Prevara zvana "Pravila svetskog poretka"

Tanja Fajon je slovenačkim medijima je kao glavnu poruku Svetskog ekonomskog foruma saopštila da "nikada ne smemo dozvoliti da vladavina moći prevlada nad vladavinom zakona". Što nije sporno.

Ali u okviru samih rasprava na panelima WEF-a, ministarka spoljnih poslova Slovenije zastupala je nešto sasvim suprotno, primetio je portal Zirohedž.

"Ministarka inostranih poslova Slovenije Tanja Fajon skrenula je pažnju na sopstveno potčinjavanje globalističkoj agendi izjavom (čak zahtevom) da suverene nacije moraju poštovati 'pravila svetskog poretka'", upozoreno je u komentaru objavljenom na poznatom njujorškom internet portalu.

Fajonova se nije zbunila pomešavši pravila međunarodnog prava sa elastičnim "pravilima svetskog poretka" koje diktira Amerika u želji da kontroliše unipolarni svet po svojoj meri. Naprotiv, predstavnica slovenačke vlade je u Davosu u posebnom izlaganju otvoreno propagirala američku mantru kojom se, nauštrb međunarodnog prava, na globalnom nivou ustoličavaju nova pravila: "Pravila svetskog poretka".

Problem sporne izjave šefice slovenačke diplomatije je što "pravila svetskog poretka" koje protežira Amerika - ne postoje.

Postoje samo odredbe međunarodnog prava koje saveznici Slovenije u Evropskoj uniji i NATO-u (prvenstveno Sjedinjene Američke Države), a ponekad i vlasti u Ljubljani – sve češće, čak otvoreno krše. Zato zapadne zemlje predvođene administracijom SAD sve agresivnije insistiraju na "'na pravilima' zasnovanim međunarodnom poretku", što je kovanica koju je Evropi ostavio u amanet i američki ministar odbrane odlazeći u subotu iz Ramštajna, američke baze u Nemačkoj, gde je prošle sedmice ubeđivao vladu Olafa Šolca da odobri slanje nemačkih tenkova režimu u Kijevu.

Lojd Ostin je, pre nego što se ukrcao u avion, putem Tvitera poručio da će Amerika "zajedno sa svojim partnerima i saveznicima nastaviti da podržava Ukrajinu … odbranom vrednosti međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima". Što prevedeno na običan jezik znači da su odabrane zapadne zemlje prisvojile pravo da, kao sa jelovnika, biraju koja će pravila poštovati u određenom trenutku, a koja ne.

Koncept "svetskog poretka zasnovanog na pravilima" često kritikuju Kina i Rusija, nesvrstane zemlje i članice BRIKS-a, kao i sličnih organizacija, a srčano ga brane trabanti Vašingtona.

Profesor Stefan Talmon je na sajtu Nemačke prakse u međunarodnom pravu (GPIL) objasnio suštinu fraze koja je postala deo rečnika i nemačkih političara.

"Ako sudimo po situacijama u kojima je korišćen izraz 'na pravilima zasnovanom redu', naoko se čini da se radi o širem pojmu od 'međunarodnog prava', dakle o pravno obavezujućim pravilima koja zahtevaju saglasnost svake pojedinačne zemlje. Čini se kao da obuhvata pravila tradicionalnog međunarodnog prava, ali i onoga što se obično naziva 'meko pravo', a odnosi se na pravno neobavezujuća politička opredeljenja. Takođe, čini se da uključuje pravila koliko država, toliko i nedržavnih aktera. Termin je korišćen kao poziv nekim državama da se pridržavaju postojećih međunarodnih pravnih pravila sa kojima se te zemlje zapravo nisu složile, i zato za njih nisu bila obavezujuća", naveo je on.

"Kovanica 'red zasnovan na pravilima' zamagljuje razliku između obavezujućih i neobavezujućih pravila jer ostavlja utisak da sve države i međunarodni akteri podležu tom redu, bez obzira da li pristaju na ta pravila ili ne", upozorava profesor Talmon, i dodaje: "Dok je međunarodno pravo opšte i univerzalno, čini se da 'poredak zasnovan na pravilima' dozvoljava posebna pravila u specifičnim – sui generis – slučajevima. Ovo je opasan razvoj događaja, jer ako međunarodni poredak zasnovan na pravilima ne zahteva saglasnost sa tim pravilima, postavlja se pitanje ko na kraju postavlja ta pravila i određuje njihov sadržaj."

U praksi, proizlazi da "poredak zasnovan na pravilima" predstavlja uvođenje "prava jačeg" i "većine" koja ga podržava prilikom oblikovanja pravila koja bi važila na međunarodnom parketu.

Jasno je da se volja nekoliko (zapadnih) država ili čak većine država ne može poistovetiti sa međunarodnim ili regionalnim pravilima ili kao osnova za "na pravilima zasnovan svetski poredak". Dok je temelj međunarodnog prava načelo suverene jednakosti država, "poredak zasnovan na pravilima", odvojen od zahteva za konsenzusom, može postati poredak upregnut u ambicije jedne moćne države, ili poredak koji diktira većina, upozorava profesor Talmon.

Prema američkom scenariju, to u praksi znači skup pravila koja važe za "nas" (uticajne, moćne, "civilizovane"), uz posebnu grupu pravila rezervisanih za "vas", ostale (slabe, necivilizovane, varvare).

Ili, jezikom Žozepa Borelja, prvog čoveka diplomatije Evropske unije, koji zajednicu 27 država EU vidi kao "lepo uređenu baštu", dok je sve izvan njenih granica – "džungla". Divljina kojoj treba baštovan. Jasno je kome je određena uloga baštovana, a kome korova koji ugrožava lepu Boreljovu "baštu".

Nema sumnje da opisani koncept nemilosrdno ukida suverenu ravnopravnost država i ustoličuje pravo "moćnih", okupljenih u Severnoatlantskoj alijansi, da se mešaju u unutrašnje stvari "slabijih" i širom sveta sprovode razne "humanitarne intervencije", uprkos činjenici da se to kosi sa brojnim međunarodnim konvencijama, kao i pravilima organizacija poput UN.

Navedena analiza profesora Univerziteta u Bonu, eksperta za međunarodno pravo, otkriva da su zemlje koje podržavaju "poredak zasnovan na pravilima" snažno upregnute u podrivanje principa suverene jednakosti država, zato ne mare što su njihove akcije suprotne univerzalno usvojenom načelu neintervencije, i što miniraju i temelje međunarodnog prava koje zabranjuje mešanje država u unutrašnje međusobice druge, suverene države.

Takvom politikom Amerika i njoj podređene države, uključujući Sloveniju, doprinose nestabilnosti u svetu.

Posledica je deficit diplomatije uz učestalu upotrebu sile. Jednostrani potezi jednih zemalja izazivaju reakciju drugih. Čovečanstvo pamti kako izgleda kada "jedna pravila važe za nas, druga za vas" i kada je pogažen princip neintervencije, osnovna norma međunarodnog prava.

Tipičan primer su dvostruki aršini u slučaju (ne)poštovanja integriteta države: kada je po sredi Ukrajina, Amerika i EU brane "nepovredivost međunarodnih granica", dok u primeru Srbije podržavaju nasilno otcepljenje dela njene teritorije i državnost Kosova. Takvo ponašanje vodi u nove nepravde, sukobe i ratove.

Političari sa Zapada orvelovskim jezikom tvrde da je "oružje put do mira", zanemarujući diplomatiju. Smatraju da ishod rata može biti "samo jedan - pobeda Ukrajine", ne obazirući se na mogućnost postizanja kompromisa.

Paradoksalno, i sama Slovenija je žrtva devalvacije i nepoštovanja međunarodnog prava zbog odbijanja Hrvatske da sprovede arbitražnu presudu o granici.

Ali ni to nije omelo Tanju Fajon da zanemari postulate međunarodnog prava samo da bi zadovoljila apetite američke administracije, iako time šteti ne samo Sloveniji nego i ostalim manjim državama koje zavise od "snage argumenata" i ne mogu olako da se late "argumenta sile".

I ne samo to - kontradiktornost njenih izjava pokazuje da se oglušila i o glavnu pouku Davosa da "nikada ne smemo dozvoliti vladavini moći da prevlada nad vladavinom zakona".