Lažna samostalnost: "Suverene odluke" evropske i američke potkolonije
Mnogi analitičari su još pre nekoliko godina upozoravali da će prividna "autonomija Evrope" biti dovedena u pitanje već prilikom prve krize i da će se tada pokazati da je Evropska unija samo produžena ruka Vašingtona. Danas smo svedoci takvog razvoja događaja.
Gde su vremena kada su zvanični Berlin i Pariz još uvek imali svoje mišljenje u pogledu napada na Irak i nisu se pridružili američkoj intervenciji? Danas vodeći političari obe zemlje poslušno klimaju glavom na sve opasnije poteze američke administracije, bez prigovora i promišljanja, čak i ako to znači gubitak izbora i uništavanje sopstvenih ekonomija. Sve to u još većoj meri vidimo u manjim državama EU.
Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova je proteklih dana, na primer, objavilo slavodobitnu vest o svom "najnovijem uspehu" na svetskom parketu s obzirom da slavna ruska primabalerina Svetlana Zaharova neće nastupiti tokom Ljubljanskog festivala. U poruci ukrajinskog MSP-a piše da im je to pregnuće uspelo "zahvaljujući divnom radu ambasade Ukrajine u Ljubljani sa predstavnicima slovenačkih državnih institucija" i "ukrajinske zajednice" u Sloveniji.
U obrazloženju su naveli, između ostalog, da je "ruska kultura - kultura agresije". Od kada je bilo koja kultura "agresivna" ili "teroristička", kako tvrdi zvanični Kijev? Kako je moguće da slovenački državni organi oćute na takve apsurdne i sramne stavove Ukrajine i čak pristanu da budu saučesnici u tako brutalnom ataku na kulturu? Odgovor na to pitanje je dala Violeta Tomić, kandidatkinja "satirične" stranke "Nič Od Tega" (Ništa Od Toga), koja je učestvovala na nedavnim izborima za novi saziv Evropskog parlamenta. Njena stranka je na izbore izašla rugajući se etabiliranim političkim partijama i sa posprdnim programom iz kojeg je provejavao ceo niz oporih istina.
"U programu 'Nič Od Tega' smo napisali da bismo želeli da od potkolonije postanemo kolonija jer bismo tako bar o manje važnim stvarima smeli da odlučujemo sami", objasnila je Tomićeva. Zvuči kao šala, ali Violeta Tomić nije jedina koja tako misli. Sličnu ocenu je iznela i antropološkinja Vesna Godina u kolumni za mariborski list "Večer". Po mnjenju Godine, izvor svih zala je - NATO. Upozorava da je "slovenačko članstvo u NATO neprikladno jer je reč o vojnoj organizaciji koja služi realizaciji interesa zapadnog kolonijalizma i imperijalizma".
"Ključni deo strategije NATO-a je prikrivanje stvarnih funkcija i ciljeva te organizacije. Agresivnu vojnu organizaciju su uvili u lep ukrasni papir – da je to pakt koji se 'bori za mir'. Iako se ta 'mirovnjačka organizacija' dokazano bori za mir tako što potpaljuje sukobe, huška i učestvuje u ratovima. Uz to se brine za interese vojne industrije. NATO bismo ukratko mogli da opišemo kao preduzeće koje prodaje zapadno oružje svakome ko je voljan da ga kupi. Jasno - svi koji su u ratu, spremni su da ga kupe", piše Godina. Zato ni od slovenačkih političara nije moguće očekivati ništa drugo nego da insistiraju na članstvu Slovenije u NATO-u, jer je to "deo njihovog posla" čija se suština svodi da "neguju Sloveniju kao koloniju Zapada".
Hitan poziv
Da ocene o članici Evropske unije kao o pukoj koloniji, čak potkoloniji Zapada nisu samo retorične figure, podržavaju i drugi dokazi. Ponekad ih nalazimo na sasvim neočekivanim mestima. Na primer, u glavnim medijima "slovenačke potkolonije". Tako je ljubljanski dnevnik "Delo" nedavno objavio zanimljiv zapis novinara Aljaža Vrabeca koji se javio sa četvoromesečnog studijskog usavršavanja u Kini. Vrabec je, izveštavajući sa Dalekog istoka, opisao šta su slovenačke diplomate morale da urade pre nego što su se otisnule u zvaničnu posetu Pekingu.
"Delo" je tom odlomku dalo podnaslov "Pre odlaska u Kinu - poziv iz američke ambasade". Sledi opis: "Jednako snažno kao što su Kinezi opterećeni Sjedinjenim Državama Amerike, i Amerikanci su opsednuti Kinom. Evo primera iz domaćeg kraja; kada je slovenačka politička delegacija sredinom aprila trebalo da otputuje u posetu Kini, nedelju dana ranije je na slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova stigao mejl iz američke ambasade u Ljubljani. Bio je to poziv da se jave u američku ambasadu pre odlaska u Peking, a tamo su (između ostalog) čuli američke savete na šta da paze u Kini".
Saznanje da iz američke ambasade zovu slovenačke diplomate kao da su đaci prvaci na "predavanje" o Kini, i to nedelju dana uoči službenog puta ministarke spoljnih poslova Tanje Fajon sa najvišim diplomatskim korom koji Ljubljana ima, bio bi skandal bez premca u svakoj normalnoj zemlji. Ali ne i u Sloveniji jer ni mediji ni slovenačke diplomate očigledno nisu svesni činjenice da su razgovori između delegacija dve države poverljive prirode i da se ne saopštavaju drugim državama, a pogotovo ne njihovim rivalima. Slovenačke diplomate očigledno nisu čule ni za princip nemešanja drugih država u unutrašnje stvari države domaćina, inače ne bi išle na noge i ribanje drugorazrednim američkim diplomatama u njihovom predstavništvu u Ljubljani.
Na noge velmožama iz američke ambasade
U svakoj ozbiljnoj zemlji bi raskrinkavanje takvog incidenta predstavljao prvorazredni skandal – ali ne i u Sloveniji, potkoloniji angloameričke imperije. U nesuverenoj Sloveniji za takav "biser" saznajemo slučajno, iz suvoparnog izveštaja o usavršavanju nekog domaćeg piskarala, kao dodatak priči iz Kine kako bi bila malo čitljivija i zanimljivija. Što znači da je i svest autora i njegovo razumevanje onoga što je saopštio vaskolikoj javnosti - praktično nikakva. On ne vidi nikakav problem, već svakodnevnu priču koju pominje onako, uzgred, dok opisuje rutinsku svakodnevicu slovenačkih diplomata koji trčkaraju na noge velmožama iz američke ambasade.
U svetlu postupaka zvanične Slovenije kada je po sredi zabrana nastupa ruske umetnice na Festivalu Ljubljana, po diktatu režima u Kijevu, ili "rutinska" hodočašća zvaničnika iz ministarstva Tanje Fajon kada idu po mišljenje u američku ambasadu, nema sumnje da se slovenačke diplomate, političari ali i medijski poslenici ponašaju kao služinčad iz potkolonije, vazda na usluzi prohtevima velike sile. Nije li sada razumljivija i na prvi pogled apsurdna zabrana nastupa ruske primabalerine Svetlane Zaharove?
Proizilazi da je bezmalo razumljivo da Ukrajina (koja je za Ameriku nešto važnija zemlja i uživa bar status kolonije) naređuje slovenačkim političarima kog umetnika i umetnicu publika u Sloveniji sme da sluša i gleda. Jasno je i da Slovenija, kao potkolonija, više ne odlučuje ne samo o odbrambenoj i spoljnoj politici, već joj je čak i kulturna izmakla iz šaka. Zato je Slovenija danas, realno, u lošijem položaju nego kada je postojala kao "Socijalistička Republika Slovenija" ili još pre, "Dravska banovina".
Dalekovida upozorenja
Violeta Tomić, kandidatkinja satirične stranke koja je na izborima za Evropski parlament obećavala biračima "legalizaciju korupcije" jer kada "korupcija bude legalna, bićemo 60 odsto manje korumpirani i 50 odsto jeftiniji od konkurencije", bila je još kako u pravu. Iako stanovnici Slovenije veruju da već 33 godine žive u "samostalnoj" i nezavisnoj državi, izgled ume da prevari – jer svako jutro se bude u američko-evropskoj potkoloniji.
Nismo li davno čuli "kletvu" da će se baš to dogoditi? Naravno da jesmo; Bora Čorba je 1991. godine, prilikom otcepljenja od tadašnje Jugoslavije, Slovencima odbrusio da su "bečki kočijaši". Zbog tih reči je dugi niz godina morao da trpi ljute reakcije sa "sunčane strane Alpa".
"'Oće da se otcepe bečki konjušari. Pa, neka se otcepe, šta će nam, u stvari. 'Oće da se otcepe bečki kočijaši. Pa neka se otcepe, kad nisu naši", napisao je početkom devedesetih frontmen "Riblje Čorbe". Ironijom sudbine, i on je danas stanovnik te iste podalpske provincije, koju je nekad tako žestoko kritikovao u svojih stihovima... Bez obzira na to, nije teško uvideti da su bile njegove reči, isto kao i Violete Tomić ili Vesne Godina – ne samo gorke, nego i dalekovida upozorenja.
Za današnju Sloveniju bi bio veliki napredak kada bi iz statusa potkolonije, ponosne članice EU, NATO-a i Saveta bezbednosti UN (gde je zahvaljujući američkom lukavstvu zauzela fotelju Belorusije i svetsku politiku vodi - a kako drugačije? - rukom "bečkih konjušara"), napredovala bar do nivoa kolonije. Jer tada bi bar o manje važnim stvarima, poput nastupa stranih umetnika pred slovenačkom publikom – mogla sama da odlučuje i ne bi zavisila od kaprica američke kolonije Ukrajine.
