Kina nije dozvolila da postane sredstvo pritiska na Rusiju
Za razliku od Brisela, manično posvećenog uvođenju sankcija Rusiji, Peking smatra da dve strane treba da razvijaju saradnju
Uspostavljen 1998. u formatu godišnjeg sastanka lidera dve globalne ekonomske i političke sile, samit Kina-Evropska unija (EU) održan je ove godine 23. put, u Pekingu. Tokom pandemije koronavirusa, lideri Kine i EU razgovarali su u više navrata posredstvom video-veza, ali ove godine pred njima su se našli veliki globalni izazovi međusobne ekonomske saradnje.
Najpre, u međuvremenu se dogodila velika promena, budući da je kineska automobilska industrija načinila ogroman proboj. Kina je postala globalni lider u proizvodnji elektromobila, a čak sedam kineskih državnih i privatnih kompanija nalazi se trenutno među 20 najvećih proizvođača automobila u svetu, mereno prema prihodima u ovoj godini, na tržištu čija je vrednost 2021. iznosila 2,73 biliona dolara.
Ali, ni uzlet kineske automobilske industrije u sam svetski vrh nije sve što bi EU trebalo da zanima. Ona nastavlja samoubilačku akciju i na Dalekom istoku.
Tokom prošle godine, naime, bilateralna trgovina Kine i EU porasla je za čak 23 odsto. Ostvarena je vrednost međusobne razmene od rekordnih 857 milijardi dolara. Izvoz zemalja EU u Kinu porastao je 3,1 odsto, na 230 milijardi, dok je uvoz iz Kine povećan čak 32 posto, na 626 miliajrdi.
To znači da je EU u trgovini sa Kinom lane ostvarila deficit od skoro 400 milijardi dolara.
Ove informacije ne potiču iz kineskih, već iz zapadnih izvora.
U takvoj novonastaloj situaciji, dakle sa debelim deficitom u trgovini sa Pekingom i kineskim elektromobilima, znatno konkurentnijim od zapadnih takmaca, Brisel je prošle nedelje u Pekingu insistirao na uvođenju sankcija Rusiji.
Nemoguće je logički objasniti situaciju u kojoj Evropska unija, koju ipak pojmovno ne treba mešati sa Evropom, puca u vlastitu ekonomsku nogu, sledeći ideološke matrice nametnute iz Vašingtona.
Brisel u svetu samoubilački nastavlja da nastupa za račun Vašingtona, o svom trošku.
"Evropljani" ne samo da su se odrekli komercijalno isplativih ruskih energenata, već su spremni da uđu u klinč sa Kinom zbog rata u Ukrajini, kako bi udovoljili prekoatlantskom sizerenu.
Za razliku od EU koja je s proleća 2019. odnose sa Pekingom promenila iz partnerskog u odnose sa ekonomskim konkurentom i sistemskim rivalom, stav Kine je ostao nepromenjen. Kina Evropsku uniju posmatra kroz prizmu sveobuhvatnog strategijskog partnerstva, poštujući značaj i ulogu koju je Evropa imala i ima.
Kina je samitom u Pekingu svetu poručila da, uprkos razlikama koje Brisel sada pokušava da produbi, odnosi dve globalne ekonomske sile imaju veliki potencijal za širenje saradnje u obostranom interesu.
Kina je poručila da pored trgovine, investicija i kadrovske razmene, takva saradnja uključuje zajednički rad na prevazilaženju globalnih izazova kao što su klimatske promene, globalno ekonomsko usporavanje i nuklearno širenje.
Kina je nedavno omogućila bezvizni režim za državljane pet zemalja EU (Francuske, Nemačke, Italije, Holandije i Španije). To je predstavila kao korak u cilju pojednostavljenja i poboljšanja saradnje, očekujući da EU na ovaj gest uzvrati merama za olakšavanje putovanja kineskim turistima i poslovnim ljudima.
Ali, čak i kada je bila primorana da odgovara na stavove EU u vezi sa situacijom u Ukrajini, Kina je očekivala da EU nepristrasno uvaži dosledni kineski stav o tom pitanju, umesto što insistira na sankcijama i blokovskoj podeli sveta, dok njene kompanije, paradoksalno, pokušavaju da povećaju svoje prisustvo i poslove u Kini.
Formalno, EU tvrdi da ne nastoji da se odvoji od Kine. Ipak, sama retorika "smanjivanja rizika" pogoršava veze Kine i EU, konstatovali su tokom samita kineski mediji, podsećajući da je jedan od uzroka astronomskog trgovinskog deficita EU u trgovini sa Kinom proizvodnja evropskih kompanija u samoj Kini, koje svoje proizvode izvoze iz Kine u EU.
To znači, posmatrano iz Pekinga, da bi EU takvu situaciju mogla da promeni prihvatanjem većeg broja kineskih investitora i ukidanjem sve brojnijih mera koje diskriminišu kineske investitore, te povlačenjem drugih restriktivnih mera.
Na koncu, opet posmatrano iz Pekinga, lideri EU bi trebalo da shvate da su kineske kompanije, suprotno medijskoj percepciji Zapada, postale vrlo snažni konkurenti.
Šta to u praksi znači?
Kina ne smatra da je postala "rival" EU na polju proizvodnje elektromobila ili solarnih panela, nakon što je preuzela lidersku poziciju u svetu, već da razvoj tog dela kineske industrije otvara vrata saradnji dve strane u okviru ambicioznog "Zelenog dogovora" EU.
To je, na koncu, pitanje filosofije života, ne samo tržišnih strategija.
Podizanje barijera i međusobno udaljavanje partnera Kina ne vidi kao zalog za bolju budućnost.
Za Peking je posebno neprihvatljivo uvođenje konflikta u Ukrajini u dijalog sa EU u kontekstu zauzimanja jedne od strana.
Kina smatra da je dokumentom "Stav Kine o političkom rešavanju ukrajinske krize" istaknuta posvećenost Kine principima poštovanja suvereniteta, odbacivanja ideologija Hladnog rata, rešavanja humanitarnih kriza i protivljenja jednostranim sankcijama, te da je Kina, kako je isticano u samoj kineskoj štampi, dosledno posvećena rešavanju ukrajinske krize.
Stoga je za Peking pre, za vreme prošlonedeljnog samita i nakon njega ostalo neprihvatljivo da EU Rusiju smatra ključnim faktorom prilikom procene odnosa Kine i EU i oblikovanja svoje percepcije Kine.
Uloga i stav Kine u ukrajinskoj krizi su jasni i nemaju veze sa partnerskim odnosima Kine sa EU: Kina nije direktna učesnica u krizi, ali, kao i mnogi drugi, snosi uticaje efekata prelivanja ovog geopolitičkog sukoba na globalne političke i ekonomske frontove. Kina zahteva dijalog i angažman sa svim uključenim stranama, uključujući EU, Rusiju i Ukrajinu, kako bi usmerila sadašnju situaciju ka prekidu vatre, okončanju neprijateljstava i postizanju političkog rešenja.
Međutim, EU, u skladu sa politikom Vašingtona, nastavlja da intenzivira jednostrane sankcije Rusiji. Kineska štampa ističe da ti pritisci idu toliko daleko, da koriste eksteritorijalnu jurisdikciju i diplomatske pritiske kako bi primorali nezapadne zemlje da zauzmu stranu, što bi dovelo do prekida normalnih ekonomskih veza sa Rusijom, a to Pekingu ne pada na pamet.
Kina ističe da je najveći ekonomski i trgovinski partner Rusije i najveći svetski proizvodni i izvozni centar. Peking očigledno neće dozvoliti sebi, shodno svom značaju i ulozi u svetu, da postane centralna tačka napora EU da nastavi pritiske na Rusiju.
U tom ključu treba čitati prethodni samit Kina-EU. Vreme je na strani Kine, ostaje samo pitanje kada će se Evropa, spram EU, probuditi iz vlastite ideološke anestezije i zauzeti ulogu koja joj u svetu zaista pripada: ulogu ravnopravnog, umesto potčinjenog partnera.
