postoje brojni razlozi zašto bi svet trebalo da se odrekne dolara i da više ne zavisi od te valute.

"Bajdenova administracija je uvođenjem ekonomskih sankcija Rusiji zaista naglasila koliko je opasno dozvoliti SAD da uživaju u ovoj privilegiji", rekao je Piter Šif, naglasivši da je uloga dolara, kao svetske valute, privilegija koju SAD uživaju na račun ostatka sveta koja omogućava Amerikancima da žive iznad naših mogućnosti.

Lula je u prvim izjavama kineskim medijima naglasio da uloga Nove razvojne banke pokazuje da su privrede u usponu sposobne da pokrenu društvene i ekonomske promene relevantne za svet, istovremeno obećavajući veliki potencijal.

Od osnivanja, Nova razvojna banka, na čijem je čelu sada de fakto Brazil, odobrila je više od 33,2 milijarde dolara kredita za 98 projekata u zemljama u razvoju. Pored pet zemalja BRIKS-a, banka je kao osnivače uključila Bangladeš, Ujedinjene Arapske Emirate, Egipat i Urugvaj.

U intervjuu kineskim medijima, Dilma Rusef je napomenula da se NDB razlikuje od drugih finansijskih institucija, od kojih su većinu osnovale razvijene ekonomije, jer se fokusira na zemlje u razvoju i ima za cilj iskorenjivanje siromaštva i olakšavanje industrijalizacije.

Prema njenim rečima, Nova razvojna banka je, takođe, duboko posvećena rešavanju izazova koje donose klimatske promene, na koje su zemlje u razvoju ranjivije.

Dilma Rusef je rekla da će banka uložiti potrebne napore da pomogne valutnu stabilnost među svojim članicama, što je ključno za ekonomski razvoj i posebno je važno kada se velike ekonomije bore sa rastućim inflacionim i kreditnim rizicima.

Kineski mediji podsetili su da je Dilma Rusef prva žena, predsednica Brazila. Postala je predsednica Brazila 2011. i ponovo je izabrana 2014. godine. U julu te godine učestvovala je u stvaranju Nove razvojne banke. Za predsednicu Nove razvojne banke izabrana je 24. marta ove godine.

Posvećujući pažnju poseti brazilskog predsednika Lule i podsećajući da je bivša brazilska predsednica sada na mestu predsednice najmoćnije banke BRIKS-a, kineski mediji ističu da će Peking nastaviti da produbljuje sveobuhvatnu saradnju sa pomenutom bankom.

Posredna poruka ovakvog stava glasi: što manje dolara u međunarodnoj trgovini, to više stabilnosti, zajedničkog razvoja i mira u svetu.