Magični trougao: Kako bi "opkoljena" Srbija mogla da "prokopa" svoj put ka slobodi?
Zbog promena koje se očekuju u Ukrajini, geopolitički položaj Srbije se zapravo menja veoma brzo
Nedavna poseta visokog profila kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji izazvala je mnoge komentare.
Mnogi su vezani za geopolitičku orijentaciju Srbije.
Posebno je u zapadnim medijima bilo dosta zabrinutosti zbog novog sporazuma o slobodnoj trgovini koji su potpisale Srbija i Kina.
Neće li ovaj sporazum Srbiju previše približiti Rusiji i Kini i izazvati nove probleme na Balkanu, pitali su se pojedini analitičari.
"Novi sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije izaziva zabrinutost za bezbednost u Evropi. Sporazum o slobodnoj trgovini ima za cilj povećanje trgovinskih tokova i ukidanje carinskih tarifa na poslove naoružanja, što će otvoriti teren za sankcionisane kineske kompanije u Srbiji. Ovo je loša vest za Evropu... Evropski zakonodavci moraju da priznaju da su se ponovljena obećanja o članstvu u EU pokazala neefikasnim u obuzdavanju rastućih veza Srbije sa Kinom. Isto važi i za pokušaje EU da izvrši veći diplomatski i ekonomski pritisak na zemlju", ocenjuje magazin "Diplomat".
Zvaničan srpski stav je ostao da "Srbija ostaje na evropskom putu", ako ni zbog čega drugog nego da "nervira" evropske partnere.
Ali – šta preostaje Srbiji, ako se napredak Srbije ka EU sve više vezuje za neprihvatljivo de jure i de facto odricanje Srbije od Kosova?
A šta bi se desilo ako bi trgovina sa Kinom i drugim članicama BRIKS-a nastavila da stalno raste u godinama koje dolaze, dok trgovina sa Nemačkom i EU opada?
Zar u ovom slučaju ne bi jedini način da se očuva sloboda, nezavisnost i teritorijalni integritet Srbije samo kroz povezivanje sa glavnim članicama BRIKS-a?
Manje koristi, više problema
Slovenački ekonomista Jože P. Damijan skrenuo je pažnju na jedan od najnovijih grafikona koji pokazuje istrajni pad nemačke industrije.
Ukoliko ne dođe do promene spoljne politike, ekonomista predviđa protekcionističke mere za zaštitu nemačke i evropske industrije. Ali to će dugoročno štetiti Nemačkoj i EU, upozorava on.
"Nemačkoj industriji ne piše se dobro. Nažalost, i slovenačka industrijska preduzeća su vezana za to lancima snabdevanja", zaključuje ekonomista.
Nešto vrlo slično važi i za Srbiju u ovom slučaju.
Srbija nije članica EU, ali sa njima ima veliku robnu razmenu, okružena je članicama EU i još više – članicama NATO-a.
Sasvim je jasno da zbog ovakve geopolitičke situacije Srbiji ne preostaje ništa drugo nego da istrajava na putu ka EU, koji donosi sve manje koristi, a sve više problema. Jedina opcija za Srbiju je promena geopolitičke situacije.
Ne tako davno, ovo je izgledalo kao nešto potpuno nemoguće.
Ali vremena se menjaju. I da je ponekad potrebno da se bukvalno "iskopate" iz nepovoljne političke situacije, pokazuju i primeri velikih sila a ne samo manjih država poput Srbije.
(Ne)prijatelji
Pogledajmo samo slučaj Kine, koju je mnogo teže "opkoliti" od Srbije, koja isto tako želi da se bukvalno "probije" preko sopstvenih geopolitičkih izazova.
Kina, naime, ima probleme zbog svog južnog suseda, Vijetnama. Kina i Vijetnam, dva komunistička suseda sa zajedničkim revolucionarnim nasleđem, nisu neprijatelji i imaju važne trgovinske veze, ali nisu ni prijatelji.
Vijetnam sve više jača saradnju sa SAD i drugim zapadnim silama, a to izaziva nelagodu u Kini. Vijetnam je takođe sused dve zemlje koje su dugo bile pod njegovim uticajem – Laosa i Kambodže. Zbog geografske realnosti Vijetnama, Laos nema izlaz na more, a Kambodža ima samo mali deo obale, tako da je Vijetnam glavni put snabdevanja za obe zemlje.
Kao deo BRI, Kina je prvi put dala Laosu koji nema izlaz na more, izgradnjom železničke linije između Kine i Laosa, upozorava politički analitičar Timur Fomenko.
Ali još važniji od toga je novi Tehno Funan kanal u Kambodži. Ovaj kanal će biti ogroman plovni put koji finansira Kina. Plovni put će se protezati više od 180 kilometara od reke Mekong u Pnom Penu do mora. Kambodža će izgradnjom ovog kanala zaobići deltu Mekonga, koja se nalazi na teritoriji Vijetnama, i svoju prestonicu pretvoriti u luku. Ovaj kanal jača Kambodžu i šteti Vijetnamu jer slabi njegovu kontrolu nad komšijom.
Kina je veoma zainteresovana i za Tajlandski kanal, takođe poznat kao Kra Canal ili Kra Isthmus Canal, koji bi povezao Tajlandski zaliv sa Andamanskim morem preko prevlake Kra u južnom Tajlandu. Takav kanal bi značajno skratio vreme putovanja preko trgovačkih puteva koji su u velikoj meri plovidbe. Kanal bi predstavljao alternativu tranzitu kroz Malački moreuz i skratio tranzit za isporuke nafte u Japan i Kinu za 1.200 km.
Pomenuti primeri su zanimljivi, ali na prvi pogled nemaju apsolutno nikakve veze sa situacijom Srbije u Evropi i na Balkanu.
Veliko bogatstvo i direktan pristup
Srbija je naime potpuno okružena članicama NATO-a – istim tim savezom koji je napao Srbiju 1999. godine. A danas, kao što smo već videli, ni ministar spoljnih poslova Rusije ne može da ide u Srbiju, ako članice NATO-a ne dozvole taj let.
Ovo zaokruživanje deluje neprobojno, a to stalno potencira deo prozapadnih partija u Srbiji.
Ali, naravno, ovo nije sasvim tačno. Zbog promena koje se očekuju u Ukrajini, geopolitički položaj Srbije se zapravo menja veoma brzo.
Sasvim je jasno da bi pozicija Srbije bila potpuno drugačija kada bi iz okruženja članica NATO-a mogla da se poveže i kopnenim, pouzdanim putem, sa Rusijom, a preko nje sa Kinom i celim svetom.
Da to nije fantastično i nemoguće nedavno je upozorio i poznati ruski vojni stručnjak Andrej Martjanov, koji je istakao značaj "magičnog ugla", geografski važnog dela Evrope, koji bi mogao da odluči i o sudbini Srbije i o dobrom delu Evrope.
Pri tome je pošao od već dobro poznate činjenice da su Mađarska i Slovačka članice NATO alijanse, ali su istovremeno i zemlje koje su najkritičnije prema ovom savezu.
"Ali i ovde postoji nagoveštaj, ovaj crveni ugao koji čine granice Slovačke i Mađarske sa 404 (Ukrajina, prim. autora). Ovaj aspekt je izuzetno važan, jer kada se posao sa 404 završi, to znači da će svako ko ima koeficijent inteligencije iznad sobne temperature u konzervativnim evropskim krugovima to videti kao blagoslov. Zašto? Jer ovo će biti zajednička granica između Rusije, Mađarske i Slovačke. Ugao će postati trougao. Šta ovo strateški znači? Energija, dosta pristupačnog i pouzdanog snabdevanja energijom i kretanje robe. To znači veliko bogatstvo i direktan pristup, kada se ova područja pacificiraju, zemljama BRIKS-a sa njihovim ogromnim ekonomijama. Odesa i Pridnjestrovlje su ovde ključni. Možete se kladiti da će Rusi odmah početi da grade neku vrstu energetskih cevovoda, od nafte, gasa do struje, preko svega što je ostalo od dalekovoda iz doba Varšavskog pakta."
Mađarska automatski znači Austriju i pristup Srbiji. Što više Rusija bude ekonomski napredovala, to će više gravitacionog bazena obezbediti u ovom regionu. "Rusi već počinju da žive bolje od većine Evropljana", kaže poznati vojni analitičar.
Tržište koje obećava
Martjanov je takođe uveren da se Zapad neće usuditi da ratuje sa Rusijom po okončanju Specijalne vojne operacije, jer za tako nešto neće imati ni sredstva ni obučenu vojsku.
I nastavlja: "Ako probijemo kopneni koridor do Mađarske, onda će Srbija biti magnetizovana na ovu osu. A mogu da je prate Slovačka i Rumunija, gde se odvijaju veoma interesantni procesi. Istočna Evropa će početi da se odvaja od stare Evrope, koja će zbog ekonomske situacije biti u teškoj depresiji. Na kraju krajeva, Evropa nije poražena samo na istočnom frontu, već i na Globalnom jugu (nije tako jednostavno sa Kinom)..."
"Uzmite u obzir ovo: Rumunija, Mađarska, Slovačka i Srbija imaju ukupno oko 42 miliona stanovnika. To je mnogo, to je takođe tržište koje obećava – sami izvucite zaključke. Kao što sam mnogo puta rekao, Rusiji nije potrebna ni ljubav ni poslušnost, Rusija je zainteresovana za trgovinu s ljudima koji i dalje priznaju da postoje samo dva pola. To je tako lako. Kada se izgradi kopneni most, struktura Evrope će se dramatično promeniti. Stara Evropa može da ode i da umre", ocenio je Martjanov.
Da li je na ove reči ciljao i francuski predsednik, koji je u svom govoru 25. aprila na Sorboni upozorio da je "Evropa smrtna" i da bi mogla da "umre"?
Ništa, na žalost, ne pokazuje da je sadašnja evropska grupa sposobna da donosi pametne odluke koje su korisne za život u Evropi.
Većina evropskih partija i dalje vodi rusofobičnu politiku.
Evidentan je i pokroviteljski i veoma loš odnos evropskih političara prema interesima Srbije i Srba na Kosovu.
I zato je samo kraj takve Evrope, Evrope nepravdi i dvostrukih standarda, i promena geopolitičke realnosti jedini put preko kojeg bi Srbija mogla da sa novim koridorom "prokopa" svoj put ka slobodi.
