Mračne tajne EU korupcije

Iako Evropski parlament u svojim rezolucijama često deli lekcije o "vladavini prava" i važnosti "borbe protiv korupcije" drugim državama, kandidatima za članstvo u EU, proteklih dana se i sam našao u žiži velike afere koja iz dana u dan postaje sve skandaloznija. Klupko korupcije, duboko usidreno u srcu Evropske unije počelo je da se odmotava od trenutka hapšenja podpredsednice Evropskog parlamenta Eve Kaili.

Tada je u javnost procurelo i netransparentno lobiranje unutar EU i EP kroz šemu nuđenja političkih usluga za milionske iznose.

Istražni organi Belgije gradili su, potpomognuti tajnim službama, više od godinu dana slučaj koji je sada izbio u javnost. U međuvremenu je obavljeno 16 racija na adresama prebivališta visokih funkcionera Unije u nekoliko belgijskih gradova. Zaplenjeno je više od 1,5 miliona evra, a šest osoba je, za sada, suočeno sa optužbom za korupciju.

Zvaničnici EP, međutim, strahuju da hapšenjima tu nije kraj i da bi krug mogao biti proširen imenima i drugih visokopozicioniranih funkcionera EU.

Snimanje razgovora ne funkcioniše

Sve se zahuktalo prošlog meseca, kada se Kaili javno usprotivila rezoluciji Evropskog parlamenta kojom se Katar osuđuje zbog brutalne eksploatacije i smrti radnika migranata koji su gradili stadione Svetskog prvenstva u fudbalu. Afera Katar gejt je uz sve sočne detalje iz života "najlepše evropske političarke" i njenog partnera zapravo razotkrila veći problem, sakriven u mehanizmima usvajanja evropskih zakona.

Nije tajna da je već dugi niz godina zakonodavstvo EU pod uticajem prave armije lobista. Brojniji su čak i od državnih službenika, zaposlenih u Briselu, glavnom gradu EU. Baza podataka evropskih lobista trenutno sadrži imena više od 12.400 registrovanih osoba. Ali ni to nije sve jer su izuzeti zvaničnici "trećih zemalja". Što znači da, ako, na primer, američka ambasada lobira da progura neki svoj zahtev u kontaktima sa zvaničnicima EU – taj kontakt "mahom" nije registrovan.

Tu je još pregršt drugih "rupa" u pravilima poslovanja Unije, između ostalih - trebalo bi, na primer, da se svi sastanci između zvaničnika EU i lobista obavezno snimaju, ali je javna tajna da to u praksi često ne funkconiše, jer ne postoji mehanizam kontrole.

Postoje i pravila o "periodu hlađenja", dakle poslovima koje zvaničnici po prestanku svojih mandata na pozicijama unutar organa EU ne smeju da obavljaju u cilju sprečavanja efekta "kružnih vrata". Zanimljivo je da ta pravila ne važe za - evroposlanike. I to uprkos činjenici da su u prošlosti mnogi od njih već bili uhvaćeni sa prstima u marmeladi.

Pomenimo primer bivše komesarke za konkurenciju Neli Kroes koja je 2015. godine, odmah posle napuštanja funkcije u Evropskoj komisiji, pokušala da lobira kod holandske vlade da policija "odustane" od istrage o Uberovoj kancelariji u Amsterdamu.

Poznat je i slučaj Zorana Talera, nekadašnjeg slovenačkog ministra spoljnih poslova, koji se potom vinuo među evroposlanike i obrukao kada su ga britanski novinari tajno snimili kako pristaje da progura određene amandmane kroz zakon u zamenu za "podsticaj" težak 100.000 evra.

Metastazirana evrokorupcija

Albert Aleman, profesor prava EU na HEC Parizu, ocenjuje da je sistem etike i integriteta EU "prilično sofisticiran, prilično napredan", a mana mu je što je "pun rupa", posebno kada je u pitanju Evropski parlament. Problem je loša primena etičkih pravila.

"U suštini, četvrtina sporednih poslova evroparlamentaraca svakodnevno je izložena sukobu interesa", upozorava profesor.

Da je hapšenje potpredsednice Evropskog parlamenta samo vrh ledenog brega metastazirane "evrokorupcije" pokazuje činjenica da je otvorena istraga i o netransparentnom sklapanju poslova šefice Evropske komisije Ursule fon der Lejen sa farmaceutskim gigantom "Fajzer" i drugima proizvođačima vakcina za suzbijanje kovida. Na meti su i sumnjive SMS poruke povodom kojih predsednica EK odbija da se izjasni, iako je konstantno bombardovana pitanjima s tim u vezi.

Fon der Lejenova je od strane evropskog ombudsmana već kritikovana zbog "lošeg upravljanja" jer je Evropska komisija odbila da objavi sadržaj njenih SMS poruka poslatih glavnom izvršnom direktoru "Fajzera" prilikom nabavke 1,8 milijardi doza vakcina protiv koronavirusa za stanovnike 27 država-članica EU.

Tokom sklapanja unosnog posla vrednog 35 milijardi evra, za koji se fon der Lejenova hvalila da ga je lično zaključila, cena doze vakcine skočila je sa prvobitnih 15,50 na 19,50 evra. Evropska komisija sada tvrdi da su poruke koje su prethodile sklapanju biznisa – izbrisane. I to iako su morale biti deo "zvanične dokumentacije". Povrh svega, suprug fon der Lejenove, Heiko, bio je u to doba zaposlen u preduzeću koje je u vlasništvu "Fajzer".

Zabluda o nepristrasnoj instituciji

Navedeni primeri pokazuju da je jedna od najvećih zabluda spoznaja o Evropskom parlamentu kao instituciji koja nepristrasno radi u interesu svih građana EU. Poznavaoci prakse rada Evropskog parlamenta ne kriju da su evroparlamentarci često samo formalni predlagači zakonodavstva, a da su pravi autori zapravo lobističke grupe i velike korporacije.

Za većinu lobističkih grupa najteži deo njihovog posla nije kako pronaći podobnog poslanika u Evropskom parlamentu. Najteže je pronaći način isporuke gotovine bez rizika da će nezakonita transakcija jednog dana isplivati na svetlo dana. Krivica da je pukla Katar gejt afera leži isključivo na izuzetnoj nonšalantnosti i aljkavosti podmićenih aktera, iako nije bilo konkretnog traga o isplati novca.

Katarci su, naime, u sedište EU poslali nekoliko kofera punih para, sve kako bi sproveli željeni rezultat – odbacivanje neželjene rezolucije u Evropskom parlamentu. Radilo se o "patetičnim količinama novca", bar što se tiče finansijskih mogućnosti imućnog Katara.

Eva Kaili, njen partner, takođe svojevremeno zaposlen u EP, kao i još troje u aferu umešanih evropskih poslanika, pokazalo je zavidnu glupost pošto su gotovinu od dobijenog mita - držali u svojim stanovima. Policija je prvo pronašla 600.000 evra, potom je zaplenila još 900.000, što je, sve ukupno, za Katar - bakšiš.

Pošteno koruptivni

Kada je u pitanju korupcija, delikt u kome je ulovljena od strane poslaničkih kolega sa podpredsedničkog mesta razrešena Kailijeva, kako bi smanjili bruku, možda i nije najveći problem sa kojim se suočava Evropski parlament.

Za parlament se, s obzirom da sami evroparlamentarci odbacuju stroži način kontrole, može reći da je u slučajevima, kao što je Eve Kaili, pošteno koruptivan. U većini slučajeva strane kompanije ili vlade evroparlamentarcima na kraju "isplate nadoknadu" za njihove kriminalne "usluge".

Veći problem je što postoji vid potpuno besplatne korupcije unutar tela EU, a koja se odvija po sistemu "javne tajne". Kako to izgleda otkriva primer gotovo jednoglasnog usvajanja rezolucije o Rusiji kao terorističkoj državi bez validnog pravnog osnova i bez relevantnih dokaza. To nije bio jedini slučaj kada su evroparlamentarci slepo aminovali odluke koje su u interesu "gospodara sa druge strane Atlantika".

Politika EU je zasnovana na potpuno pogrešnim zaključcima o prirodi sukoba u Ukrajini; na naopakom temelju je izgrađena i pogrešna politika sankcija koja se evropskim državama vratila kao bumerang i šteti pre svega članicama EU.

Evropljani - "korisni idioti" Amerike

Vazalni odnos prema Vašingtonu doneo je Evropi energetsko siromaštvo, nazadovanje, sukobe i deindustrijalizaciju… Sve to pod lažnim barjakom "odbrane evropskih vrednosti" i "odbrane suvereniteta Ukrajine", iako je jasno da je okidač rata smišljen u Vašingtonu, a ne u Moskvi.

Pri čemu evroparlamentarci za svoju preduzimljivost za interese SAD i američkog proksi rata u Ukrajini izuzev (bajnih) plata i brojnih privilegija (koje im sleduju na račun poreskih obveznika EU) nisu dobili od Amerikanaca ni cent. Pa čak ni jeftiniji gas koji države članice EU sada uvoze iz SAD umesto iz Rusije; pri čemu američki gas plaćaju po šest puta višoj ceni od one koja važi u SAD, što se nedavno čak i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu učinilo da nije "ni malo prijateljski".

Opisan je najverovatnije ne samo najveći nego i najbizarniji primer "evropske korupcije" u kojoj evroparlamentarci obavljaju ulogu "korisnih idiota" za račun SAD, a protiv interesa sopstvenih birača – potpuno besplatno. Tu nema kofera dolara koji bi mogli da osvanu u privatnim stanovima, kao u slučaju Eve Kaili. Zato građani EU razorne posledice te politike vide - u svojim novčanicima.