Bombaš Bajden: Kako su SAD i Ukrajina napale Rusiju i EU - i minirale NATO
Da li će Džo Bajden otići u istoriju zapamćen kao najgori i najgluplji američki predsednik koji je bombaškim napadom na gasovode Severni tok 1 i 2 uspeo da podrije NATO i sroza snagu Amerike?
A da je Bajdenu dodat pridev "bombaš" svedoče transparenti kivnih demonstranata na nedavnim demonstracijama u Vašingtonu protiv rata koji u Evropi diktiraju Sjedinjene američke države.
U posledici bombi koje su 26. septembra 2022. u Baltičkom moru digle u vazduh tri četvrtine cevi gasovoda Severni tok, Bajdena bi na đubrište istorije mogla da oduva i nova, sada medijska bomba.
Na to ukazuje nekadašnji američki marinac i inspektor UN Skot Riter kada naglašava da je legendarni američki novinar Simor Herš svojom "medijskom bombom" o Bajdenovom terorističkom aktu ogolio zločin američkog predsednika i tako detonirao medijski eksploziv i u temeljima NATO pakta.
"NATO više nema razloga da postoji. Za NATO je pretnja broj 1 - Amerika. Upravo smo (Amerikanci) napali Nemačku. NATO ne pomaže nikome, ko ne pomaže Americi. Zato, kada je Nemačka postala problematična jer je želela jeftin ruski gas, zabili smo joj nož u leđa", upozorava Riter.
U te dve rečenice je sažeta suština onoga što se odigralo na svetskom političkom parketu poslednjih meseci i što u potpunosti menja geopolitičku sliku najvećeg vojnog sukoba u Evropi posle Drugog svetskog rata. Zato je potpuno nepojmljivo da prelomno otkriće Simora Herša na Zapadu najveći svetski mediji – guraju pod tepih. Činjenica je da je izveštaj u kome je Herš, inače veteran američkog istraživačkog novinarstva i dobitnik prestižne Pulicerove nagrade, otkrio prave organizatore i nalogodavce najvećeg terorističkog napada posle Drugog svetskog rata u Evropi – naleteo u svim "vodećim" zapadnim medijima na brutalan zid ćutanja.
To je neoprostiva ljaga na karijeri novinara i urednika koji su se (samo)cenzurisali iako je Heršovo otkriće (mada se od početka sumnjalo da iza eksplozija u Baltiku stoji Bajdenova administracija) ne samo spektakularno, nego i presudno za ceo svet.
Zahvaljujući Heršu, saznali smo bar tri važne činjenice. Prvo, da je predsednik SAD Džo Bajden skovao zaveru u dosluhu sa članovima svog tima za nacionalnu bezbednost i namerno prekršio pravila o izveštavanju Kongresa kako bi izveo teroristički napad na energetsku infrastrukturu kompanija drugih država, među kojima su i saveznici Amerike.
Drugo, Amerika je u Evropi "izvela ekonomski Perl Harbor", uništavajući energetsku infrastrukturu svog saveznika, kritičnu za blagostanje ne samo Nemačke nego i drugih država Evropske unije, što, na duži rok, može dovesti do raspada NATO pakta, pa čak i EU.
I treće, odluka Vašingtona o miniranju Severnog toka raskrinkala je kao lažnu tvrdnju SAD da je tzv. ruska invazija na Ukrajinu "ničim izazvan akt agresije" s obzirom da iz satnice američke sabotaže u Baltičkom moru proizilazi da je Bela kuća imala pripremljen strateški plan uništavanja gasovoda čak nekoliko meseci pre početka Specijalne ruske vojne operacije.
Uspeh diverzije koju su protežirali "jastrebovi" iz najužeg okruženja Džoa Bajdena (Viktorija Nuland, Džek Saliven, Entoni Blinken) zavisio je od uspeha izazivanja oružanog sukoba sa Rusijom na ukrajinskom tlu, pošto je za Ameriku rat bio preko potreban paravan kako bi "kinetičkom akcijom" sprovela u delo uništenje rusko-nemačkog gasovoda.
Bela kuća je, objašnjava Herš, taj pakleni plan odobrila u cilju miniranja privredne saradnje između Rusije i Evropske unije, a sve to u cilju da Amerika zadrži status hegemona na kugli zemaljskoj.
Objašnjavajući šta bi se dogodilo ukoliko bi proradile preostale dve cevi gasovoda Severni tok (koje nisu bile oštećene zahvaljujući činjenici da je "zakazao" eksploziv koji je trebalo da ih digne u vazduh), Herš je napisao: Putin bi tada imao dodatni i preko potreban veliki izvor prihoda, a Nemačka i ostatak zapadne Evrope ponovo bi postali zavisni od jeftinog prirodnog gasa koji isporučuje Rusija, što bi umanjilo evropsko oslanjanje na Ameriku.
Mediji, vodeći evropski političari i razni "analitičari" bezmalo godinu dana kljukaju javnost lažima o "ne-izazvanom ratu", umesto da razmotre pravi okidač ukrajinskog rata čije su žrtve desetine hiljade civila, uz ukrajinske i ruske vojnike. Amerika je imala motiv ne samo da podstakne režim u Kijevu na rat, nego i da sabotira sve mirovne pregovore vođene pre i posle početka oružanog sukoba, održavajući konflikt dovoljno dugo živim, sve dok joj nije uspelo da sprovede glavni cilj Bajdenove vladavine — uništenje gasovoda Severni tok.
"Simor Herš je svojom pronicljivošću razotkrio istine koje imaju potencijal da sruše američkog predsednika, unište NATO i dokažu svetu da je Rusija u pravu. Navedite bar još jedno novinarsko otkriće koje je u poslednjih pola veka zadalo takav udarac. Ne možete!", neumoljiv je Skot Riter. Oni, koji još uvek veruju u narativ da je "Rusija agresor", nepobitne dokaze koji ruše tu propagandnu agendu Zapada mogu naći ne samo Heršovom istraživačkom članku, nego i u izveštajima OEBS-a, organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, koja je imala svoje posmatrače na liniji dodira između Donjecke i Luganske narodne republike (DNR i LNR) sa teritorijom pod kontrolom kijevskog režima.
Uvid u dokumente OEBS-a otkriva da se sredinom februara prošle godine, dakle u danima pre početka rata i u trenutku najvećih tenzija između Rusije i Ukrajine, desilo nešto potpuno neočekivano: ukrajinska vojska je počela sve žešće da granatira teritoriju DNR i LNR, gađajući i civilne ciljeve.
Posmatračka misija OEBS-a je u svojim dnevnim izveštajima zabeležila sva kršenja primirja od strane ukrajinskih snaga. Sastavni deo izveštaja OEBS-a su i mape koje pokazuju da je Ukrajina još 16. februara 2022. godine izvršila veliki artiljerijski napad na osamostaljene republike Donbasa, da bi narednih dana broj granata bio dupliran, a uoči početka Specijalne ruske vojne operacije 24. februara čak udesetostručen.
I dok su zapadni korporativni mediji u to doba svakodnevno izveštavali o kretanju ruske vojske na granici sa Ukrajinom, ostali su slepi i nemi za ukrajinsko granatiranje Donbasa, iako je broj napada koje je dokumentovao OEBS rastao iz dana u dan, počevši od 76 eksplozija zabeleženih 15. februara do 316 koje su odnele živote civila 16. februara, zatim 654 projektila 17. februara, pa 1413 granata narednog dana...
Za Moskvu je to bilo upozorenje da se priprema napad ukrajinske vojske, baš onako kako ga je najavljivao ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kada je obećao "vraćanje Krima" pod kapu Kijeva. Heršov izveštaj zato potvrđuje i ko su nalogodavci novog rata na tlu Evrope: to je Amerika uz orkestraciju saveznika iz NATO pakta. Otuda su i sankcije koje Rusiji nameću Amerika i države EU ne samo neopravdane, nego i duboko nemoralne, krajnje licemerne.