Ukrajinska lekcija: Amerika ne bi izdržala ni dve nedelje rata
U slučaju rata kakav je ukrajinski i protivnika, kakav je Rusija, Sjedinjene Američke Države imale bi oko 3.600 žrtava dnevno, a takav sukob, sa sadašnjom vojskom, ne bi izdržale ni dve sedmice
Dok ceo svet sa velikom pažnjom prati brutalne napade izraelske vojske na Gazu, u međuvremenu se zbog rata u Ukrajini tiho i gotovo neprimetno desila tektonska promena na političkoj pozornici sveta – američka vojska, do sada neprikosnoveno najjača sila, skliznula je u očima svetske javnosti sa svog pijedestala. To proizilazi iz rang-liste koju je nedavno objavio američki "US News and World Report" na osnovu rezultata globalne ankete u kojoj je učestvovalo više od 17.000 ispitanika iz 36 zemalja, ali ne i iz Rusije. Uprkos tome, Rusija se probila među prve tri zemlje po indeksu moći koji uzima u obzir pet faktora: liderstvo, ekonomski uticaj, izvoz, politički uticaj, učešće u međunarodnim asocijacijama i snagu vojske.
Ta činjenica je izuzetno važna za sve one koji su svesni da je svaki rat, kako je rekao Klauzevic, "nastavak politike drugim sredstvima". Očito je da Amerika gubi prvo mesto u oblasti u kojoj je do sada prednjačila i važila za najjaču na svetu, a istovremeno gubi i oruđe koje najradije koristi u međunarodnim odnosima – golu vojnu silu.
To nije sve - američki War College je objavio poseban dokument, svojevrstan apel oružanim snagama SAD da se pod hitno prilagode savremenom načinu ratovanja, a sve na osnovu "lekcija" naučenih u sukobu Rusije sa Ukrajinom. Dokument je privukao veliku pažnju u stručnim krugovima jer sadrži mnoga zapanjujuća priznanja. Između ostalog, zvanična američka vojna akademija u pomenutom dokumentu priznaje da bi protiv Rusije, u sukobu sličnom onom koji se trenutno vodi u Ukrajini, američka vojska u samo jednom danu pretrpela više žrtava nego što je to bio slučaj tokom 20 godina rata u Avganistanu (2001-2021).
Najveća prekretnica
Povrh svega, američki vojni analitičari su izračunali da bi američka vojska, s obzirom na rezerve kojima raspolaže, takav gubitak mogla da podnese najviše dve sedmice. Na osnovu te analize War College poziva na ponovno uvođenje regrutacije iako su posle debakla Vijetnamskog rata upravo SAD uvele profesionalnu vojsku i propagirale je kao najbolji mogući model. Nove analize, međutim, pokazuju da bi armije NATO pakta u sličnom sukobu, kao što je ukrajinski, brzo potrošile raspoloživo ljudstvo i ostale bez – vojnika.
War College je uz to utvrdio da period koji je obeležio ukrajinski sukob predstavlja "najveću prekretnicu" u vojnoj istoriji u poslednjih pola veka. Za američke analitičare je bio Jomkipurski rat iz 1973. prethodna "najuticajnija prekretnica" što se vojskovanja tiče. Identifikovali su i najveću manu aktuelnih američkih oružanih snaga - vojnici se preterano bave pre svega obukom, taktikom i opštom strateškom doktrinom COIN (Counter Insurgency), a zaboravljaju na važnije elemente borbe, neophodne u sukobu sa velikim silama. Štaviše, decenije u kojima su SAD imale vazdušnu, komunikacijsku i izviđačku nadmoć učinile su da su američke snage "postale nedisciplinovane i lenje" jer nisu morale da se "takmiče" sa protivnikom u bilo kom domenu.
Najvažniji deo cele analize koja brutalno secira loše stanje američke vojske, jeste otkriće da Amerika, suočena sa ratom poput ukrajinskog i protivnikom kao što je Rusije, mora da računa na gubitak najmanje 3.600 vojnika dnevno. Poređenja radi, tokom dve decenije borbi u Iraku i Avganistanu palo je oko 50.000 Amerikanaca. Ovi podaci demantuju tvrdnje o "slabosti ruske vojske" koje neprestano ponavljaju zapadni mediji i vodeći političari.
Nove zamke
Iz analize vrhunskih američkih vojnih stručnjaka proizilazi da bi sukob u kome je Rusija angažovana već godinu i po dana, Amerika ne bi izdržala ni pola meseca, a kapitulacija bi joj bila već na vidiku! Uz to, projekcija War Collega predviđa "potrebu za 800 novih regruta dnevno" kako bi se izdržao rat takvog intenziteta i nadoknadili gubici, što je otvorilo debatu o krupnim nedostacima u postojećem sistemu rezervista. Amerika je 1973. imala 700.000 vojnika u rezervi, da bi 1994. ta brojka pala na 450.000. Danas je broj rezervista gotovo simboličan - samo 76.000. Jasno je da takva "rezerva" ne bi mogla da popuni praznine u aktivnim snagama, a kamoli da zameni ranjene borce i pojača trupe tokom borbenih operacija punog obima. Otuda je konceptu dobrovoljačkih snaga iz sedamdesetih godina prošlog veka prošao rok trajanja, jer više "nije u skladu sa trenutnim operativnim okruženjem".
Izgradnja jedinica za borbene operacije velikog obima najverovatnije će diktirati promenu sastava sadašnje (profesionalne) američke vojske, i pomak ka, isprva, delimičnoj regrutaciji, upozorava američka Vojna akademija. Novina podrazumeva nove zamke, jer podrazumeva da će ubuduće u američke ratove širom sveta morati da idu "obični Amerikanci", a ne samo vojni profesionalci. I to silom, bukvalno.
Nema sumnje da mobilisani ili regrutovani pojedinci širom sveta nemaju dilemu kada je u pitanju odbrana sopstvene zemlje, ali ubeđivati te iste vojnike da zapravo brane svoju otadžbinu čak i kada se bore hiljadama kilometara daleko od kuće – liči na nemoguću misiju. Uprkos tome je sve više poziva da američka vojska ponovno uvede regrutaciju, mada istom snagom rastu i besne reakcije Amerikanaca koji putem društvenih mreža upozoravaju Pentagon da ne dolazi u obzir da obuku uniformu armije koja sprovodi nezakonite i nasilne vojne intervencije širom sveta. Zajednički imenilac svih tih reakcija na najavu uvođenja regrutacije jeste da će radije trunuti u zatvoru, nego u ime "Ujka Sema" ubijati stanovnike neke nepoznate zemlje koji imaju nesreću da im je domovina bogata naftom ili gasom ili nekim trećim blagom...
NATO "sistem bezbednosti"
Jasno je da izmene u američkoj vojsci neće zaobići ni države koje su članice NATO alijanse, a koje pokorno kopiraju sve što propiše Vašington. U Sloveniji, na primer, parlament je u prethodnom sazivu već razmatrao promenu zakona kako bi omogućio zakonsku osnovu za ponovno uvođenje regrutne vojske. Predlog nije požnjeo dovoljno glasova podrške, ali moguće je da će ponovno razmatranje istog, pod paskom Bele kuće, uroditi plodom. Iako bi mnogi građani Slovenije takav potez protumačili kao – prevaru birača. Slovenački političari su naime 2003, uoči referenduma o ulasku u NATO, sunarodnicima "prodali" priču prema kojoj, ukoliko se država pridruži Severnoatlantskoj alijansi, "naši momci više neće morati da služe vojsku" s obzirom da bi ta postala "profesionalna", ista kao i u ostalim članicama zapadnog vojnog pakta. Sličan narativ je korišćen i u drugim evropskim zemljama koje su ušle u NATO posle završetka Hladnog rata.
Trideset godina kasnije američki planeri ratova dolaze do obrnutog zaključka – regrutacija je nužna usled projektovanih velikih gubitaka "žive sile"; što u prevodu podrazumeva smrtne žrtve i među slovenačkim vojnicima prema "sistemu bezbednosti" koji garantuje NATO. Umesto da svojim članicama osigura obećanu veću bezbednost, NATO je širenjem ka granicama Rusije udario temelje za rat u Ukrajini, a sada zbog neplaniranih posledica tog rata i "lekcija" koje je naučio na ukrajinskom ratištu smišlja ponovno uvođenje regrutacije kako bi se ispunili zahtevi za "topovskim mesom", hitno potrebnom generalima zapadnog vojnog pakta.
Ratno huškanje i potpirivanje rata protiv Rusije imaće, očito, neizbežne posledice za milione mladih ljudi, ne samo u Americi nego i u Evropi. Njih vojska možda ne zanima, ali oni Pentagon i generale iz Americi podatnih armija još kako zanimaju. Moguće je da će se mnogi osvestiti i shvatiti pogubnost takve politike kada budu suočeni sa konkretnom opasnošću da i sami, ili njihovi sinovi i kćeri, završe u vojnim uniformama, poslati da ratuju van granica rodne grude. Nije teško zamisliti da će tada poslati na đubrište istorije političare i partije koji su ih doveli u smrtnu opasnost, po mustri nedavno viđenoj na izborima u Slovačkoj.
VV inauguration
