Kako Zapad urušava temelj sopstvene moći: 44 strane naredbi i drugi apsurdi EU

U ratu ništa ne možete prepustiti slučaju, pogotovo ne svojeglavosti vaših zaposlenih, naročito ako su to novinari. Tako se može formulisati krilatica vođstva nemačke javne televizije ARD koju finansiraju nemački poreski obveznici.

Po sredi je uputstvo na 44 gusto kucane strane pod naslovom "Rečnik izveštavanja o sukobima na Bliskom istoku" koje je dopalo šaka sajtu Nachdenkenseiten. Uputstvo nosi oznaku "Za internu upotrebu" i datum: 18. oktobar 2023. godine. Reč je o svojevrsnom "leksikonu" namenjenom pripremi reportera radija i televizije ARD kako da izveštavaju o bliskoistočnom sukobu.

Na strani 3 i 4 dat je primer izveštavanja dnevnog lista (Tageschau) od 9. oktobra ove godine, gde su novinari dobili sledeći "savet": "Moramo iz dana u dan da pazimo da li i kako da koristimo, na primer, reč 'rat'. U vezi s tim, kao što sledi: I dalje ćemo govoriti o 'napadu(ima) iz Gaze na Izrael' ili 'terorističkom napadu(ima) na Izrael'. Mada može da se koristi i fraza 'rat protiv Izraela'. Ono što treba izbegavati po svaku cenu jesu kovanice poput 'spirala nasilja' i – 'eskalacija na Bliskom istoku' jer one ne opisuju na adekvatan način trenutnu situaciju posle subote (7. oktobra). Situacija je složenija. Takođe, pazite kako tačno koristimo reč 'napad': u ovoj situaciji se radi o 'izraelskim kontranapadima na Gazu'. Skraćeno možete reći ili napisati 'napadi na Izrael i Gazu'."

Sledeće uputstvo je još eksplicitnije: "Klonite se izraza 'Hamasovi borci'! Kao što je već istakao glavni urednik, ne treba eufemistički pisati i govoriti o Hamasovim 'borcima', nego o teroristima. Sinonimi podrazumevaju 'militantne islamiste' i 'militantne Palestince'. Može i 'teroristička milicija' ili nešto slično... Za razliku od izraelske vojske, Hamas u svojim akcijama ne pravi razliku između vojnih ciljeva i civila. Umesto toga, Hamasov cilj je 'uništenje Izraela'. U ime tog cilja pribegava terorističkim metodama kao što su napadi, neselektivno raketiranje i slično. Isto važi i za pripadnike 'Islamskog džihada' koji su učestvovali u napadu Hamasa... U ovom slučaju je Hamas neočekivano napao Izrael – zato moramo da govorimo i pišemo o 'napadu Hamasa na Izrael' ili 'napadu na Izrael'."

"Uputstva za rad"

Ostatak tog obimnog štiva obiluje sličnim "uputstvima" i natuknicama šta izveštači smeju da puste u etar, a šta ne. Dalji osvrt na tu temu verovatno nije ni potreban - jasno je da se radi o tipičnom primeru cenzure i orkestriranog izveštavanja. Ono što je indikativno, jeste da su povodom ukrajinsko-ruskog sukoba novinari ARD izveštavali upravo obrnuto. Nisu prenebregavali patnju i broj civilnih žrtava već su ih potencirali, mada je u Ukrajini bilo mnogo manje civilnih žrtava kao i stradanja ukrajinskog civilnog stanovništva, dok u Gazi, gde je neselektivno bombardovanje gusto naseljenih gradova svakodnevna pojava, pomenutim "postupkom" smanjuju odijum publike zbog užasno velikog broja mrtvih palestinskih civila, naročito dece, više od 5.000.

Prema kakvim smernicama se na tzv. Zapadu prave izveštaji treba imati na umu i kada se konzumiraju i drugi sadržaji pripremljeni u zapadnim novinskim kuhinjama koje slepo slede ovakva "uputstva za rad" ili čak često samo prepisuju rečenice i stavove iz navodno "kredibilnih izvora" kao što su DPA, AP, AFP, Rojters i slične agencije.

Slična cenzura galopira i na društvenim mrežama. Meta, matična kompanija društvenih medijskih platformi Fejsbuk i Instagram, priznala je u prošlogodišnjem izveštaju da je njena "politika govora" nanela štetu osnovnim ljudskim pravima palestinskih korisnika tokom izraelske agresije na Gazu u maju 2021. godine, tokom koje je ubijeno skoro 250 Palestinaca, uključujući 66 dece.

U ovom zamešateljstvu je očigledno posebno sramotna uloga pripala Nemačkoj koja je ponovo skliznula na moralno dno Evrope.

Nemački primer

Dok se širom Evrope nižu demonstracije podrške Palestincima, Nemačka, nekada motor Evrope i uzor ostatku Evropske unije, izabrala je sasvim drugi put. Odmah pošto je 150.000 ljudi izašlo na ulice Londona kako bi pokazalo solidarnost sa stanovništvom Gaze, sledećeg dana se iz istog razloga okupilo jedva 1.000 demonstranata na Potsdamer placu u Berlinu. Sedam minuta uoči početka skupa, policija je saopštila da je skup zabranjen. Potom su policajci počeli da tuku, prskaju suzavcem okupljene i hapse demonstrante. I sve to uprkos činjenici da skup nije bio namenjen idolizaciji Hamasa, već podršci ugnjetavanim Palestincima.

Zabrana skupa je bila "preventivna"; iako se nije dogodilo ništa što bi se kosilo sa zakonom, berlinska policija je tvrdila da bi "moglo da se dogodi nešto nezakonito". Čime je pogaženo pravo građana na slobodno okupljanje (član 8. nemačkog Osnovnog zakona, tj. ustava). "Berlin zabranjuje sve propalestinske demonstracije već gotovo dve godine. Sada na Hermanplacu, na Zonenaleji i oko Nojkelna policija maltretira pojedince zbog nošenja palestinskog šala (kuffiyeh). Zabranili su demonstracije čak i žitelja Berlina jevrejskih korena, koji su ustali protiv nasilja na Bliskom istoku", upozorava Natanijel Flakin.

Starija gospođa, koja se sama deklariše kao izraelska Jevrejka, pokušala je da demonstrira sasvim sama, stojeći na Hermanplacu sa visoko iznad glave podignutim plakatom: "Kao Jevrejka i Izraelka zahtevam – zaustavite genocid u Gazi!" Nemačka policija joj je odmah prišla i opkolila je, te njen čin proglasila "nezakonitim okupljanjem". Ostalo je bez odgovora pitanje – kako jedna jedina osoba može da se "okupi"? Nemačkoj policiji to, međutim, nije važno. Video snimak se završava bez hepi enda – do zuba naoružani nemački policajac u crnoj uniformi hapsi gospođu izraelsku Jevrejku jer se usudila da izrazi – pogrešno, nedozvoljeno mišljenje.

U međuvremenu, Ujedinjene nacije upozoravaju da je izraelska opsada Gaze "flagrantno kršenje međunarodnog humanitarnog prava". U Berlinu, međutim, u ovom času nije moguće javno ponoviti stavove UN ni na ulici, a kamoli u medijima! U Nemačkoj se ne može čuti da je izraelska vojska počinila ratni zločin kada je isključila vodu i struju žiteljima Gaze, ostavivši više od dva miliona civila bez pitke vode, hrane, lekova... Čak je i Ursula fon der Lajen, konzervativna nemačka političarka koja trenutno vodi EU, javno izjavila: "Napadi na civilnu infrastrukturu, posebno na struju, jesu ratni zločini".

"Isključiti vodu, struju i grejanje muškarcima, ženama i deci u nadolazećoj zimi – to su akti čistog terora. I tako ih moramo nazvati", rekla je Fon der Lajenova, predsednica Evropske komisije. Da ne bude zabune – tako je govorila samo u slučaju Ukrajine. Kada je reč o Palestincima, zavila se u muk, a pre toga je zgradu Evropske komisije ofarbala u boje izraelske zastave.

Meka moć i kulturni uticaj

Svi ovi slučajevi koji potvrđuju licemerje Evropske unije, imaju veliki uticaj na ono što se u diplomatiji zove "meka moć". To se ogleda i u najnovijem istraživanju koje je nedavno sproveo Istraživački centar Pju (Pew Research Sentre). Pju je objavio rezultate opsežne ankete sprovedene u 24 zemlje sveta na temu njihovog mišljenja o Americi i Kini. Rezultati su ne baš prijatno iznenadili istraživače – pokazalo se da Kina postaje sve jača, iako i dalje zaostaje za SAD u oblasti "meke moći". Važno je napomenuti da je obim anketiranih zemalja relativno mali jer su skoro sve u Evropi ili saveznici SAD, sa izuzetkom Nigerije, Kenije, Južne Afrike i nekoliko zemalja Latinske Amerike. Takav odabir zemalja, jasno, rezultira mahom negativnim stavovima o Kini i pozitivnim ocenama Amerike. Iako istraživanje (očigledno) nije objektivno, ono otkriva dve važne pojedinosti – da je Kina već sustigla SAD što se tiče moći i uticaja, čak i među prozapadnim zemljama, a sa druge strane da za Amerikom i dalje zaostaje kad je reč o "mekoj moći i kulturnom uticaju".

Amerika i zapadne zemlje još uvek uživaju veću globalnu popularnost od Kine, čak i u državama koje su prokineski orijentisane, što nije neobično jer Amerikanci drže "monopol na kulturnim i informacionim polju na nivou sveta". Sa holivudskim filmovima, televizijom i muzičkom industrijom, Sjedinjene Američke Države imaju kulturnu moć bez presedana, pa nije čudo što im uspeva da predstave svoj model života kao vrhunac ljudskih težnji i dostignuća. Brutalna realnost je da, bez obzira na zločine koje širom sveta podržava ili je njihov naručilac ili čak izvođač, Vašington uz orkestraciju evropskih lakejskih zemalja u sferi kulture i zabave još uvek odlično prodaje "američke snove".

Analitičari otuda zaključuju da bi krajnji strateški cilj Pekinga trebalo da bude da onim zemljama, koje prepoznaju uspon Kine, ali se plaše kineskog uspeha i moći, pokaže da im ne predstavlja pretnju, čime bi Kina postigla uspeh i na polju meke moći.

Mada – tu je još jedan vidik; ukoliko je istraživanje centra Pju validno, onda je jasno da su sloboda govora, pluralizam, poštovanje različitosti i slobode u kojima uživaju "Zapadnjaci", promovisani kroz filmove, serije i kulturnu produkciju, najveće i najbolje "oružje" zapadnih zemalja kada je reč o mekoj moći. Moći koja se sve više kruni zahvaljujući činjenici da potezi članica Evropske unije koje krotko podržavaju politiku SAD, ujedno ruše temelje njihove najveće moći.

Cenzurom ruskih i sličnih "nepodobnih" sadržaja, ograničavanjem slobode govora, slobode okupljanja i solidarnosti sa Palestincima, cenzorskim zahvatima u državne medije i navođenjem novinara kako da uniformno izveštavaju – "kolektivni Zapad" sve brže gubi svoju najveću stratešku prednost tamo gde je uvek bio najjači. I za to nije odgovorna nikakva spoljna sila, jer vodeći evropski i američki političari diriguju politiku koja razara Evropsku uniju.