Lov na veštice pod krinkom "borbe protiv dezinformacija": Ukidanje slobode govora po diktatu Amerike

Poslednje merenje javnog mnjenja širom članica zapadnog vojnog pakta otkrilo da je podrška NATO-u u Sloveniji rapidno opala. Među članicama NATO-a, niža je samo u Crnoj Gori. Slovenija zato sad sklapa cenzorski memorandum sa Sjedinjenim Američkim Državama...
Lov na veštice pod krinkom "borbe protiv dezinformacija": Ukidanje slobode govora po diktatu AmerikeGetty

Porazi ukrajinske vojske i sve jasnija spoznaja da će NATO izgubiti svoj prljavi rat u Ukrajini doveli su do sve žešćih propagandnih odgovora evropskih vlada i njihovih državnih i paradržavnih medijskih satrapa.

Stanje na prvim linijama fronta, kako ga opisuju vodeći mediji u većini država Evropske unije, pa i u Sloveniji, sve je manje u skladu sa činjenicama, pa se i slovenačka vlada latila starog recepta – tim gore po činjenice! Tako smo poslednjih nedelju dana svedoci pomamne potrage za "ruskim špijunima", "propagandistima" i "putinistima" koji navodno truju zdravo tkivo evropskog medijskog pejsaža unoseći pometnju svojim podlim komentarima i zlonamernim informacijama koje šire društvenim mrežama, sve kako bi rascepili jedinstvo rusofobijom, inače, solidno indoktrinirane evropske javnosti.

Vrhunac te kampanje, bar što se Slovenije tiče, bilo je proterivanje potpukovnika Sergeja Lemeševa, ruskog vojnog atašea u Ljubljani. Prema navodima Ministarstva spoljnih poslova, koje vodi ministarka Tanja Fajon, ruski diplomata je "obavljao poslove koji nisu u skladu sa njegovim diplomatskim statusom". Ljubljanski mediji su se utrkivali u objavljivanju raznih insinuacija kako je navodno podmićivao jatake po Sloveniji i čak ispleo "čitavu mrežu lažnih studenata koji su preko društvenih mreža sejali rusku propagandu". Za sve te tvrdnje ni državni sekretar u ministarstvu Fajonove Vojko Volk, koji je prvi lansirao vest o proterivanju ruskog diplomate, a potom ni vladi podatni mediji – nisu objavili ni jedan jedini dokaz.

Histerija je dostigla vrhunac protekle sedmice kada je objavljeno da su "ruski hakeri napali niz sajtova važnih slovenačkih institucija", od internet strane slovenačke predsednice do RTV Slovenije. Što je bio šlagvort za državne medije da "analiziraju" spektar kritičnih zapisa o NATO-u, objavljenih na slovenačkim društvenim mrežama. A takvih nije malo s obzirom na to da je poslednje merenje javnog mnjenja širom članica zapadnog vojnog pakta otkrilo da je podrška NATO-u u Sloveniji rapidno opala. Među članicama NATO-a, niža je samo u Crnoj Gori.

Boj protiv stranih dezinformacija

Iako mejnstrim mediji čvrsto podržavaju politiku vlade povodom rata u Ukrajini, i sve to bez ijednog otklona u vidu kritike posredničkog rata Amerike na evropskom tlu, istina, doduše kroz iglene uši, ipak dopire do javnosti kroz alternativne medije i objave na društvenim mrežama.

Javno blaćenje onih koji se usude da glasno izraze razumevanje za stavove Rusije ili se jednostavno zalažu za mir u Ukrajini, već podseća na vremena Džozefa Makartija u SAD i progon neistomišljenika u prethodnom režimu, mada je sada sve još izopačenije, jer navodne "ruske propagandiste" denunciraju takozvani "borci za demokratiju i ljudska prava".

Sva ta propagandna magla je umalo prikrila da se u međuvremenu na području slobode govora dogodilo nešto izuzetno važno, prikriveno od očiju javnosti – slovenačka vlada je 28. marta usvojila odluku o potpisivanju posebnog "memoranduma" sa administracijom američkog predsednika Bajdena, što će biti osnova za "boj protiv stranih dezinformacija".

"Vlada Republike Slovenije usvojila je odluku o zaključenju Memoranduma o razumevanju između Vlade Sjedinjenih Američkih Država i Vlade Republike Slovenije o merama protiv stranog manipulisanja informacijama. Reč je o saradnji i razmeni najboljih praksi uz istovremeno uspostavljanje slovenačkog nacionalnog modela za borbu protiv dezinformacija. Vlada je ovlastila Sanju Štiglic, državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova, da potpiše memorandum", navodi se u kratkom saopštenju vlade premijera Roberta Goloba. Slovenačka vlast je "cenzorski sporazum" sa Amerikom pokušala da sakrije, udenuvši ga u salatu brojnih drugih odluka navedenih u zapisniku sa iste sednice, a uz to je izbegla da ga objavi među važnim vestima na prvoj, elektronskoj stranici portala Golobove vlade.

Savremena cenzura

O kakvim "merama" i kakvoj "najboljoj praksi" je reč, biće jasno tek kada (i ako) budu objavljene. Ali već sada je jasno da takav "memorandum" neizbežno ugrožava slobodu govora u Sloveniji, jer uvodi "saradnju i razmenu najboljih praksi" sa državom koja progoni one koji drugačije misle, o čemu svedoči primer Džulijana Asanža, publiciste i osnivača "Vikiliksa". Ukratko, Vašington se ozbiljno namerio da proganja i druge strane novinare ukoliko objave, poput Asanža, istinite informacije u matičnim medijima sa sedištem izvan SAD, a kojima Amerika ne pruža zaštitu svojim 1. ustavnim amandmanom. Štaviše, Amerika goni strane novinare na osnovu Zakona o špijunaži iz 1917. godine, nasuprot ranijim presudama Vrhovnog suda SAD u slučaju "Pentagonskih papira" koji je takav progon proglasio nezakonitim.

Povrh svega, kontroverzni američki zakon o špijunaži nikada nije prošao test sudske provere jer su svi optuženi, suočeni sa drakonskim kaznama, radije pristali na "nagodbu". Tu treba dodati i stalne pritiske američkih tajnih službi i agencija na vođe korporacija "Fejsbuk", "Iks", "Gugl" i drugih; ti pritisci su bogato dokumentovani i predstavljaju dokaze da su državni organi SAD ovim kompanijama pretili sankcijama i tako postigli povlačenje mnogih, čak i potpuno tačnih informacija sa njihovih sajtova. Tako izgleda u praksi savremena cenzura.

I ta praksa, kroz mala vrata, među prvima baš kroz Sloveniju – sada metastazira po Evropi!

Ma šta o svemu tome mislili, činjenica je da "slovenački slučaj" ukazuje da medijska bitka u Evropi ulazi u novu fazu. Ne samo da se na nivou EU ograničava protok informacija koje nisu po volji političkih oligarha, uz već postojeće apsurdne i štetne zabrane rada nekih ruskih medija, nego se evropske zemlje, po nalogu Amerike, već sada obavezuju da će u svoje zakonodavstvo uneti američku spornu i drakonsku praksu progona novinara i drugih građana – na evropskom tlu.

Bez pogovora

Da Slovenija ima autonomna novinarska udruženja, ovaj memorandum bi odmah bio proglašen za neverovatan skandal. I poništen posle burnih protesta u javnosti. Ali Slovenija očigledno više nema novinare sklone kritici devijantnih pojava, pa se imperijalna naređenja u američkoj podalpskoj provinciji, zvanoj Slovenija, izvršavaju bez pogovora.

Drugi veliki problem pomenutog memoranduma je isti kao i u svim totalitarnim sistemima – problematična je krajnja rastegljivost pojmova koji se koriste za inkriminaciju kritičara režima. U Jugoslaviji je to bio član 133, a u "modernoj" EU – to su navodne dezinformacije. Ko pažljivo pročita novi Akt o evropskim medijskim slobodama, odnosno Evropski zakon o medijima, otkriće da se u njemu čak devet puta pojavljuje inkriminacija "dezinformacije", ali bez objašnjenja o čemu se uopšte radi...

To otvara nepregledan prostor za manipulacije i procesuiranje kritičara aktuelne spoljne i unutrašnje politike EU. To je staljinizam u obličju Evropske unije i Amerike.

Targetirani mediji ili pojedinci mogu, utehe radi, da podnesu žalbu. Problem je što odlučivanje Evropskog suda za ljudska prava traje po nekoliko godina, ponekad deceniju i više. U međuvremenu, sloboda govora će biti defakto ograničena u mnogim zemljama EU. Da je istina u ratu prva žrtva, u ovom slučaju vidimo sasvim jasno. Političari i novinari koji podržavaju takvu "borbu protiv stranih dezinformacija", skrojenu po američkom diktatu, ne shvataju da seku granu slobode govora na kojoj sede.

"Istina"

Slovenački potpis američkog memoranduma, kako pokazuje izveštaj o mučenju Asanža koji je napisao specijalni izvestilac UN, kao i izveštaji o pokušajima njegove likvidacije, o špijuniranju ne samo Džulijana nego i njegovih prijatelja i porodice, uz slične američke "prakse" – predstavljaju kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, a u konkretnom slučaju i slovenačkog ustava.

Situacija je šizofrena: dok političari u Sloveniji u svakoj prilici ističu "suverenitet" i "nezavisnost" države, u istom dahu ponizno pristaju da progon nepoćudnih slovenačkih novinara i medija usklade sa američkim. I to čini Golobova vlada, iako su se sve stranke vladajuće koalicije uoči izbora 2022. zaklinjale biračima da će, ako budu izabrane da vode državu – Asanžu u Sloveniji ponuditi azil.

U međuvremenu, domaća publika "kupuje" zvaničnu NATO propagandu o "ničim izazvanoj ruskoj agresiji". Ipak, džepovi otpora polako rastu – prema istraživanjima javnog mnjenja, više od trećine ispitanika bi na referendumu glasalo za izlazak Slovenije iz NATO-a; usred Ljubljane se povremeno okupljaju grupe ljudi da bi javno izrazile podršku Rusiji, a pojavila se i stranka Resnica (Istina) koja otvoreno kritikuje uplitanje Slovenije u rat u Ukrajini i ima odlične šanse da na predstojećim izborima pošalje poslanike i u Evropski parlament. Za veći preokret biće potrebno još poraza, sunovrata standarda, rečju – podilaženja glavnom poborniku terorizma i genocida u svetu, pre nego što većini u Sloveniji sine da su ih političari ponovo preveli žedne preko vode i da je krajnje vreme da ih – smene...

image