Na nišanu "Velike sestre": Zašto Brisel uvodi internet policiju

Cenzura u zapadnim, na prvi pogled "slobodnim" liberalnim demokratijama do sada je bila vešto prikrivana, što su nedavno razotkrili i podaci o pritisku američkih obaveštajaca na društvenu mrežu X, nekadašnji Tviter. Zahvaljujući novoj direktivi (zakonu) o digitalnim uslugama, koja je 25. avgusta stupila na snagu širom Evropske unije, do sada donekle prikrivana cenzura unutar EU - postaje direktna. I brutalnija. Da bi izbegli visoke globe, veliki društveni mediji od petka u potpunosti moraju da se povinuju zahtevima Evropske unije kada je u pitanju sporni Zakon o digitalnim uslugama (poznat pod engleskom skraćenicom DSA).

DSA, između ostalog, obavezuje sve velike onlajn platforme da brzinom munje sa svojih sajtova uklone "nezakonit sadržaj, govor mržnje" i takozvane "dezinformacije". U suprotnom, suočiće se sa kaznom u visini do šest procenatanjihovog godišnjeg globalnog prihoda. Manje platforme se neće naći odmah na udaru nove cenzorske direktive, već od naredne godine. U međuvremenu će vežbati uklanjanje "nelegalnih sadržaja, govora mržnje i dezinformacija".

DSA predviđa i "mehanizam odgovora na krizu" (član 36) koji je modeliran prema originalnom ad hok odgovoru Evropske komisije u vezi sa sukobom u Ukrajini, koji zahteva od platformi da "preduzmu mere za ublažavanje 'dezinformacija' u vezi sa ukrajinskim konfliktom".

Rusija - glavna meta cenzure

U govoru početkom juna, potpredsednica Evropske komisije Vera Jourova nije krila koja država je glavna meta cenzure - Rusija. Komesarka je nezadovoljna jer je "napredak u ključnim aspektima prespor, posebno kada je reč o suočavanju sa prokremaljskom ratnom propagandom..."

Sve to je brine naročito zato što se bliže evropski izbori: "Dok se pripremamo za izbore unutar EU ​​naredne godine, pozivam platforme da pojačaju napore u borbi protiv dezinformacija i da se pozabave ruskim manipulacijama informacijama u svim državama članicama i na svim jezicima, bilo velikim ili malim."

Kako to izgleda u praksi, možemo videti na primeru Slovenije. Dok Brisel zahteva sve veću onlajn cenzuru, poslušna slovenačka vlada već uvodi – onlajn policiju. I dok se na "sunčanoj strani Alpa" svi bave posledicama poplava koje su razorile dve trećine države, slovenačka vlast se latila brze izrade zakona koji će sve novine iz direktive DSA uvesti u domaće zakonodavstvo.

Slovenački medijski stručnjaci su jednako brzo otkrili glavni nedostatak "svemoguće direktive" - reč "dezinformacija" pominje se čak 13 puta, ali nigde nije definisano šta tačno znači taj pojam. Otuda svaka vlast može proganjati navodne dezinformacije prema sopstvenom nahođenju, jer prazne formulacije može da popuni bilo kojim sadržajem. Upravo to je u prošlosti bilo omiljeno oruđe mnogih totalitarizama, pošto omogućava uvođenje cenzure i zabrane inače tačnih, ali politički nepodobnih mišljenja pod maskom borbe protiv "činjenično netačnih izjava".

Zakon predviđa uvođenje i takozvanog koordinatora digitalnih usluga, nadležni organ kome je poveren nadzor nad sprovođenjem novog propisa. Ta uloga je pripala Agenciji za komunikacijske mreže i usluge Republike Slovenije (AKOS). Bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava Boštjan M. Zupančič je u ovom pregnuću slovenačke vlade prepoznao znak za uzbunu. "U suštini, predlog vlade premijera Goloba je, kao prvo, nelegitiman; kao drugo, nelegalan; kao treće, neustavan, i, četvrto, suprotan Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima", upozorava nekadašnji slovenački sudija suda u Strazburu.

Internet policija

Na društvenim mrežama vrve kritike na račun novog zakona u kome mediji vide okidač za uvođenje "internet policije". Pojednostavljeno rečeno – tamo gde je nekada bila neophodna sudska odluka da se određeni sadržaj zabrani na mreži, ubuduće će biti dovoljna uredba državne agencije. Istina, naknadno pokretanje sudskog postupka biće i dalje moguće, ali se već sada zna da će taj proces biti papreno skup i neizvestan, naročito zbog uloge Evropske komisije kao politkomesara čija je reč poslednja. Zato se očekuje da će već pretnja izricanja "pojednostavljene" prekršajne kazne uroditi plodom tako što će žrtva sama ukloniti sadržaj koji je dobio oznaku da je "neprimeren", iako se možda radi o tačnom, ali za vlast neprijatnom komentaru, mišljenju, činjenici…

Evropska komisija je tu i tužilac i sudija istovremeno – ali to očigledno ne smeta nikome u zemljama EU. Tako je put u pakao i u ovom slučaju popločan dobrim namerama.

Nacrt slovenačkog zakona definiše i procedure za potvrđivanje organa za vansudsko rešavanje sporova, kao i za dodelu statusa verifikovanih istraživača i prijavitelja od poverenja koji će biti zaduženi za lov na dezinformacije.

To je moderna verzija potkazivača, poznata iz totalitarnih vremena. Oni će biti na prvoj liniji borbe protiv širenja velikih količina "nezakonito" kreiranih sadržaja od strane korisnika onlajn posredničkih platformi. Od doušnika se očekuje da vlastima dojavljuju i cinkare informacije za koje smatraju da su netačne. Očekuje se da će zahvaljujući njihovim prijavama biti uklonjena većina "nesumnjivo nezakonitog sadržaja" i pre nego što otklanjanje nezakonitosti bude pokrenuto putem internog mehanizma za rešavanje žalbi i korišćenjem pravosudnih kanala.

Granice slobode javne reči

Opisani sistem će u velikoj meri nezakonito ograničiti slobodu govora u EU (naravno, i u Sloveniji koja je deo bloka), uvereni su kritičari nove uredbe. Nameće se pitanje i ko su ti "provereni istraživači i pouzdani podnosioci" prijava čije će dojave dovesti do uklanjanja (navodno) "nezakonitih sadržaja". Reč je o nevladinim organizacijama finansiranim od strane američkih korporacija i paradržavnih fondova iz Vašingtona i Brisela (Meta, NED, Rokfeler fond i slični), a koje se već bave "proverom činjenica".

Slovenački desničarski medijski portali prvi su digli poviku protiv nove regulative koja ograničava slobodu govora u Sloveniji, iako je opasnost po slobodu javnog diskursa u EU mnogo šira.

"Zapravo, Golobova vlada uvodi novu Udbu. Oni traže protuve koje će potkazivati vlastima o čemu ljudi pišu i o čemu razmišljaju", upozorava list "Demokratija".

Konačna odluka o tome šta jeste a šta nije netačna informacija ostaje u rukama Evropske komisije, gladne moći i u skandale upetljane izvršne vlasti Unije. Dakle iste institucije koja beskrajnim sankcijama protiv Rusije uništava ekonomsku budućnost EU, i čija je šefica Ursula fon der Lajen duboko ogrezla u "aferu Fajzergejt", jedan od najvećih korupcijskih skandala u njenom 64-godišnjem postojanju. Upravo ta i takva Evropska komisija dodelila je sebi tapiju da odlučuje šta jeste, a šta nije "dezinformacija", čime podiže masovnu cenzuru na nivo kakav u Evropi nije viđen od kraja Hladnog rata. Brisel će u obavljanju tog zadatka, po rečima komesara EK, imati "izvršna ovlašćenja slična onima koje ima u antimonopolskim postupcima". Iako su sloboda govora i slobodni mediji kamen temeljac svake istinske liberalne demokratije, od sada će Evropska komisija određivati gde su granice slobode javne reči.

Neograničen pristup svim platformama

U nedavnom razgovoru koji je Rasel Brand vodio na svom podkastu "Ostani slobodan" (Stay Free) sa novinarom Metom Taibijem, Taibi je objasnio cilj nove evropske direktive: "Vlade žele apsolutan, potpun pristup svim podacima koje nude medijske platforme. Žele da imaju ovlašćenje da uđu i moderiraju, ili bar učestvuju u procesu moderiranja. Takođe žele da ljudi, koje su imenovale za 'pouzdane prijavitelje' – kako su opisani u evropskom zakonodavstvu – imaju neograničen pristup svim platformama. Pod 'prijaviteljima' podrazumevaju te spoljne, kvazi-vladine agencije koje će medijskim platformama diktirati šta mogu, a šta ne smeju da objave, na primer u pogledu bezbednosti vakcina." Ili suštine konflikta u Ukrajini.

Nema sumnje da nova uredba Evropu pretvara u pravni ambijent neprijateljski nastrojen prema slobodi govora. Jedno od glavnih opravdanja za sve agresivniji stav Kolektivnog zapada prema drugim zemljama ("džungli", kako ih vidi najviši diplomata EU Žozep Borelj), jeste obuzdavanje pokreta koji predvode Rusija, Kina, Brazil, Iran, Južna Afrika... protiv unipolarnig, autoritarnog sveta, čime zadiru u američko i evropsko "ekonomsko dvorište".

Otuda se Kolektivni zapad kod kuće (ili, što bi rekao Borelj, u svojoj "baštici") sve brže kreće u pravcu povećanja cenzure i kontrole nad onim što ljudi smeju da napišu, kažu ili misle. To će od sada, u stilu Orvelovog romana "1984", određivati "velika evropska sestra" – Evropska komisija vođena autokratskom palicom Ursule fon der Lajen.