Ljaga koja će se pamtiti: Kako je Slovenija minirala Gazu

Slovenija se 1. januara preko reda "progurala" na mesto nestalne članice Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija tako što je u finišu američkog lobiranja iz trke istisnula Belorusiju. Pre nego što je Ljubljani uspeo taj poduhvat, delegacije slovenačkog ministarstva spoljnih poslova i parlamenta rastrčale su se po svetu, naročito ciljajući zemlje Azije, Latinske Amerike i Afrike. Slovenački emisari su domaćinima obećavali da će Slovenija biti nepristrasna u SB UN i da će se posebno brinuti za interese "malih zemalja". Visoki državni funkcioneri na čelu sa Samuelom Žbogarom, državnim sekretarom, zaklinjali su se u svoje poštenje i ubeđivali sagovornike da je vrlina Slovenije što, i sama mala zemlja, "nema skrivene interese". Mnoge je uverila upravo ta argumentacija.

A onda je, neposredno uoči glasanja, isplivala istina. Bivši premijer Janez Janša nije mogao da se suzdrži a da ne istakne svoju rolu u celom tom zamešateljstvu – otkrio je da je Slovenija ne samo favorit Vašingtona nego i "američki kandidat" jer je u vreme svoje vlade slovenačku kandidaturu podneo na inicijativu, upravo, SAD. Zato se već tada moglo naslutiti da će Slovenija odmah po ulasku u Savet bezbednosti UN početi da deluje i pre svega glasati kao produžetak svojih mecena iz Sjedinjenih Američkih Država.

Zašto je "strateški poraz Rusije" film koji Zapad neće videti

Nije trebalo dugo čekati pa da se to zaista i dogodi. U vreme kada su ispred slovenačkog parlamenta demonstranti od tek palog snega formirali na desetine humki, "snežnih grobova", kako bi poslanicima ilustrovali više od 25.000 ubijenih Palestinaca u Gazi, mahom žena i dece, a hiljade potpisivale peticiju za hitan prekid izraelskog genocida, slovenačke diplomate su u Savetu bezbednosti UN pomagale Americi da skuje i sašije "diplomatsko pokriće" nezakonite upotrebe sile protiv Huta koji su se jedini digli u odbranu Palestinaca. Štaviše, slovenačke diplomate su oćutale nezakonitu upotrebu sile od strane SAD i Velike Britanije.

Uzrok a ne posledica

Sve je počelo još 3. januara na 52. zasedanju SB UN, usvajanjem rezolucije SC/15552. Tada je slovenački ambasador u Americi Boštjan Malovrh rekao da je mešanje Huta u slobodu plovidbe "potpuno neprihvatljivo". Ima tu istine, ali je ambasador prenebregao da pomene da su Huti napadali samo brodove povezane sa Izraelom kao odgovor na više od sto dana izraelskog masakra Palestinaca u Gazi.

Sa druge strane, ni od ambasadora Malovrha, a još manje od Samuela Žbogara koji je zvanični predstavnik Slovenije u SB UN, do sada nismo čuli da su izraelski zločini nad Palestincima "potpuno neprihvatljivi". Ali to nije sve. Neposredno potom, 10. januara, Slovenija je glasala za rezoluciju kojom se zahteva da Huti prestanu da napadaju komercijalne brodove. Četiri zemlje, uključujući Kinu i Rusiju, bile su uzdržane, a tri predloga ruske delegacije su prethodno odbijena. Da bi odmah zatim Savet bezbednosti UN zatražio od Huta da zaustave napade na brodove povezane sa Izraelom, iako su Huti sami rekli da će ih prekinuti čim se postigne prekid vatre u Gazi i počne isporuka humanitarne pomoći ugnjetenim Palestincima.

Umesto da se Savet bezbednosti i slovenački izaslanik u tom telu bave uzrokom problema (izraelskim istrebljivanjem Palestinaca), oni su sve svoje napore usredsredili samo na posledicu, na napade Huta, iako su oni samo vršili pritisak na Izrael u odbrani prava Palestinaca. Očekivano, Amerika je odmah posle tih glasanja tu rezoluciju iskoristila kao smokvin list za napad na Hute. Slovenačke diplomate na čelu sa Samuelom Žbogarom istakle su, neposredno posle prvih američko-britanskih bombardovanja Jemena, da je Slovenija glasala za rezoluciju kako bi se pritisli Huti i osigurala "sloboda plovidbe".

"Slobodna plovidba i pomorska bezbednost su od ključnog značaja za Sloveniju", izjavio je u svom prvom nastupu u SB UN Samuel Žbogar, svojevremeno "guverner" EU na Kosovu; u nedostatku argumenata, latio se fraza o poštovanju "humanitarnog prava" koje je za američku i evropsku diplomatiju, isto kao i međunarodno pravo, selektivno, podređeno "redu zasnovanom na (zapadnim) pravilima".

Uostalom, Žbogar nikada nije krio da je "američki čovek", što nije smetalo slovenačkoj ministarki spoljnoj Tanji Fajon da ga imenuje za vođu misije u Njujorku. Zauzvrat, njemu je već na startu nove službe "promaklo" da napadi SAD i Velike Britanije na ciljeve u Jemenu predstavljaju nezakonitu upotrebu sile i kršenje međunarodnog prava.

Pravo na samoodbranu

Verbalnim atakom na Hute Žbogar je na nove muke osudio tu siromašnu, ali ponosnu i hrabru naciju, skoro deceniju bombardovanu od strane Saudijske Arabije uz orkestraciju Zapada, narod koji se usudio da odlučno i javno ustane u boj za prava Palestinaca kako bi se suprotstavio nadmoćnom neprijatelju u trenutku kada se pred našim očima odvija istorijski najbolje dokumentovan genocid. Genocid Jevreja nad Palestincima. Slovenija je, sa druge strane, kao i prilikom napada na Irak pre tridesetak godina, kada se pridružila "koaliciji voljnih" istočnoevropskih država, ponovo stala uz skute nekadašnjih kolonizatora koji gaze prava nemoćnih, eksploatisanih i žrtava genocida.

Višak cinizma je da su Amerika i Velika Britanija agresiju na Hute obrazložile kao "pravo na odbranu", pozivajući se na član 51 SB UN. Na šta je Vasilij Nebenzja, predstavnik Rusije u SB UN, uzvratio da pozivanje na "pravo na samoodbranu" ne važi za saobraćaj komercijalnih brodova, a uz to je upozorio da slobodu plovidbe reguliše Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora koja predviđa pregovore i arbitražu – ako dođe do kršenja. Nebenzja se pride podsmehnuo Vašingtonu jer "nije sposoban ni da pojasni svoju priču" i dodao da "koncept piraterije" u ovom slučaju – ne važi.

"Čak i ako govorimo o gusarima, Konvencija vam daje pravo samo da zaplenite piratsko plovilo i krivično gonite posadu, ali ne i da bombardujete još jednu zemlju da biste je vratili u kameno doba", upozorio je Anglosaksonce i njihove lakeje ruski predstavnik u UN. I ambasador Kine je podvukao stav da Savet bezbednosti nikada nije dozvolio nijednoj zemlji da upotrebi silu protiv Jemena.

"Kontradiktorno i neodgovorno je pozivati na sprečavanje širenja sukoba a ujedno dolivati ulje na vatru izazivanjem vojnog sukoba", istakao je kineski ambasador u Ujedinjenim nacijama Džang Jun.

Pridružio im se i zamenik ambasadora Švajcarske u UN, Adrian Dominik Hauri. On je upozorio da su sve odbrambene mere dozvoljene samo u cilju "presretanja napada na trgovačke lađe i ratne brodove radi zaštite navedenih brodova i osoba na palubi", ali da je svaka veća vojna operacija - nesrazmerna.

Bez griže savesti

Šminkanje leša: Evropsku uniju je "ukrajinska pobeda" koštala više od 1.700 milijardi evra

Sve to navodi na zaključak da Slovenija u ulozi nestalne članice SB UN ne štiti interese "malih i potlačenih", niti postupa objektivno i odgovorno. Ponovo igra korisnog idiota i produženu ruku zapadne imperije, sve u skladu sa zahtevima američkih patrona. U trenutku kada su velike zapadne sile, članice SB UN, grubo zgazile Povelju UN napadom na drugu državu, što je zločin nad zločinima, Žbogar je neodređeno mrmljao da je neophodno poštovati "humanitarno pravo" i "ljudska prava". Dok u Gazi dnevno gine i po više stotina ljudi, Žbogarove eskapade u SB UN nije moguće protumačiti drugačije nego da je za Sloveniju najvažnije da brodovi iz Azije ne kasne i da do Luke Kopar plove najkraćim putem. I zato Slovenija u SB UN bez griže savesti aminuje američko bombardovanje Huta, iako time u isti mah daje Izraelu vetar u leđa da nastavi genocid nad Palestincima.

Otuda krv nevinih žrtava nije na rukama samo angloameričkih političara koji šalju bombardere već i diplomata iz vazalnih zemalja koji kukavno ćute, suočeni sa očiglednim kršenjem međunarodnog prava i Povelje UN, čime dopuštaju nove zločine protiv čovečnosti.

Da paradoks bude potpun, slovenački predstavnici u najvišem telu UN onemogućavaju Palestincima da ostvare pravo na samoopredeljenje, upravo ono koje su Slovenci 1991. tražili za sebe i koje je osnova slovenačke državnosti. Povrh svega, Slovenija je, kao i ostale članice EU, podbacila i povodom podrške tužbi Južne Afrike protiv Izraela. Sve to je ljaga od koje će se teško oprati država na sunčanoj strani Alpa, nastala na zgarištu nesvrstane Jugoslavije.